Decembra prošle godine Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je pokrenulo javnu raspravu o Nacrtu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i njihovih porodica. Prema informacijama koje je Ministarstvo objavilo po zaključenju javne rasprave, broj pristiglih prigovora i predloga za izmene bio je tako veliki da je obrada i sistematizacija izuzetno velikog broja primedaba i njihovo grupisanje zahtevalo duži vremenski period, zbog čega se izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi nije mogao završiti u predviđenom roku. Ministarstvo je međutim obećalo da će radna grupa koja je pisala zakon „razmotriti sve pristigle primedbe, predloge i sugestije i o njima zauzeti definitivan stav, nakon čega će biti utvrđen konačni tekst Nacrta zakona“.
Ovo obećanje je samo još više pojačalo nervozu među veteranima. Nije problem samo u tome što se rok za odlučivanje o primedbama otegao u nedogled. Mnogo više zabrinjava način na koji Ministarstvo konstatuje ogroman broj primedaba – kao tehničku prepreku koja se rešava pomeranjem roka. Enormna količina primedaba, koja je dovela do višemesečnog zakrčenja administracije, Ministarstvu kao da ništa ne govori o kvalitetu Nacrta zakona u celini. Radna grupa će prihvatiti, ili odbaciti primedbe, možda će se izvinuti zbog zakašnjenja, to je to. Strepnju koja „u međuvremenu“ vlada među veteranima prenose nam Ljudevit Kolar u nastavku svog teksta pisanog u vreme javne rasprave, i otvoreno pismo udruženja Srpski veterani Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.
Kako se proizvodi i konstituiše javnost koja ima moć da utiče na vlast da, dok je vlast, prizna grešku i da je ispravi? Na ovo pitanje tražićemo odgovor na skupu potpisnika apela javnosti protiv progona Zdravka Deurića i Jugoremedije, koji organizujemo u saradnji sa listom „Republika“ u ponedeljak 16. marta u 18 časova u sali NUNS-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
