Da li zatvorenici KPZ Sremska Mitrovica rade u firmi upravnika zatvora?

Kako objašnjavaju, Uprava ovog zavoda je o svim svojim saznanjima obavestila Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu za suzbijanje korupcije i dostavila dokaze koje poseduje.

„Po svemu sudeći, upravnik Alimpić je izazvao uznemirenost jednog broja zaposlenih koji strahuju od posledica svog nezakonitog postupanja i zaštitu vide u iznošenju monstruoznih laži na društvenim mrežama i u medijima na račun njegovog rada“, navodi se u odgovoru Danasu iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

O nepravilnostima u radu drvnog pogona proteklih dana pojavila su se svedočenja neimenovanih radnika KPZ Sremska Mitrovica i sestre jednog pritvorenika, da „upravnik zatvora samovoljno određuje koja osuđena lica će ići na rad van zavoda u privatne firme, bez ugovora, angažujući ih na privatnim posedima“, što je preneo N1.

U Upravi za izvršenje krivični sankcija demantuju ove navode, trvdeći da iza odluke o radnom angažovanju osuđenih lica stoji stručni tim zavoda i nikako ne može da bude proizvoljna odluka upravnika kako se interpretira u medijima.

„Zato smo zatečeni tvrdnjama anonimnih pojedinaca da je upravnik ovog zavoda navodno sam donosio odluke o tome koji osuđenici će biti radno angažovani van zavoda. Još više smo zgroženi monstruoznim lažima da su osuđenici radili u, kako je rečeno, privatnim firmama upravnika zavoda i lokalnih funkcionera bez ugovora i kao besplatna radna snaga. Takođe, nije tačno da je načelnik Službe za obezbeđenje Dragan Turudić organizovao preradu drveta u drvnom pogonu zavoda sa firmom u Bačkoj Palanci, niti je to činio sa bilo kojom drugom firmom“, navode u odgovoru Danasu.

Kako su istakli „upravnik Alimpić i načelnik Turudić nisu zloupotrebili državne resurse radi ličnog bogaćenja nijednim svojim postupkom“.

„Takođe, nikad nijedan osuđenik iz KPZ u Sremskoj Mitrovici nikad nije bio radno angažovan u privatnoj firmi “Lumbermill”, koja je u vlasništvu sina načelnika Turudića, i zgroženi smo zbog izmišljenih tvrdnji da su osuđenici bili primorani na prinudan rad u ovoj firmi ili su u suprotnom proživljavali torturu kako je navela sestra jednog od osuđenika Branka Radovanović“, navodi se, između ostalog, u odgovoru našem listu.

Kako su objasnili, uprava zavoda namerava da podnese tužbu protiv iznetih laži.

„Zbog svih uznemirujućih neistina a posebno zbog tvrdnje da se prema osuđenicima postupa kao sa “robovima”, pozivamo nadležne državne organe da odmah provere istinitost ovih navoda kako bi višemesečna kampanja protiv upravnika Alimpića dobila epilog pred nadležnim državnim organima ukoliko za tako nešto ima osnova“, navode u UZIKS.

Ovakve optužbe na robovski rad pritvorenika nisu se prvi put pojavile, na probleme sa radom zatvorenika ukazivala je pre nekoliko meseci i poslanica Narodne stranke Ivana Parlić.

Ona je u Skupštini Srbije izjavila da su zatvorenici Kazneno-popravnog zavoda (KPZ) Šabac mesecima angažovani da tri puta nedeljno lopatama skupljaju kancerogeni otpad u kompaniji „Eliksir“ i da po izlasku iz pogona povraćaju, imaju opekotine po rukama i curi im krv iz nosa.

Parlić je navela da „ti mladići ne smeju da se pobune, jer su ljudi koji su u zatvoru u najvećoj opasnosti od zlostavljanja i torture“.

„Ovi okrutni postupci prema zatvorenicima su suprotni osnovnoj ljudskosti i predstavljaju zatvorenicima zabranjene postupke zlostavljanja, protivne Ustavu Srbije, Krivičnom zakoniku, Zakoniku o krivičnom postupku i Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija“, rekla je Ivana Parlić.

Zbog svega toga Parlićeva je zatražila hitno ukidanje „robovskog rada“ u šabačkom zatvoru.

Ona je podsetila da je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija propisano da upravnik zatvora sudiji za izvršenje podnosi predlog da osuđeni obavlja poslove van zatvora na osnovu mišljenja stručnog tima i zahtevala imena onih koji su procenili da bi mladi ljudi trebalo da rade sa opasnim i kancerogenim otpadom.

Da nije samo zatvorski rad „vruća“ tema, pokazuje i obimna dokumentacija kancelarije Poverenika za informacije od javnog značja, koja je prethodnih godina morala da interveniše i zbog činjenice da ni lični i zdravstveni podaci zatvorenika nisu poverljivi.

Naime, uz nedostatke u vezi sa nedopuštenom i prekomernom obradom ličnih podataka posetilaca ili preterano „transparentnom“ obradom ličnih podataka zaposlenih, nekontrolisanim video-nadzorom, posebnu pažnju zasluživao je odnos prema podacima o zdravstvenom i psihičkom stanju zatvorenika.

„Iako je potrebno, nužno i opravdano da se obradom tih podataka bave isključivo zdravstvene službe zavoda, to su intenzivno radile i službe obezbeđenja. Kumulativni dosijei osuđenih osoba čuvaju se neadekvatno obezbeđeni i dostupni neovlašćenim licima, u određenim slučajevima, čak i osobama lišenih slobode. Neophodno obezbediti da se delikatni podaci, podložni mogućim zloupotrebama čuvaju na adekvatan način i budu dostupni iskuljučivo nadležnim službama“, upozorio je svojevremeno Rodoljub Šabić, dok je bio poverenik za informacije od javnog značaja.