Da li žena kada napuni četrdesetu više nije mlada i lepa?

List Pravda je pre 80 godina pisao o temi koja je sigurno i danas aktuelna,a to je ženska lepota i da li je žena kada pređe četrdesetu stara i ružna.

Kako navodi ovaj list, vrlo često žene imaju stav da kad napune četrdeset godina više nisu privlačne i lepe, što je apsolutna neistina.

Takođe, ono što je bitno napomenuti, jeste da pored brojnih kozmetičkih sredstava koji postoje, tema o ženskoj ružnoći potpuno gubi smisao.

„Treba samo da prelistamo istoriju i pročitamo one listiće koji se odnose na život slavnih lepotica , pa ćemo se uveriti da su mnoge žene osvajale-često čak i mnogo mlađe muškarce-daleko iznad svoje četrdesete godine. Ženina mladost i lepota zaista ne zavise od godina starosti, ako sama žena hoće da bude lepa“, piše Pravda.

List navodi primere raznih žena koje su tokom istorije bile prave lepotice, čak i u vreme kada kozmetički preparati nisu postojali.

Imamo primer grčke lepotice Jelene koja je sa svojih 48 godina zavela Parisa, kao i Aspasija, takođe iz Grčke, koja se sa 35 godina udala za Perikla i dugo važila za najlepšu ženu u Grčkoj.

Kleopatra zbog koje je Antonije izgubio život, tada je imala 40 godina. Ana Austriska je sa 38 godina proglašena za najlepšu ženu Evrope.

Markiza de Mentnon je sa svojih 43 godine bila ljubavnica Luja Četrnaestog i takođe je važila za najlepšu ženu Francuske.

Gete je za ženu koja je tad imala 36 godina rekao da ona predstavlja ideal ženske lepote, dok se Šopen zaljubio u tridesetpetogodišnjakinju.

„Da navedemo najnoviji primer-parisku slavnu glumicu Mistenget. Ona je imala bezbrojno mnogo udvarača i ličila na ženu od 24 godine u svojoj 65. godini“, navodi onaj list.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme je istog dana 1940. godine pisao o izgradnji moderne autobuske garaže u Beogradu.

„U nizu velikih radova koje u poslednje vreme preduzima opština Beograd, pristupljeno je i radovima na podizanju autobuske garaže u kojoj treba da budu smešteni svi autobusi koji na teritoriji Beogradske opštine saobraćaju, prevozeći putnike“, piše list.

Kako navodi Vreme, ova garaža je trebalo da bude najveća ne samo na Balkanu nego i u srednjoj Evropi.

Ono što je gradske vlasti navelo da krenu sa ovim projektom jeste to što je uvedeno još autobusa, zbog čega se broj autobusa koji saobraća na teritoriji Beograda dosta povećao, dok je prostor za njihovo parkiranje ostajao isti, što je počelo da predstavlja problem.

Vrlo je važno da prostor u kome se nalaze autobusi bude dobro opremljen, da temperatura bude optimalna i da postoje uslovi za održavanje tih vozila. To nije bio slučaj, zbog čega su se autobusi veoma loše održavali i, samim tim, mnogo češće kvarili.

„Velika garaža opštine grada Beograda nalaziće se na opštinskom imanju „Pionir“, prema ulici Admirala Pikoa. Garaža će biti smeštena na terenu od 18.000 metara kvadratnih od kojih će 13.000 kvadratnih metara biti pod zgradom“, navodi ovaj list.

Kako piše list, garaža će se sastojati od tri hale sa raznim prostorijama i skloništa protiv napada iz vazduha. Biće osigurana od požara i imaće veoma dobro osvetljenje.

„Princip rada u garaži je sledeći: Na ulazu kola dočekuju garažeri koji ih sprovode i to prvo u odeljenje za automatsko pranje i čišćenje. Zatim će kola ići na obavezan pregled na kanalima, gde će se vršiti podmazivanje. U slučaju da su kola pokvarena odlaze na specijalne kanale u radionicu radi opravke, a kada se konstatuje da su ispravna, garažeri ih sprovode u dve velike hale od po 36 metara raspona, gde će se vršiti garažiranje i odakle će ujutru kola spremna i ispravna izlaziti u varoš“, opisuje list Vreme.

Projekat za garažu radio je arhitekta Bogdan Stojkov, a konstrukciju inženjeri Mijat Trojanović i Đorđe Lazarević.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.