Da li su stanica i servis funkcionalni ako ne rade?

I pored toga, nelogičnosti u odnosu institucija prema tom predmetu nastavljaju se.

Prošle nedelje stečajna uprava još jednom je raspisala javni poziv za prodaju novoizgrađenog kompleksa koji osim starih objekata čini novoizgrađena autobuska stanica, moderan servis EvoBus i zemljište.

Ukupno, investicija u koju je uloženo više od 30 miliona evra a biznis procenjen na preko sto miliona, ponuđena je po ceni od 4,3 miliona evra.

Međutim, problematična je formulacija iz te ponude, jer se i stanica i servis oglašavaju kao „funkcionalne celine“ sa svim potrebnim dozvolama. Da ni stanica ni servis nisu u funkciji jer grad nije ispunio svoj deo ugovora, u oglasu se ne pominje.

– Tako sročen oglas otvara pitanje da li stečajni upravnik ima saznanja da će gradske vlasti omogućiti novom vlasniku ono što su meni ugovorom garantovali, a potom uskratili. U tom slučaju zaista bi i stanica i servis bili funkcionalna celina, ali onda cena iz oglasa nije tržišna već je niža čak i od vrednosti upotrebljenog građevinskog materijala. To bi nekom privilegovanom kupcu omogućilo ekstraprofit, dok od prodaje poverioci ne bi mogli da naplate svoja potraživanja – kaže Dević.

S druge strane, dodaje, ako stečajni upravnik nema garancije da su objekti zaista „funkcionalna celina“, a uz tu formulaciju još naglasi i da poseduju građevinsku i upotrebnu dozvolu, on tim izrazom „navlači“ moguće kupce.

Kada novi vlasnik to bude shvatio, stečaj ATP Vojvodine dobiće još jednu tužbu i još jedno opterećenje stečajne mase.

Bivši predsednik Upravnog odbora Agencije za borbu protiv korupcije i profesor na Fakultetu političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković kaže za Danas da to još jednom otvara pitanje „omiljenih“ i „neomiljenih“ investitora.

– Postoji već ustaljena logika da spor koji se povede protiv države, neke institucije ili nivoa vlasti, nije najbolje rešenje i da takva borba ili ne daje efekte ili se oni eventualno postižu nakon decenije i više, tokom koje oštećeni obilaze sudove, javljaju se ormanima, trpe negativne ekonomske konsekvence. Pa ko izdrži. Uz to, nema garancije da će se stvari odvijati po nekoj proceduri, da će se uključiti tužilaštvo. Poruka koja se šalje je: Ne sudi se sa državom, izvlači se iz poslova u kojima nemaš dobru relaciju sa vlastima ili ako nisi obezbedio dovoljno jakog političkog patrona koji će biti tu da pomogne ukoliko institucije ne funkcionišu – kaže Stojiljković.

On tvrdi da se „omiljeni“ investitori uvlače u krug političkog klijentelizma u kome se poslovi dogovaraju i ugovaraju sa državnim organima i predstavnicima i funkcionišu na nivou uzajamnog osiguranja i dogovora.

Nisu retke ni situacije u kojima političari zloupotrebljavaju priče poput slučaja ATP Vojvodine, a dragocene su da se iskoriste u izbornim kampanjama.

I sam Vučić je svojevremeno tvrdio kako su „Devića demokrate opljačkale“ i da će se to dolaskom naprednjaka promeniti.

Stojiljković objašnjava da su to „dobre“ izborne poruke, ne koštaju mnogo u odnosu prema, recimo, smanjenju nezaposlenosti ili siromaštva, ali su problematične jer se nakon ostvarenja političkog cilja malo šta promeni.

Upravo je ATP Vojvodina primer za to, jer su se vlasti i u državi i u Novom Sadu menjale, ali to nije uticalo na odnos prema investitoru.

– Da li postoji bilo koji normalan razlog da se saobraćaj ne preusmeri na lokaciju na kojoj je to građeno prema planskim dokumentima, sa dozvolama, ugovorom i preuzetim obavezama? Nije čovek počeo da gradi na vrh Fruške gore stanicu za Novi Sad pa da se kaže kako je to njegova loša poslovna procena. A šta se desi kada se odluke vlasti ne realizuju a vi ste na osnovu njih ušli u investiciju? Možete li normalnim procedurama da ostvarite svoja prava? Pitanje je i kako će se dalje taj slučaj razvijati, da li će se sve potpuno urušiti ili je sve spremno za nekog „mudrijeg“ kupca – pita Stojiljković i podseća da ni Agencija za borbu protiv korupcije nema više onaj imidž nezavisnog tela kakav je imala, ali kaže i da to nije toliko čudno, jer „šta da zaključe oni koji u njoj rade kada nešto vide, pošalju prijavu a to ne ode dalje“.

Niska bisera

Tokom gotovo decenije i po koliko traje „slučaj ATP Vojvodine“, zabeleženi su i pravni „biseri“.

Tako je jedan viši sud prekinuo dva postupka za nadoknadu štete i jedan za ispunjenje ugovorne obaveze iako je reč o predmetima u kojima je već bila doneta pravosnažna presuda.

Dešavalo se da Agencija za borbu protiv korupcije podnese krivičnu prijavu a tužilaštvo bez uzimanja iskaza od bilo kog tuženog to odbaci.

U jednom trenutku je pravosnažno utvrđeno da je Grad Novi Sad prouzrokovao štetu ATP Vojvodini, koja za period od oko godinu dana izveštačena na oko 14 miliona evra, ali je sud u reviziji to ukinuo.

„Utvrdio“ je da su oba ugovarača odgovorna za nerealizovan posao, ali kako je Grad bio malo više kriv, dosuđeno je, bez novog veštačenja, da mora malo i da plati: oko četiri miliona evra, ali samo jednom, za taj utvrđeni period, iako se nanošenje štete nastavilo i još uvek traje.

Kako je stečajna uprava raspodelila taj jednom primljen novac kao i onaj od prodaje perifernih delova preduzeća, ne može da se sazna, jer sud ne odobrava investitoru i bivšem većinskom vlasniku uvid u finansijsku dokumentaciju.

Traži se krivac

– Već godinama se kroz stečaj imovina ATP Vojvodine razvlači i umanjuje. Sada pokušavaju tu investiciju praktično da poklone nekom od svojih „biznismena“, a da teret kredita iz kojih se gradilo prebace na mene kao jemca, iako je kroz više sudskih presuda nedvosmisleno utvrđeno da su novosadske vlasti odgovorne, jer nisu ispunile svoj deo ugovora zbog čega investicija nije mogla da se pokrene – kaže bivši većinski vlasnik Ilija Dević.