Da mogu, krenuo bih od Koštunice

Rajko Danilović, advokat i pravni zastupnik Ružice Đinđić na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, govori za Danas o rezultatima suđenja, zašto nije ispitana politička pozadina atentata, preprekama s kojima su se suočavali tokom suđenja.
Kako iz ove perspektive gledate na presudu osuđenima za ubistvo premijera Zorana Đinđića i šta očekujete u žalbenom postupku pred Vrhovnim sudom Srbije?
– Posle dugog suđenja, saslušanog velikog broja svedoka i posrednih i neposrednih dokaza, sud je učinio veliki posao i uradio ga je dobro. U ovom slučaju, optužnica je potpuno dokazana. Uloga svih učesnika, svedoka i okrivljenih je rasvetljena, tako da je taj deo posla obavljen izvanredno, imajući u vidu uslove u kojima se sudilo. Istovremeno, bila je organizovana velika kampanja osporavanja suđenja – dovođenja u sumnju optužnice, koliko je metaka ispaljeno na premijera, koliko ga je ranilo, kakvi su ti meci, iz koje puške su ispaljeni, s kojeg rastojanja, iz kojeg položaja. To je bila organizovana kampanja, koju su vršili oni isti ljudi koji su i bili inspiratori i organizatori ubistva premijera. Dakle, sudski postupak bio je do krajnje mere dnevnopolitizovan.

Otpor u tužilačkoj strukturi

Javnost nikada nije dobila odgovor zašto je tadašnji specijalni tužilac Jovan Prijić odustao od krivičnog gonjenja Bulatovića i Tomića. Šta mislite koji su bili razlozi te odluke?

– Tužilac i nije obavezan da da objašnjenje, jer je to njegovo pravo. Oni su dopali pritvora jer je policija ukrstila njihove izjave i ustanovila da su lagali u svojim izjavama. Mislim da je to bio prvi kompromis, koji je pokazao da vlasti nisu spremni da se suoče s tim problemom. Interesovanje Specijalnog suda za pobunu crvenih beretki otvorilo je pitanje političke i obaveštajne pozadine ubistva. Njihova pobuna je bila generalna proba, najava pokušaja odmeravanja snaga i novo grupisanje političkih snaga i traženje podrške za jednu takvu akciju. To je i nas inspirisalo da pokrenemo pitanje političke pozadine, što je izazvalo veliku nervozu u političkim krugovima, naročito u i oko vlade. Odmah smo osetili postojanje otpora u tužilačkoj strukturi i traženje rešenja koje će sve to relativizovati i umiriti. Nažalost, nije bilo uslova da se učine neki koraci u tom pravcu, ali uspeli smo, što i ovaj razgovor potvrđuje, da sačuvamo tu temu, koja će uvek biti otvorena.

Mislite li da su pojedini mediji bili u službi određenih političkih grupacija?
– Neki mediji su bili u službi pojedinih političkih grupacija i političkih stranaka. Recimo, govor koji je održao Dragan Maršićanin, kandidat DSS za predsednika Srbije, koji je tvrdio da oni znaju ko su prave ubice premijera. Kao prave ubice nisu na optuženičkoj klupi, nego su u nekim političkim grupacijama i, kaže Maršićanin – neka progovore, a ako neće oni, mi ćemo. Tako da su jednog momenta stvorili veoma napetu atmosferu iščekivanja u sudnici, tako da smo se pitali o čemu je tu reč. Posle se ispostavilo da je to obična politička ujdurma, predizborna kampanja.
Sa prve optužnice za ubistvo premijera Đinđića ispali su aktuleni direktor BIA Rade Bulatović, ali i penzionisani general Aco Tomić. Kako to tumačite?
– To pokazuje da oni koji su otkrili ubice i koji su pripremali suđenje, političari, policija i Specijalno tužilaštvo, odmah na početku su počeli da prave kompromise. U početku je bilo jasno da su sa ubicama organizovali sastanke na kojima su se dogovarali oko toga kako će da reaguje vojska na taj pokušaj ubistva i ubistvo. Dok je Tomić bio u pritvoru, Koštunica mu je napisao jedno srceparajuće pismo, kao ljubavnik ljubavniku, a ne pismo predsednika Jugoslavije svom saradniku. Njima je odmah oprošteno, kao i Vojislavu Šešelju, koji je rekao da će biti krvava politička jesen i pobegao je u Hag. Odustajanjem od ove trojice napravljen je prvi kompromis. Pokazalo se da tadašnji političari, policija i tužilaštvo nemaju snage da govore o pozadini ubistva Đinđića i o tome ko su organizatori. Nema sumnje da su ovo ubistvo organizovale politčko-bezbednosne strukture. Milorad Ulemek Legija i Dušan Spasojević bili su samo izvršioci, a ne ljudi koji su odlučili da ubiju Đinđića.
Specijalno tužilaštvo je do sada pokrenulo postupak, u okviru ispitivanja političke pozadine ubistva premijera, samo protiv Radeta Terzića, bivšeg beogradskog okružnog tužioca. Kako to objašnjavate?
– To je više ličilo na karikaturu i prosto ne mogu da verujem da je neko od tužilačkih i sudskih organa mogao da ima takvu ideju da je to pitanje pozadine ubistva premijera. To je bilo ismevanje ideje da se otkrije politička pozadina atentata. Pokazalo se da je to jedan od mnogih ćoraka od one strane koja hoće da prikrije pozadinu.
Mislite li da ispitivanje političke pozadine atentata stoji?
– Jeste, a od izbora i daljih odnosa političkih snaga zavisi da li će se nešto i dešavati u budućnosti u vezi s tim pitanjem. U dosadašnjem periodu je stajalo u mestu i izbegavala se tako što se prećutkivala.
Zašto je Specijalni sud zazirao da pozove premijera Koštunicu da svedoči na suđenju?
– Zato što je politički faktor u ovoj zemlji i dalje primaran i diktira i ponašanje suda i tužilaštva. Kroz suđenje se pokazalo da postoji borba između dve političke grupacije.
Da možete pred sudom da preispitujete političku pozadinu ubistva premijera, odakle biste krenuli?