Da li su Šveđani toliko hladni i kakav je Muzej Ane Frank?

Čuli su da u poslednjih 20 godina, naročito od ulaska Rumunije u Evropsku uniju, ona beleži veliki ekonomski napredak. Veliki deo ulaganja usmeren je ka obrazovanju i zbog toga su rumunski univeriteti blizu ranga evropskih.

Saznali su da sa Rumunijom imamo više sličnosti nego razlika ali da nedovoljno znamo o njihovoj kulturi. Javnost ne zna puno o Rumuniji, za razliku od Rumuna koji znaju daleko više o Srbiji nego mi o Rumuniji.

U okviru projekta Puls Evrope – medijske posete EU, 236 novinara iz 33 redakcije posetilo je 19 zemalja Evropske unije. Potom su novinari, koji su predstavljali po jednu državu, odgovarali na pitanja srednjoškolaca o Rumuniji (RTS), Švedskoj (Blic i Nova S) i Italiji (RTS), Holandiji (Danas), Portugal (RTS) i Francuskoj (Radio Novi Sad).

– Da li je Švedska stvarno toliko hladna? Da li su i ljudi hladni i nedruželjubivi? Je l’ istina da se u Švedskoj ne koristi novac, već samo kartice, zanimalo je srednjoškolce.

Rasprava za stolom iza kojeg se nalazila tabla sa zastavom Švedske i najzanimljivijim činjenicama o ovoj zemlji, toliko je bila živa da joj se priključio i konobar u Dorćol placu. Đaci su se iznenadili da se u Švedskoj ne koristi papirni novac, iako postoji. Naravno, konobara je zanimalo kako funkcionišu napojnice u kafićima i restoranima kad su skoro u potpunosti ukinuli papirni novac. Na njegovu sreću, mušterije mogu da izaberu koliko će novca od računa ići konobarima, a u nekim državama je to stavka na računu. Pored toga, glavno interesovanje za Švedsku je bilo o ekologiji i koliko je ekološka efikasnost već uključena u svakodnevni život, ali i o kulturi reciklaže, korišćenja polovnih stvari i kako se otpaci hrane kasnije koriste za đubrivo.

Učenici se za vreme spid dejtinga nisu odvajali jedni od drugih i kretali su se u grupama, tako je u jednom trenutku najviše srednjoškolaca bilo kod stola Italije, gde je bilo i najbučnije.

– Da li u Italiji može da se studira na engleskom? Kakav je školski sistem? Koje su razlike juga i severa Italije, pitali su srednjoškolci. Kako je objasnila koleginica sa RTS-a, moguće je studirati na engleskom ali je u tom slučaju školarina skuplja. U zavisnosti od fakulteta i univerziteta, razlikuje se i da li će studiranje više biti okrenuto ka projektima ili ka učenju i testovima. Zanimljivo je da su ocene u srednjim školama od jedan do deset.

Govorilo se i o razlikama severa i juga Italije, o tome kako je sever dosta razvijeniji od juga, kako je sever bio pod većim uticajem centralne Evrope, a jug pod uticajem Grčke, pa su ljudi u tom delu Italije „mnogo prisniji, okrenuti ka porodici i veseliji nego na severu“.

Pitanja o Ulici crvenih fenjera, marihuani i vetrenjačama su bila retka za stolom na kojem je bila predstavljena Holandija. Umesto toga, iznenađujuće, srednjoškolce je interesovalo kakav je Muzej Ane Frank, zašto im je narandžasta nacionalna boja, kakva je plaža u Sheveningenu u Hagu, medijske slobode i besplatni školski materijali za đake.

Kako se moglo čuti, školski sistem u Holandiji više obraća pažnju na to kako se deca osećaju, nego na to koliko uče, nema domaćih zadataka, udžbenici i laptopovi su besplatni.

– Selim se u Holandiju, prokomentarisala je jedna učenica.

Interesovali su se za inkluzivnost holandskih medija, odnosno prostoru koji posvećuju marginalizovanim grupama i ljudskim pravima. Poverenje društva u medije je visoko budući da 7/10 građana Holandije veruje svojim medijima, a u Holandiji nema tabloida osim Telegrafa, koji nije ni nalik srpskim tabloidima.

Srednjoškolce je najviše iznenadilo da je narandžasta nacionalna boja Holandije zbog kraljevske dinastije Oranje (to jest orange, što znači narandžasta) koja ima narandžastu boju na zastavi svoje dinastije.

Učesnici su pitali, slušali, raspravljali i pohvalno, nisu gledali u mobilne telefone, osim kod portugalskog stola gde su sa telefona gledali priloge koje je novinarka RTS-a spremila za vreme boravka u toj zemlji.

Kako je energetska efikasnost uključena u svakodnevni život, koriste li se solarni paneli, kakva je čistoća i higijena na javnim mestima, pitali su đaci nakon gledanja priloga.

Kod „Portugalaca“ vodila se diskusija o povezanosti turizma i životnog standarda, ali i o tome kako se razdvaja otpad i koliko se koriste solarni paneli na kućama.

– Svaka zgrada ima energetski sertifikat da bi se utvrdilo da li ona fukcionište po ekološkim standardima Evropske unije, ispričala je novinarka RTS-a, koja je „glumila“ Portugalku.

Situacija je bila najmirnija kod stola Francuske.

– Da li se koriste bicikli u Francuskoj i imaju li organske bašte u gradovima, neka su od pitanja koja su zanimala srednjoškolce, koji su svoja pitanja fokusirali na alpski grad Grenobl, zelenu prestonicu Evrope. Taj grad ima više od 400 kilometara biciklističkih staza i zbog toga je ujedno i francuska prestonica bicikala. Srednjoškolci su se interesovali za zelene zgrade i kvartove u gradovima, a iznenadili su se što se kišnica u Francuskoj filtrira i posle ponovo koristi. Grenobl trenutno 80 odsto energije koje koristi dobija iz obnovljivih izvora, a do 2030. je u planu da se potnuno oslanjanja na zelene izvore energije.

Spid dejting sa Evropom se završio, a učenici su se u velikom žamoru razilazili i raspravljali o planovima za buduća putovanja i željama da istražuju različitosti kultura evropskih zemalja.