Da li su prosvetari posle jučerašnjeg protesta bliži štrajku?

Nakon jučerašnjeg protesta u Beogradu sindikati nisu korak bliže najavljenom štrajku, jer očekuju da ih premijerka Ana Brnabić pozove na nastavak pregovora u prvoj nedelji oktobra.

Budući da po zakonu štrajk u prosveti mora da bude najavljen 10 dana ranije, i predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić i predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ Srđan Slović za Danas kažu da je za sada izvesno da 9. oktobra on neće početi.

S druge strane, Ilić podseća da je sindikat na čijem je čelu formalnu odluku o štrajku već doneo, a očekuje se da to uradi i Glavni odbor GSPRS „Nezavisnost“, ali bez preciziranja datuma njegovog početka.

– Tačno je da smo planirali da stupimo u štrajk 9. oktobra, ali su nam na sastanku u Vladi u ponedeljak rekli hajte da sednemo i da razgovaramo, tako da protest koji je bio zakazan nismo hteli da otkazujemo. Lično sam uvek za razgovor. Čekamo da nas pozovu i da nastavimo pregovore o našim zahtevima – kaže Valentina Ilić.

Slović ističe da će od stava Vlade zavisiti i dalje odluke reprezentativnih sindikata obrazovanja.

Vlada je posle sastanka sa predstavnicima sindikata saopštila da je premijerka pozvala sindikate da se nastavi sa dijalogom i da je dogovoreno da se uradi projekcija po kojoj bi početna plata u prosveti dostigla nivo prosečne zarade u Republici Srbiji. Premijerka je rekla da će početna plata nastavnika od januara 2024. godine biti 86.681 dinar.

Ministarka prosvete juče je poručila da će se truditi da se 2024. još više poveća prosek plata u obrazovanju i istakla da je prosečna plata nastavnika i profesora u osnovnim i srednjim školama veća od proseka plata u Srbiji, ali da prosek u prosveti nije, jer u školama ima dosta zaposlenih sa nižom stručnom spremom.

– Nama ništa ne znači usmeno obećanje da će se u 2024. godini povećati plate. Tražićemo da bude potpisan protokol kojim će biti precizirano kada će početna plata nastavnika biti dovedena na nivo republičkog proseka. Predstavnici Vlade su na sastanku izneli svoju argumentaciju i rekli da je prosečna plata nastavnika iznad proseka Republike. Tako se statistika ne vodi. Ne možemo meriti samo prosek jednog dela zaposlenih, ako se govori o proseku onda se uzima prosečna zarada u celom obrazovanju, od predškolskog do visokog – kaže Slović.

Osvrćući se na jučerašnji protest, Valentina Ilić kaže da je odziv bio odličan i da bi još više ljudi došlo da nije bilo različitih vrsta opstrukcija.

I Milan Jevtić, profesor istorije iz Kragujevca, svedoči da je vozač jednog od autobusa koji je prevozio prosvetare na protest uoči polaska dobio poruku da otkaže ugovorenu vožnju pod izgovorom da je autobus pokvaren, uz obećanje da će mu biti nadomešteno.

Jevtić iznosi procenu da je jučerašnjem protestu prisustvovalo između četiri i pet hiljada zaposlenih, što je, kako kaže, ohrabrujuće, budući da je to bila planirana akcija koja nije imala neposredan povod.

Kada je reč o uspehu eventualnog štrajka, Jevtić kaže da sve zavisi od odziva škola.

– Prema onome što je zvanično rečeno, štrajk je planiran od 9. oktobra. Mislim da bi trebalo da se uđe u neku vrstu radikalizacije koja ne bi podrazumevala da svi u isto vreme obustave rad, već da se pribegne rotacionom štrajku da se menjaju sredine. Mora da se što duže održi pritisak, izbori se bliže, oni će razgovarati sa nama ozbiljno u onolikoj meri koliko mi pokažemo ozbiljnost – ističe Jevtić.

Jasna Marković, profesorka matematike, kaže da se posle jučerašnjeg protesta kojem je prisustvovala, ne nada ničemu.

– Moj poriv da dođem na taj skup je bio više očajnički, da još jednom pokušam da sa kolegama iz drugih škola poručim svom ministarstvu da mnogo toga nije u redu u prosveti i da još uvek ima nas, koji se ne mirimo sa laganim umiranjem prosvete u Srbiji. I kad vidim da javnost taj naš protest vezuje samo za plate, onda shvatim da većina ne razume ili ne želi da vidi dubinu problema u srpskim školama – ističe Marković.

Sve je, dodaje ona, kulminiralo u maju kad je trebalo u Ministarstvu prosvete sesti, okupiti stručne timove koji bi se bavili kompletnom reformom, ne samo pristupa u suzbijanju nasilja po školama, već i u potezima koji bi naše društvo okrenuli na drugi put.

– Umesto toga, dobili smo smernice za razgovor sa đacima, kao da mi nikad ne pričamo sa njima na temu empatije, drugarstva. Uvedena je platforma za prijavu nasilja, kao da se i do sada nismo bavili takvim prijavama i bez platforme. Očekivala sam i da će neko napokon uvažiti glasove ljudi iz učionica i smanjiti besmislenu administraciju i reformisati gradivo koje je i po obimu i po sadržaju prevaziđeno u eri kada postoji veštačka inteligencija. Naše školstvo je i dalje u 19. veku, a đaci su nam u 21. veku. Sve to, a i mnogo toga još,postavljanje na silu partijskih direktora, nejednaki uslovi rada po državnim školama… za mene su bili dovoljni povod da učestvujem u protestu – kaže Marković.

Ko je spreman da se žrtvuje?

Upitan može li vlast da osujeti štrajk ako krene da odbija od plate deo za koji se ne bude radilo, Milan Jevtić kaže da je to očekivano, ali da mu se čini da su njegove kolege spremne da se žrtvuju.

– Ako su plate male i ono što se odbije je malo. Jeste da to čoveku znači, ali ako država neće da plati prosvetne radnike, onda nek pozatvara škole – poručuje Jevtić.

Jasna Marković kaže da odavno zagovara druge vidove sindikalne borbe jer zna da je ljude u ovoj besparici lako uplašiti smanjenjem ionako male plate.

– Ako bi sindikati mogli da zaposlenima nadoknade taj manjak u plati, verujem da bi odziv za štrajk bio mnogo veći. S druge strane, nama stalno odlaze ljudi iz prosvete, a sve je manje onih koji žele da rade u školi, onih koji studiraju za nastavnički posao, tako da se postavlja pitanje ko će uopšte sutra raditi u školama i bez štrajka i smanjenja plata – ističe Marković.