Da li su ljudi iz Srbije zaista otišli da se bore u Ukrajinu?

„Naša država je vrlo jasna da je zabranjeno učešće državljana Srbije u svim sukobima u drugim državama i to povlači zakonske konsekvence”, rekao je on i dodao da Srbija želi smirivanje situacije i tenzija svuda u svetu i u Ukrajini.

On je pozvao one koji imaju “patriotski pozitivan naboj” u Srbiji da pokažu svoje borbene sposobnosti u jedinicama Vojske Srbije.

Borba na stranim ratištima je, inače, krivično delo u Srbiji.

Fotografije i snimci

Na društvenoj mreži vKontakte sredinom januara objavljene su fotografije na kojima se navodno vide srpski borci, koji su stigli u Zaporošku oblast u Ukrajini.

U objavi se navodi da su oni iz Beograda doputovali uprkos zabrani vlasti u Srbiji.

Navodi se i da su oni deo ruskog bataljona Pavla Sudoplatova. Citiraju se i reči „šefa regiona“ Jevgenija Balickog, koji je rekao da su srpski borci delom pokazali svoju „lojalnost prema Rusiji“.

RSE nije uspeo da potvrdi identitet i poreklo ljudi na fotografijama, jer se većini ne vide lica. Takođe nije moguće ni utvrditi lokaciju i vreme nastanka fotografija.

Istovremeno, na platformi Telegram objavljen je i video koji navodno prikazuje grupu boraca iz Srbije za koje se tvrdi da su se pridružili bataljonu Pavla Sudoplatova.

Sudoplatov je bio pripadnik obaveštajnih službi Sovjetskog Saveza tokom Drugog svetskog rata.

Oni nose maske preko lica, a u videu na srpskom jeziku tvrde da su došli da „pomognu braći“.

U videu, jedan od navodnih boraca na pitanje komentariše i situaciju na Kosovu za koju navodi da je nepredvidiva.

Informaciju da su se srpski borci priključili bataljonu Pavel Sudoplatov preneli su i pojedini ruski mediji.

Pitanje srpskih boraca u Ukrajini godinama je opterećivalo odnose Kijeva i Beograda. Srbija nikada nije objavila zvanične podatke koliko je njenih građana otišlo od 2014. da se bori na ruskoj strani u Ukrajini. Procene ambasade Ukrajine iz 2019. su da je reč o 300 ljudi.

Vlasti u Beogradu su u danima početka invazije na Ukrajinu poručile da neće tolerisati pridruživanje srpskih boraca ruskim snagama.

Uloga RUSOV-a

Na snimku i fotografijama samo jedna osoba nema sakriveno lice. RSE je detektovao da je u pitanju Andrej Rodionov, osnivač pokreta „Rusko-slovensko ujedinjenje i preporod“ (RUSOV).

Kao glavne ciljeve ovaj pokret u svom Manifestu navodi „oživljavanje Velike Rusije“ i „ujedinjenje i preporod autohtonog državotvornog ruskog naroda i drugih autohtonih naroda Rusije na osnovu zajedničkog ruskog nacionalnog identiteta“, kao i stvaranje „legalnim političkim putem federalne savezne slovenske države na čelu sa velikom Rusijom“.

Rodionov je u poslednjih nekoliko godina više puta boravio u Srbiji, kao i u okolnim zemljama. Čest je gost srpskih desničarskih internet portala i podkasta, a u novembru 2020. godine govorio je za državni Radio Beograd 2.

Rodionov se oktobra 2020. sastao i sa nekadašnjim generalom Vojske Jugoslavije Božidarom Delićem, osnivačem nevladine organizacije „Ljubav, vera, nada“.

Osim u Srbiji, vođa pokreta RUSOV je prethodnih godina bio gost i u Severnoj Makedoniji i Bugarskoj, a na svojim društvenim mrežama Andrej Rodionov je objavio fotografiju na kojoj pozira pored table „Kosovska Mitrovica“ na severu Kosova.

