Da li žilet žica postaje politika Srbije?

Ovima rečima jedna od kompanija koja se bavi proizvodnjom žilet žice reklamira proizvod koji, sudeći prema konkursnoj dokumentaciji objavljenoj na sajtu Ministarstva odbrane, treba da bude upotrebljen za ograđivanje Centara za azil i prihvatnih centara za migrante.

Prema dokumentaciji koju su prvi primetili novinari Radija Slobodna Evropa, planirana je nabavka 2.420 kilograma žilet žice, zajedno sa 1.521 metrom rebrastog gvožđa u šipkama i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje. Iako se iz preciznih navoda u konkursnoj dokumentaciji da zaključiti da se tačno zna koji objekti su planirani za ograđivanje, malo kome je zapravo jasno šta stoji iza ove javne nabavke.

To u toku jučerašnjeg dana nije bilo poznato ni Komesarijatu za izbeglice, organizaciji koja upravlja centrima za azil i prihvatnim centrima.

– Nama takva mera nije najavljena, a imamo jako dobru saradnju sa Vojskom Srbije. Naprotiv, tamo gde je vojska žicu postavila tokom vanrednog stanja, a to je u blizini privremenog šatorskog centra u Moroviću, uklonjena je, a i sam centar je zatvoren i više ne postoji, rečeno je Danasu u Komesarijatu.

Sonja Tošković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, ističe da je neophodno da se nadležni izjasne zbog čega je planirana nabavka ograde i šta time želi da se postigne.

– Trenutno je jako malo pouzdanih informacija dostupno, pošto se niko od nadležnih nije izjasnio o ovom pitanju. Javno pozivamo predstavnike Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Komesarijata za izbeglice da otvoreno kažu zbog čega se nabavlja ograda i žilet žica, koji su to centri koje oni planiraju da ograde i šta time žele da postignu, koga da zaštite, navodi Tošković za Danas.

Reakcije na najavljenu nabavku juče su došle i od grupe nevladinih organizacija koje su izrazile duboku zabrinutost zbog ovog postupka, navodeći da bi realizacijom ovog projekta Srbija otvorila novo, negativno poglavlje u pogledu načina na koji tretira izbeglice, migrante i tražioce azila, i ubrzala zabrinjavajuću praksu militarizacije upravljanja migracijama.

„Ovakav potez Republike Srbije samo je još jedan u nizu kojim se u javnosti stvara animozitet prema izbeglicama i migrantima, i njihova stigmatizacija kao pretnje po naše društvo koja je već za posledicu imala ugrožavanje života stanovnika prihvatnog centra u Obrenovcu“, navodi se u saopštenju koje su potpisali Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11, Mreža psihosocijalnih inovacija PIN i Centar za migracije Info park.

Direktor Info parka Gordan Paunović ističe za Danas da bi ograđivanje centara za prihvat migranata označilo radikalan zaokret u odnosu na politiku koju je država primenjivala prethodnih godina, a koja se nije u značajnoj meri oslanjala na represiju.

„Ovakav, represivniji sistem, po mom mišljenju ne bi funkcionisao. On bi podrazumevao da bi mnogo manje ljudi bilo u kampovima i da bi ih policija i vojska jurili, hapsili i vraćali u centre, odakle bi oni ponovo pokušali da beže. Bio bi to jedan jako ružan, distopijski scenario, kaže Paunović. On dodaje da sumnja da će država krenuti u tom smeru, pošto bi bila suočena sa ozbiljnim kritikama iz Evropske komisije.

Grupa nevladinih organizacija pozvala je Ministarstvo odbrane da bez odlaganja povuče navedeni tender i da se vrati u okvire svog ustavnog delovanja a da pitanje upravljanja i obezbeđivanja prihvatnih i centara za azil ostavi organima koji su za to nadležni – Komesarijatu za izbeglice i migracije i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Podsetimo, sporna javna nabavka je usledila svega dva dana nakon što je naredbom predsednika Srbije Aleksandra Vučića vojska angažovana da obezbeđuje tri prihvatna centra u opštini Šid. Ovu odluka naišla je na kritike stručne javnosti ocenjujući je kao populističku, nezakonitu i nepotrebnu.

Vulinovo ministarstvo ćuti

List Danas je nastojao u toku jučerašnjeg dana da od Ministarstva odbrane dobije odgovor na pitanja zbog čega se nabavlja ograda i koji centri su planirani da se ograđuju, ali odgovor nisu stigli.