Da li uzimamo mentalno zdravlje zdravo za gotovo?

Kod nas i dalje ovu temu prate određene stigme, te se njome društvo i mediji u Srbiji ne bave onloliko koliko bi trebalo i na adekvatan način.

U novoj epizodi Danasovog podkasta, posvećenoj Svetskom danu mentalnog zdravlja, autor Vladimir Maričić razgovarao je o tome da li uzimamo mentalno zdravlje zdravo za gotovo i kakvo je uopšte stanje naše nacije po tom pitanju sa prihološkinjom Anom Vlajković i predsednicom mreže za mentalno zdravlje NaUm Bosiljkom Brdar.

Pandemija korona virusa se nije izuzetno negativno odrazila samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje građana. Broj ljudi koji imaju simptome ankcioznosti, depresije, napade panike, ili neke druge psihološke poteškoće, značajno se povećao svuda u svetu, pa i u Srbiji.

Psihološkinja Ana Vlajković, koja se i sama suočavala sa mentalnim tegobama tokom pandemije, istakla je tokom razgovora da izolacija i samoizolacija neminovno dovode do osećanja usamljenosti i otuđenosti, kao i do povećanja ankcioznosti i stresa.

– Došli smo nažalost u situaciju da se sve veći broj klijenata, koji ranije nisu imali problema sa svojim mentalnim zdravljem, javlja sa problemima kao što su visok nivo ankcioznosti, smanjenje funkcionalnosti u svakodnevnom životu i povremeni slabiji ili jači panični napadi. To je posledica zatvaranja, izololacije, straha od virusa, kao i brige za svoje i zdravlje drugih.

Ana Vlajković je takođe ocenila, na osnovu svog iskustva sa klijentima, da su strah i stres danas pristuni u velikoj meri i kod vakcinisanih i kod nevakcinisanih građana.

– Svi smo čekali vakcinu kao neko konačno rešenje što se tiče kovida, odnosno veliki broj ljudi smatrao je da kada se vakcinišemo da je to kraj. Međutim, mali deo ljudi u Srbiji je dovoljno medicinski obrazovan da zna da nijedna vakcina ne štiti sto posto. Jedan određeni broj vakcinisanih je zaražen u ovom trenutnku, što još više smanjuje poverenje ovih 57 odsto nevakcinisanih i odbija ih od ideje da prime vakcinu. Sa druge strane, strah je prisutan i kod vakcinisanih. Srećem u praksi osobe koje je strah da će kao asimptomatski nosioci da zaraze nekog drugog nehotice. Više klijenata sa kojima radim isključivo online, a koji su vakcinisani, izbegava kontakt sa drugim ljudima i samoizoluje se od nevakcinisanih, što je paradoksalna situacija, ali je odgovorna.

Takođe, Vlajković je istakla da rezulati anonimne ankete, sprovedene na portalu Danasa, na pitanje „Šta vam je najteže palo tokom pandemije?“ uopšte ne iznenađuju, već smatra da je potpuno očekivano što su najčešći odgovori vezani sa usamljenost, ankcioznost i strah od posledica korona virusa.

Tokom razgovora je dodala i da je okretanje ka unutra i suočavanje sa samim sobom jedan od najtežih procesa koje čovek prolazi u svom životu, a trenutno je usled pandemije taj proces još teži, posebno za nas u Srbiji jer nemamo takvu kulturu i mentalitet.

– Meni je takođe bilo najteže da se suočim sa svojim manama i svojim problemima koji se tiču mentalnog zdravlja tokom pandemije. Svako od nas ih ima ili će biti u određenom trenutku u životu biti identifikovan kao neko kome je narušeno mentalno zdravlje. Ta okrenutost ka sebi bi u nekoj drugoj državi u svetu, kao na primer u Japanu, bila sasvim normalna, ali mi smo oni koji su okrenuti ka spolja. Imamo potrebu za tim da izađemo i budemo viđeni, prepoznati na neki način. Nije samo stvar u tome da postoji stigmatizacija, već i to da su ljudi koji imaju mentalne poteškoće nevidljivi. Ta nevidljivost se još više pojačala tokom pandemije, jer su odjednom svi imaju neke probleme. Većina ljudi je ankciozna, i pod velikim stresom, a javljaju se i različiti poremećaji iz spektra psihosomatike.

