Da li vakcinisati decu ili ne – deplasirano pitanje

– Ne verujem da na bilo koji način možemo da poredimo realne rizike vakcinacije, gde inače autizam i ne spada, koji su hiljadama puta manji nego rizici od bolesti, složili su se govornici na prekjuče održanoj tribini „Istina o MMR vakcini i vakcinaciji“, koju su organizovali Festival porodica „Roditeljski“ i opština Stari grad.

Tribina je zamišljena kao otvorena diskusija, gde su roditelji i posetioci tribine mogli da postavljaju pitanja eminentnim stručnjacima o bezbednosti vakcina, efektima i rizicima (ne)vakcinacije, medicinskim dokazima o povezanosti MMR vakcine i obolevanja od autizma i drugih teških bolesti, trenutnoj epidemiološkoj situaciji u Beogradu i Srbiji i da li nam preti epidemija.

– MMR vakcina apsolutno nije štetna za zdravlje, sva naučna istraživanja koja su izvedena sa ozbiljnom metodologijom u raznim delovima sveta, od mnogobrojnih timova naučnika pokazala su da je ta vakcina delotvorna i bezbedna. Suprotno od toga, zarazne bolesti su ono što nije sasvim bezbedno. Naravno veliki broj dece preboli male boginje bez posledica, ali postoje i deca koja dožive komplikacije. Mi to želimo da sprečimo, vakcina štiti od malih boginja, i zato ih i nije bilo u ovoj zemlji dugo, ili ih je bilo samo sporadično. Sada se ponovo pojavljuju jer je nastao strah od vakcina i sve je manje vakcinisane dece, rekao je dr Srđa Janković, imunolog Dečje klinike u Tiršovoj.

On napominje da se u zemljama koje su na sličnom stepenu ekonomskog i društvenog razvoja kao što je naša očekuje da svako hiljadito dete može dobiti komplikacije, koje su potencijalno opasne po život. „Protiv ove bolesti imamo jako zaštitno sredstvo i želimo da pomognemo ljudima da vrate poljuljano poverenje u ovaj aspekt medicine. Očigledno je da je došlo do velikog straha od MMR vakcine zbog priča o autizmu i nekih drugih koje se povlače, sada naravno postoji i strah od boginja“, rekao je Janković.

Ana Kesić, neurološkinja i dečija psihijatarka, objasnila je da između MMR vakcine i autizma ne postoji nikakva povezanost, što je odavno dokazano i poznato dugi niz godina.

– To je vakcina koja se daje deci posle prve godine i u sedmoj godini života. Ono što je uticalo na širenje straha jeste i činjenica da autizam nastaje u tom uzrastu, odnosno roditelji prve znake autizma primećuju u tom periodu, zbog toga se često govori o uzročnoj vezi. Rad koji je izazvao skepsu oko ispravnosti vakcine objavljen je 1998. Napisao ga je naučnik na osnovu svega 12 ispitanih slučajeva, u kome tvrdi da je autizam posledica vakcine. Taj rad je struka demantovala, a rad je ubrzo povučen. Rađeni su radovi i metaanalize u različitim zemljama, i na više od milion dece kroz statistiku dokazano da nikakva uzročna veza ne postoji – objasnila je Kesićeva.

Dr Radovan Bogdanović, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, ponovio je da je vakcina sasvim pouzdano i bezbedno sredstvo zaštite i ne bi trebalo postavljati lažnu dilemu.

– Zahvaljujući vakcinama iskorenjene su mnoge bolesti i više ih ne poznajemo, postale su apstraktna kategorija. Delovanje antivakcinalnog pokreta usmerilo je javnost na to da su vakcine nebezbedne, da dovode do komplikacija, ostavljaju posledice. Posledica je da su neke opštine u Beogradu na vrhu liste mesta koja imaju manji obuhvat, ima ih i u Srbiji, a taj procenat se povećava. U Beogradu su Stari grad i Palilula opštine sa najmanjim obuhvatom vakcinacije, u Vojvodini ali sa dvostruko većim obuhvatom je Apatin, u Srbiji Doljevac i drugi – naveo je Bogdanović.

Dr Predrag Kon, savetnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Gradskog centra za javno zdravlje Beograd, istakao je da se nalazimo „u potpuno očekivanoj situaciji“.

– Očekivano je da su zbog smanjene vakcinacije morbile ušle u zemlju. U slučaju da imamo kompletnu vakcinisanost dece, ne bi imali razloga za brigu. Sada imamo malu brigu, koja će se ipak rešiti. Naš imunološki bedem je vrlo visok, ali okrnjen u predškolskom uzrastu, i tu može da se desi pojava neke ozbiljnije epidemije. Ipak one će se zaustaviti, s obzirom na veliki broj vakcinisanih, imunih ljudi – rekao je Kon. On je, na pitanja protivnika vakcinisanja iz publike, odgovorio da „pod punom moralnom i etičkom odgovornošću tvrdi da je MMR vakcina potrebna njihovoj deci, i da budu bez ikakve brige“.

 Dr Darija Kisić Tepavčević sa Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ istakla je da je prošle godine na nivou Beograda obuhvat ovom vakcinom bio 67 odsto, najlošiji u celoj zemlji, a da je slično i u drugim većim krajevima Srbije. „Jasno je da ovaj nivo nije dovoljan da nas štiti od te bolesti, pa je epidemijsko javljanje morbila očekivano.“

Ona je navela da je epidemija prijavljena na području Kosovske Mitrovice, gde je prijavljen 41 oboleli. „Od toga je 36 prijavio Zavod za zaštitu zdravlja KM, dva obolela Zavod u Vranju, gde su oboje imali kontakte na području srpskih enklava, i dva pacijenta je prijavilo Kraljevo, i oba su imala kontakte u KC Priština. U Beogradu je prijavljen jedan slučaj, koji takođe ima anamnezu kontakta u Gračanici“, rekla je Kisić Tepavčević.

Šta ima u vakcini?

„MMR vakcina se sastoji od virusa malih boginja, zauški i rubeola, koji je oslabljen, u određenoj koncentraciji i određenom broju. Uz to postoje i aminokiseline, postoje materije koje služe za preživljavanje virusa. Virus je u prahu, pripremljen je da se rastvara pre nego se koristi, i tada mora da se iskoristi u roku od sat vremena, posle toga virusi umiru i ta vakcina ne može da se koristi. U tom sastavu nema ni aluminijuma ni žive, što su najčešći razlozi za plašenje javnosti“, objasnio je Predrag Kon.

Komplikacije od malih boginja’]

Od najgorih slučajeva svakako treba pomenuti zapaljenje mozga, encefalitis, naravno i gubitak krvnih pločica i trombocita, što povlači poremećaj zgrušavanja krvi, upala pluća, upala srednjeg uva, a mogu biti zahvaćeni i drugi organi. Ali je suština da komplikacije mogu da ugroze jedan život na 1.000 obolele dece. Pozivanje na to da je to navodno bezazlena bolest za svakog zanemaruje tu manjinu, a to nisu brojke to su realna deca. A sve ih možemo zaštititi vakcinom koja ni približno ne povlači rizike kao bolest, izneo je podatke dr Srđa Janković.

Pad vakcinacije’]

Od 2011. godine broj vakcinisane dece je sve niži u Srbiji. U Beogradu je taj pad drastičan, pogotovo kad je u pitanju MMR vakcina, protiv malih boginja, zauški i rubeole. Za prvih devet meseci u Beogradu je vakcinisano svega 39 odsto dece ovom vakcinom. Za stvaranje kolektivnog imuniteta potrebno je da 95 odsto dece bude vakcinisano.