Ovu fotografiju, objavljenu na Fejsbuku, Rodionov je propratio komentarom „Krim je Rusija, Kosovo je Srbija. Slovensko sunce izlazi“.

Na svom Fejsbuk profilu Andrej Rodionov gotovo svakodnevno veliča rusku invaziju na susednu Ukrajinu.

On je na svom kanalu na Telegramu objavio video i fotografije srpskih boraca, i naveo da su se na njegov poziv, dvojica njih pridružila bataljonu Pavla Sudoplatova.

Osuda aktivista

Čedomir Stojković, advokat iz Beograda i jedan od osnivača beogradskog udruženja građana „Grupa Oktobar“, koje oštro kritikuje uticaj Rusije na Srbiju, na Tviteru je, nakon objave informacija o borcima, poručio da EU, SAD i Velika Britanija moraju da sankcionišu vlasti u Beogradu.

„Putin u sred Srbije regrutuje Srbe da ubijaju Ukrajince“, naveo je, između ostalog, Stojković.

Informacija o srpskim borcima u ruskim jedinicama pojavila se i u decembru 2022. godine. Objavio ju je u videu Dejan Berić, srpski državljanin koji se kao snajperista borio na strani proruskih separatista u Donjecku u Ukrajini, zbog čega mu se u odsustvu sudi u Srbiji.

Na snimku objavljenom 11. decembra na Berićevom YouTube kanalu se vidi grupa ljudi koji pričaju na srpskom jeziku o svojoj, kako navode, obuci za borbu u Ukrajini.

Oni u videu objašnjavaju kako na obuci uče pucanje i bacanje granata i pozivaju građane Srbije da se pridruže borbi.

Vlasti u Srbiji se nisu javno oglašavale povodom tog videa.

Nakon invazije na Ukrajinu, Srbija, koja je kandidat za članstvo u EU, odbila je da uvede sankcije Rusiji. Ipak, zvaničnici su osudili rusku agresiju, a državni vrh je posebno istakao da neće dozvoliti građanima Srbije odlazak na ukrajinsko ratište.

Nije javno poznato o kojem je broju reč, kao ni da li je nakon invazije na Ukrajinu, i pored upozorenja vlasti u Srbiji, bilo novih odlazaka na ratište u Ukrajini.

Do sada je doneto više od 30 presuda srpskim državljanima koji su se borili na ruskoj strani u Ukrajini.

Mural u čast Vagneru

U Beogradu je 14. januara osvanuo i mural u čast ozloglašenoj ruskoj jedinici Vagner (Wagner). Autori su esktremni desničari iz neformalne organizacije „Narodna patrola“, koji su podelili objavu na svom Telegram kanalu.

Damjan Knežević, vođa „Narodne patrole“, u novembru je posetio vojno-tehnološki centar paravojne grupe Vagner u Rusiji.

„Mnogi moji prijatelji biće ponosni što sam imao čast da posetim Vagner centar. Taj centar i ta organizacija su izuzetno popularni u Srbiji“, rekao je Knežević tada u video prilogu za ruske medije.

Knežević se vidi i na fotografijama od 14. januara, ispred tek napravljenog murala u čast jedinici Vagner.

Pripadnike ove plaćeničke grupe, koju je pre osam godina osnovao ruski biznismen blizak Kremlju Jevgenij Prigožin, aktivisti za ljudska prava optužuju za ratne zločine u Siriji i na istoku Ukrajine od 2014. godine, a takođe učestvuju i invaziji na Ukrajinu koja je počela u februaru 2022.

Mural su na Tviteru osudili aktivisti neformalne organizacije „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi Protiv rata“, koji iz Srbije kritikuju režim Vladimira Putina.

Dan kasnije, mural je prekrečen.

Drugi mural posvećen Vagneru osvanuo je 2021. na Novom Beogradu. Oslikavanje je organizovao lider vanparlamentarne Srpske desnice Miša Vacić.