Tokom razgovora je zaključeno i da društvo negira da prepozna mentalne poteškoće kao ozblijan problem, te da u našoj kulturi zdravstvene probleme poput, na primer, kamena u žuči, koji je nastao od prekomerne konzumacije masne hrane i alkohola, nije sramota lečiti, a depresiju odlaskom kod stručnjaka jeste.

Učesnici u razgovoru složili su se da na to polje ni mediji u Srbiji ne utiču pozitivno, odnosno da vrlo retko pišu o mentalnom zdravlju, a i kada pišu čine to na senzacionalistički način, jer ne postoji etika u izveštavanju.

Izuzev Međunarodnog dana mentalnog zdravlja 10. oktobra, o mentalnom zdravlju se piše samo kada se dogode neke tragedije, bilo da je u pitanju samoubistvo ili neki zločin, a tada niko ne razmišlja o porodicama umešanih ili obraća pažnju na način izveštavanja.

Na pitanje gde građani mogu da potraže pomoć ukoliko im je potrebna, Bosiljka Brdar kaže da mrežu NaUm čine 12 udruženja, odnosno organizacije kao što su Herc, Duša i Videa. To je jedina mreža organizacija koja se bavi mentalnim zdravljem i promocijom istog.

Godine 2017. unapređena je u mrežu branioca ljudskih prava, jer su prava korisnika prihijatrijskih usluga izuzetno ugrožena stigmom i diskriminacijom. Zbog toga pomenuta mreža ne samo da aktivno radi na razbijanju predrasuda, osnaživanju društva i podizanju svesti raznim kampanjama, već pokušava i da utiče na donosioce odluka.

Kroz projekat „Svako može da pukne“ se trude da Program o zaštiti mentalnog zdravlja otpočne i bude primenjen. Pomenuti program baziran je na lečenju zajednice, kao i na sistemu podrške korisnicima u sredini u kojoj žive. Učesnici razgovora su se složili da je bitno da ne ostane mrtvo slovo na papiru, što Bosiljka Brdar ističe kao jedan od ciljeva mreže NaUM.

– Strategija postoji na državnom nivou, ali problem je primena, kao i za većinu stvari kod nas. Isto kao što postoji vakcina, ali je problem da se vakciniše celo stanovništvo, tako je i sa strategijama za mentalno zdravlje – napisane su i važeće su ali se ne primenjuju, dodaje Ana Vlajković.

Takođe, Brdar je spomenula i konkretna mesta na kojima građani mogu da potraže pomoć ukoliko se suočavaju sa mentalnim poteškoćama.

– Udruženje Duša je u ulici Resavska broj 6 i nažalost nema svoj prostor, već se nalazi u prostorijama udruženja Prostor. Građani mogu tamo da doću i učestvuju u grupama samopomoći gde se zajedno osnažujemo, razumemo, podržavamo i jačamo. Uskoro kreće i likovna radionica, odnosno pravljenje ručnih radova i nakita. Moram da naglasim ipak da je veliki problem to što udruženja mreže NaUM nemaju finansijsku podršku, a nekad čak i prostor poput udruženja Duša, istakla je Bosiljka Brdar.

Na kraju zaključeno je da u Srbiji nažalost i dalje uzimamo mentalno zdravlje zdravo za gotovo i da je neophodan rad na unapređenju mentalnog zdravlja pojedinaca, ali i društva u celini, pre svega putem promocije ove teme.

Podsetimo, list Danas sproveo je šestomesečni projekat praćenja mentalnog zdravlja tokom pandemije. Cilj ovog projekta bio da se mapiraju osnovni mentalni problemi u prethodnom periodu, ali i da se građanima pomogne stručnim savetima kroz besplatno psihološko savetovalište koje je organizovano preko protala Danasa, a vodio ga je psihoterapeut doktor Marko Jovašević. On je od februara do avgusta 2021. godine jednom nedeljno odgovarao na pitanja građana kroz kontakt formu na portalu, a čitaoci su odgovore dobijali direktno na mejl. Pojedini odgovori su, uz odobrenje, postavljeni na portalu Danasa kako bi čitaoci i šira javnost imali priliku da pročitaju savete psihoterapeuta.

Opširnije o ovoj temi slušajte u Danasovom podkastu.