Zrenjaninska opština, jedna od deset u Vojvodini gde je počeo proces readmisije Roma iz zemalja Evropske unije, ozbiljno se sučava s problemima smeštaja povratnika. Ovde je nastanjeno oko 13.000 Roma, a u poslednjih nekoliko meseci vratilo se 450 romskih porodica. To čini brojku od oko 2.
Zrenjaninska opština, jedna od deset u Vojvodini gde je počeo proces readmisije Roma iz zemalja Evropske unije, ozbiljno se sučava s problemima smeštaja povratnika. Ovde je nastanjeno oko 13.000 Roma, a u poslednjih nekoliko meseci vratilo se 450 romskih porodica. To čini brojku od oko 2.000 pridošlica za koje nema mesta u postojećim zrenjaninskim naseljima Dudara i Surdučka ulica. Prema podacima opštinske službe za pitanje Roma, većina njih nema svoje kuće, a postojeća romska naselja nemaju kapacitete za nove stanare, niti već nastanjenim Romima pružaju elementarne uslove za pristojan i bezbedan život.
– Da mogu, ni trenutka ne bih čekao, ponovo bih otišao u Nemačku jer smo tamo i mi Romi imali svoje mesto i bolje živeli – započinje svoju ispovest Slobodan Zekić, povratnik iz Gardenkirhena.
S grupom Roma povratnika vratio se u Zrenjanin gde je živeo pre odlaska. Sada pokušava da uredi neuglednu kuću u Surdučkoj ulici, gde je nekada živela njegova porodica. Sem struje, u ovom naselju nema ničega što odlikuje savremene uslove stanovanja. Većina stanara ističe da bi se radovali kanalizaciji i telefonu. Ipak, goste rado primaju i ne kriju svoju muku.
– Nemamo nikakvu pomoć otkad smo se vratili, a ima nas sedmoro u porodici. Slušam samo kako će nam pomagati, a još ništa nisam video od pomoći. U Nemačkoj sam živeo 12 godina. Tamo sam bio zaštićen kao stranac, a ovde u Srbiji, kao manjina, nemam nikakvu zaštitu – kaže Slobodan Zekić.
Romsko naselje u Surdučkoj ulici ispod je svih zamislivih nivoa za pristojan život. Većina kuća toliko je trošna, zidane su od neadekvatnog materijala, da stalno preti opasnost od urušavanja. Deo naselja ima asfalt i šljaku, drugi deo ima zemljanu stazu, uglavnom blatnjavu. Poslednje kiše raskvasile su do maksimuma prilaz većini kuća. Veliki kanal, zatrpan otpadom, opasuje naselje. Glodari su samo neznatan problem.
– Prljavo je, smrdi i retko se čisti. Pre četiri godine ovde su se udavila tri deteta, ali kao da nikoga nije briga za ovaj problem. Mislimo da je bolje zatrpati kanal – objašnjava osamnaestogodišnji Berat Beriša.
Na pitanje kako žive Romi koji nisu odlazili u beli svet, sleže ramenima. Kaže da je kao dete došao iz Obilića, s Kosova, i da posle nije ni išao u školu. Papire je tek nedavno dobio. Na ulazu u poslednji red Surdučke ulice stoji Atidža Sakifović i žali se na uslove u kojima živi.
– Ovde živim već 20 godina. Došla sam iz Makedonije. Imam dve ćerke ometene u razvoju, a ostala deca su zdrava. Šta vredi kad smo bedni, nemamo prihod. Sad nam je kuća izgorela, više nemam ni krov nad glavom – žali se Atidža Sakifović.
Tibi, koji ne želi da se predstavi punim imenom, kaže da se Roma sete samo kada su izbori i odmah ih zaborave.
– Mi smo dobri kad treba da nas slikaju, kad su izbori, pa svima su potrebni politički poeni. Posle nas zaborave. Ko šiša Rome – kaže Tibi.
Većina Roma u Surdučkoj ulici u Zrenjaninu živi od socijalne pomoći. Prosečan broj članova jedne porodice je osam osoba. Od više stotina Roma, smeštenih u ovom naselju u 65 kuća, samo njih troje radi i to u Gradskoj čistoći. Kad traže posao kažu im da posla nema ni u izgledu. Znatan broj muškaraca bavi se preprodajom starog papira i gvožđa.
– Šta može da se zaradi kad je 1,5 dinara otkupna cena za kilogram papira – kalkuliše Halib Šakoli.
Iskustva s preduzimačima uglavnom su loša, male su nadnice, a često se događa da ih neko unajmi za fizički posao pa posle ne plati. Romi se žale da nemaju kome da iznesu ove probleme. Zvonko Kolompar tvrdi da ih lako pronađu čim neko uperi prstom ili posumnja na krađu, ali kad je pomoć u pitanju ili traženje posla onda ih se niko ne seti.
– Mi nemamo ni za račune za struju, pa kad dođu da fenduju hvataju se za glavu šta da odnesu – tvrdi Kolompar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
