Foto: M.S. / DanasKnjaževčanin Nebojša Milošević (60), poznatiji po nadimku Rotor, više od 15 godina izrađuje frule i tradicionalne muzičke instrumente kao što su duduk i gajde. On je jedan od poslednjih majstora u ovom delu Srbije, a kako on kaže, boji se da će jednog dana ovaj kraj ostati bez svog majstora.
Prema njegovim rečima, na ideju da započne ovaj posao došao je pošto je video da građani Srbije gube svoj identitet, i da je potrebno da ga neko očuva.
“Gubimo svoje korene, svoju kulturu. U želji da to sačuvam, počeo sam polako da učim izradu tradicionalnih muzičkih instrumenata, kao što je frula”, objašnjava Milošević i dodaje:
“Narod bez tradicije i istorije je mrtav narod”, objašnjava on.
Milošević kaže i to da su se mladi otuđili od tradicije i naše kulture, da su internet i društvene mreže uzele primat, i da ih ovakav zanat ne interesuje.
Nebojša, koji je po zanimanju električar, sada je u kraju poznat po izradi instrumenata. Kako kaže za Danas, njegovo umeće izrade frula „dar je od boga“.
“Naučio sam sam da pravim instrumente. Mogu reći da sam samouk. Ali da bih dostigao profesionalni nivo izrade proučavao sam dostupnu literaturu. Kao mlad imao sam svoj orkestar i svirali smo narodnjake i rok, ali me je uvek vukla muzika na tradicionalnim instrumentima”, ističe naš sagovornik.
Za dobru frulu, prema njegovim rečima, potrebno je kvalitetno drvo.
“Frule se prave od “voćkastog” drveta. To su šljiva, divlja trešnja, divlja kruška, a mogu biti i od bagrema”, objašnjava Nebojša i nastavlja:
“Ipak za mene je najbolje drvo šljiva. Ono je naše sveto drvo. Ona je dobra kao plod, da se jede, dobra je za slatko, za džem i, naravno, rakiju. Sa rakijom se čovek rađa, ali i odlazi na onaj svet”.
Za izradu jedne profesionalne frule, kako kaže naš sagovornik, potrebno je nekoliko dana.
„Ako su instrumenti za neki orkestar, to se radi danima. Kvalitet je bolji, potrebno je mnogo šara. Manje kvalitetne, za igru ili vašarske, napravim za jedan dan“, opisuje Milošević.
Ono što našeg sagovornika muči je to što je on jedini majstor u Knjaževcu, ali i okolini, dok još jedan majstor postoji u Majdanpeku. Što se Srbije tiče, prema rečima Nebojše Miloševića, ima još pet ili šest majstora, i to je sve.
“Dok mogu, ja ću raditi, a posle, ne znam šta da kažem. Bojim se da neće imati ko da pravi tradicionalne instrumente i da mladi neće znati kako su oni zgledali”, zaključio je Milošević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
