Da li su Puškin i Lorka uvredili Rome?

Pojašnjenje IK Klet da izborom ove pitalice romsko dete nije pomenuto u negativnom kontekstu i da je namera bila da se skrene pažnja na društveni problem siromaštva, nije zadovoljilo Opre Roma koja i dalje smatra da je „namera izbora narodne umotvorine i asocijacije Roma sa siromaštvom rasistička“.

Zamerili su iz tog udruženja i Ministarstvu prosvete na neodgovornom vođenju obrazovne politike, reagujući na navode prosvetne vlasti da oni ne propisuju, niti odobravaju sadržaj lektire.

Iako pitalica koju je urednički tim Kleta odabrao da se nađe u lektiri sa narodnim umotvorinama nije navedena u programu za treći razred osnovne škole, na spisku književnih dela koja su se obrađivala ili se danas obrađuju na časovima srpskog jezika i književnosti postoje i ona u kojima se pominje termin Cigani.

Među njima je poema „Cigani“ Aleksandra Sergejeviča Puškina i zbirka pesama „Ciganski romansero“ Federika Garsije Lorke.

Starije generacije dobro se sećaju pesme Jovana Jovanovića Zmaja „Ciganin hvali svoga konja“ koja, prema rečima učitelja sa kojima smo razgovarali, nema nikakve veze sa diskriminacijom romske nacionalne manjine.

Da li književna dela u kojima se Romi nazivaju Ciganima treba izbaciti iz lektire jer podstiču diskriminaciju prema ovom narodu ili bi pak ona trebalo da budu povod da se na školskim časovima progovori upravo o diskriminaciji kojoj su često izloženi, za sagovornike Danasa nema dileme.

– U programu srpskog jezika i književnosti je pesma „Romansa mesečarka“ iz Lorkine zbirke „Ciganski romansero“ i to je prilika da se deci skrene pažnja na težak položaj romske zajednice, kao i da se to integriše u znanje đaka – kaže za Danas Nenad Gugl, profesor srpskog jezika i književnosti u Trećoj beogradskoj gimnaziji.

Gugl napominje da su Romi dali ogroman doprinos kulturi, muzici, plesu, igri…

– Oni nose u sebi umetnički gen, odnos prema životu koji je pun žara i vrlo su dragoceni. Upravo ovakva umetnička dela služe da se predrasude koje ljudi imaju o Romima na neki način ponište, da se skrene pažnja na dobre strane kojih je mnogo, na dopinos te zajednice kulturi, a na kraju krajeva i na njihov način života koji je bez ostatka. Oni žive hrabrije od nas i to jeste stvar za divljenje – kaže Gugl.

On smatra da upotrebom temina Cigani Lorka nije mislio ništa pogrdno, kao što u pomenutoj narodnoj pitalici nije bio motiv bilo kakva diskriminacija Roma.

– Problem nastaje kad se nešto što je napisano pre 100 ili 200 godina tumači sa aspekta ovog trenutka. Ne možete da kažete da je Marko Kraljević bio ratni zločinac jer je „podigao ralo i volove“ i ubio Turke. Ne možete u tumačenju književnih dela primenjivati sadašnje standarde na nešto što pre 200 godina nije bilo ni u glavi, ni u perspektivi onoga ko je to napisao. Reći da je „Gorski vijenac“ genocidno delo je smešno. Mi govorimo o želji za slobodom, dodstanstvom, čašću, a ne genocidu – pravi paralelu Gugl sa književnim delima koja su za neke sporna sa današnjeg aspekta.

Na pitanje kako bi reagovala ako bi se na času susrela sa narodnom pitalicom koju Opre Roma tumači kao uvedljivu, učiteljica Nataša Nikolić Gajić kaže:

– Ta pitalica ukazuje na problem koji postoji u čitavom društvu, da su neka deca gladna. To što je autor pitalice stavio pripadnike jedne nacionalne manjine ne znači da je ona manje vredna i da su svi njeni pripadnici siromašni ili bogati i slično. Smatram da nije postojala namera vređanja, već ukazivanja na problem sa kojim se svakodnevno susrećemo da neke porodice jako teško žive. Kod dece treba razvijati svest o tome da, iako smo različiti, svi imamo iste potrebe i da svi zajedno treba da radimo na tome da niko ne bude gladan. Jer ova pitalica govori o tome da je ovo dete bilo gladno i da nije imalo ručak – navodi Nikolić Gajić.

(Ne)sporna pitalica

Pitalica koja se našla u knjizi „Narodne umotvorine lake za đake trećake“, autorke Nataše Stanković Šošo, glasi: „Pitalo Ciganče majku: Koji je dan najdulji u godini? – Oni kad se čeka večera bez ručka.“