Da li su se građanima smučili mirni protesti?

Demonstranti su lomili vrata i prozore Gradske kuće, a mnogi opozicioni političari, kao i pojedini mediji, su sve njih stavili u isti koš, nazvavši ih ubačenim elementima.

U trenucima tragedije koja je pogodila Novi Sad, za koju niko još uvek nije odgovarao, revolt kod građana je normalna i prirodna pojava.

Na protestu u Novom Sadu je taj gnev kulminirao; demonstranti su gađali i udarali prostorije SNS-a, ispred Gradske kuće je protest doživeo svoj vrhunac, kada su određeni ljudi gađali ovaj objekat, lomili prozore, vrata, kamere i bacali crvenu farbu.

Uprkos ovim neredima brojni građani, na jednom od najvećih protesta u ovom gradu, su tu i ostali, nisu otišli kući do ponoći.

Pored pokušaja određenih opozicionih političara da sve demonstrante koji su učestvovali u demoliranju Gradske kuće odrede kao ubačene elemente vladajuće stranke, postavlja se pitanje da li je građanima Srbije potrebno da učestvuju u konkretnim akcijama na protestu, a ne da samo mirno šetaju kao što rade godinama unazad.

„Opozicija mora da se pročisti“

Sociolog Jovo Bakić navodi za Danas da opozicija, ili kako on kaže režimska opozicija, je u pravu da je bilo ubačenih elemenata, te da ih je on takođe primetio na protestu u Novom Sadu.

„Bilo je, međutim, mlađih ljudi koji su besni, gnevni, koje je bilo lako pokrenuti u takvim situacijama. Ključna stvar jeste da redara nije bilo, ja ih bar nisam video. Opozicija kada nešto organizuje, a tu je bilo i mojih prijatelja koji su bili u organizaciji, mora da obezbedi redare, oni moraju da budu obučeni i da sprečavaju neplanirane akcije“, objašnjava Bakić.

Protivnik je toga da je svako nasilje nužno loše, ističe da je nekad sila neophodna.

„Nažalost, ovo je trenutak kada sila možda mora da se upotrebi, ali tu silu mora neko da kontroliše. Posle dužeg vremena gledao sam nepomenika kako u emisiji Ćirilica govori pre protesta, bukvalno je opisao šta će se dogoditi. Potpuno mi je neverovatno da su organizatori upali u varijantu njegovu. Ajde on zna da je bilo ubačenih ljudi u Novom Sadu, ali da li ovi koji nisu ubačeni mogu da promene plan, da iznenade, zašto upasti u pripremljenu varijantu“, kaže Bakić.

Što se tiče protesta u Beogradu, opet postavlja pitanje kako nepomenik (Vučić) zna da će biti mirne šetnje, zbog čega smatra da mora biti ubačenih elemenata.

„Opozicija mora da se pročisti, bez toga neće biti hleba“, naglašava Bakić.

Ključno je da svaka upotreba sile bude kontrolisana, kako ukazuje naš sagovornik, jer ako se ide na stihijsko lomljenje ništa se ne radi.

„Šta je dobijeno time što je lomljeno osim pražnjenja negativne energije. Sila se koristi smišljeno, promišljeno, ne može tek tako da se pusti da se ljudi isprazne i šta onda, nikom ništa. Dakle, potrebno je mnogo bolje organizovanje opozicije. Ono što ja ne vidim, a prošlo je već 12 godina kako nepomenik vlada, da opozicija nema organizovanih akcija u pravom smislu te reči. Mora da se zna ko je opozicija i ta opozicija mora da ima obučenu redarsku službu, za početak“, zaključuje Bakić.

„Ljudi su besni, nemoćni i tužni“

Student i aktivista Borbe Pavle Cicvarić kaže za naš list da ne smatra da su svi ljudi koji su gađali Gradsku kuću i prostorije SNS-a ubačeni elementi, ali da jedan deo svakako jesu.

„Na društvenim mrežama su se pojavili i snimci nekoliko batinaša kako ulaze posle protesta u štab SNS-a, ali sa druge strane bilo je dosta ljudi koji su jednostavno besni. Predpostavljam da se ljudi osećaju nemoćno u takvim trenucima, s obzirom da se po ko zna koji put dešavaju tragedije, ali u poslednje vreme sve više i više jačaju na intenzitetu“, ukazuje Cicvarić.

Ocenjuje da se ta lestvica sve više povećava.

„Uloga opozicije kao neke grupacije koja bi trebalo to da organizuje, za političku promenu je prirodno da opozicija bude tu jer je ovo sistematski problem vlasti. Čini mi se da na poslednjih nekoliko protesta na koje izlazimo ljudi vrlo usko gledaju na problem, ne odu korak dalje da vide šta je uzrok tog problema, pa da objedine sve te probleme, pitanje litijuma, Starog savskog mosta, Ribnikar i sela oko Mladenovca, to su sve neki događaji za koje je kriva vlast“, objašnjava Cicvarić.

Ističe da ljudi jesu besni, nemoćni i tužni, ali da je ovde bitna uloga opozicija da na protestima koje organizuje mobilisanjem redara obezbedi sigurnost protesta.

„S jedne strane imamo ljude koji ne žele da se šetaju, a sa druge strane ljude koji se vrlo lako distanciraju od nekih radikalnijih akcija. Ja sam negde na pola puta, ne možemo lupati objekte, ali nisu ni uzaludne šetnje rešenje. Čini mi se da opoziciji fali malo kreativnosti, da se nađe balans između akcije koja će poslati poruku, koja nije svakodnevna, a gde će se izbeći nasilje, na primer, kao kada su aktivisti ostavljali farbu po institucijama, to je simbolična akcija ali ne prelazi trag nasilja koji ljudi kritikuju“, zaključuje Cicvarić.

Protest u Novom Sadu je bio dokaz da ljudi ne žele da se bore za pravdu samo šetnjom, ali i da urušavanjem objekata, kao što je Gradska kuća, takođe ne postižu ništa i samo daju prostor vladajućoj stranci da proteste diskredituje. Svakako, kako god da je prošao, u poređenju sa protestom u Beogradu novosadski protest je poslao jaču poruku nezadovoljstva građana.