Da se nikada nikome više ne dogodi Srebrenica

U Potočarima kod Srebrenice juče su sahranjeni posmrtni ostaci 465 identifikovanih Muslimana ubijenih u julu 1995. godine u Srebrenici po ulasku snaga bosanskih Srba. Među sahranjenima su i posmrtni ostaci najmlađe žrtve, trinaestogodišnjeg Sadika Huseinovića. Dosad je u Memorijalnom centru u Potočarima sahranjeno oko 2.500 osoba identifikovanih žrtava genocida koji je realizovala Vojska Republike Srpske pod komandom najtraženijeg haškog optuženika Ratka Mladića.

Tadić: Sećamo se i svih drugih nevinih žrtava

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić izjavio je da je 11. juli dan sećanja na srebreničke žrtve, piše u jučerašnjem saopštenju pres službe predsednika.

„Danas je dan odavanja pošte srebreničkim žrtvama. To je dan kada se sećamo i svih drugih nevinih žrtava. Poštujući tuđe žrtve i razumevajući tuđu nesreću, nalazimo snagu za pomirenje bez koga nema boljeg života na Balkanu“, rekao je predsednik Srbije povodom 12 godina od genocida u Srebrenici.

Predsednik Tadić je rekao da je Srbija čvrsto opredeljena da završi saradnju sa Hagom.

„Srbija je posvećena saradnji sa Haškim tribunalom i svi optuženi za ratne zločine moraju biti locirani, uhapšeni i prebačeni u Hag. To nije samo naša međunarodna obaveza, to dugujemo pre svega sebi, ali i susedima“, rekao je predsednik Srbije.

Predsednik Tadić je naveo da pitanje ratnih zločina i dalje opterećuje odnose zemalja na Balkanu.

„Kažnjavanjem zločinaca i izgradnjom stabilnog i prosperitetnog regiona, našeg zajedničkog prostora integrisanog u Evropsku uniju, možemo da obezbedimo bolju budućnost za sve’’, rekao je predsednik Srbije.

U Srebrenici je u julu 1995. godine ubijeno oko osam hiljada Bošnjaka. Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je ove godine presudu prema kojoj su zločin genocida počinile vojne snage Republike Srpske. Do 19. jula 1995. vojnici pod komandom generala Ratka Mladića su, prema optužnicama Haškog tribunala, organizovano i sistematski ubili oko osam hiljada Bošnjaka, muškaraca i dečaka, a među identifikovanim žrtvama je i jedna žena. Za dva dana je sa područja Srebrenice deportovano više od 30 hiljada žena i dece, autobusima među kojima je bilo onih koji su pripadali srbijanskim državnim autoprevoznicima. Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se ulaskom generala Ratka Mladića u grad pet dana kasnije, nakon čega je počeo masakr.

Milenov: Srbija nema saosećanje

– Predstavnik Sekretarijata Haškog tribunala Aleksandra Milenov izrazila je juče žaljenje zbog toga što „u vrhu Srbije ne vidi saosećanje prema žrtvama u Srebrenici“.

„Meni je žao zato što u vrhu Srbije ne vidimo saosećanje i iskrenu želju da se žrtvama u Srebrenici i njihovim familijama pruži nekakva satisfakcija“, rekla je Milenov.

Ona je dodala da državni vrh Srbije govori o saradnji sa Haškim sudom jedino u kontekstu ulaska Srbije u Evropsku uniju.

„Saradnja sa Hagom se uvek formuliše kao ekonomska kategorija i preduslov za ulazak u Evropsku uniju. Saradnja sa Hagom važna je i da bi građani Srbije imali normalne odnose sa svojim komšijama“, rekla je ona. Aleksandra Milenov je izrazila žaljenje zbog incidenta u Nišu kada je grupa mladića napala predstavnike Inicijative mladih za ljudska prava, koji su lepljenjem plakata u gradu u utorak uveče počeli akciju „Mladića u Hag“.

Verski obred ukopa žrtava predvodio je poglavar Islamske zajednice Mustafa Cerić koji je rekao da se treba „Bogu moliti da nasilnicima oduzme mač, a slabima podari moć vere u istinu u pravdu“.

LDP traži od Vlade Srbije da isporuči Ratka Mladića

Beograd – Liberalno-demokratska partija ponovila je juče zahtev Vladi Srbije da ispuni predizborna obećanja i isporuči Ratka Mladića i preostale optuženike Haškom tribunalu. U saopštenju LDP povodom 12.-godišnjice genocida u Srebrenici, piše da su „vladajuće elite okovale naše društvo svojom antievropskom i anticivilizacijskom nespremnošću da se odreknu jednom za svagda politike zločina, da se sa tim zločinima suoče i krivce zasluženo kazne“.

„Insistiraćemo da se Skupština Srbija izjasni o Deklaraciji o obavezama državnih organa u ispunjavanju odluka Međunarodnog suda pravde koju je svojim potpisama podržalo više od 20.000 građana“, piše u saopštenju. Kako se navodi, odlukom Vrhovnog suda Srbije kojem su presude za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića postale pravosnažne je „svima u ovoj zemlji jasno da sama suština Miloševićevog režima bio zločin.“

„Nekada je to bio zločin protiv političkih protivnika, a nekada protiv čitavih naroda“, piše u saopštenju LDP.

„Molimo te Bože da tuga bude nada, osveta bude pravda, a majčina sudbina bude molitva da se nikada nikome više ne dogodi Srebrenica“, rekao je Cerić.
Komemoraciji na mezarju u Potočarima prisustvovalo je više od 30 hiljada ljudi iz Bosne i Hercegovine i inostranstva. Skupu su prisustvovali i glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte, visoki predstavnik u BIH Miroslav Lajčak, predstavnici vlasti BIH i diplomatskog kora. Komemoraciji su prisustvovali delegaciju Vlade RS koju su predvodili ministar za izbegla i raseljena lica Omer Branković i savetnik premijera RS Miladin Dragičević, i aktivistkinje i aktivisti nevladinih organizacija iz Srbije koji su došli u organizaciji Žena u crnom.
Visoki predstavnik u BIH Miroslav Lajčak istakao je da je prioritet u njegovom radu da se sazna ko su počinioci zločina i da oni budu osuđeni. Najavio je da će OHR, na čijem je čelu, u saradnji sa vlastima BIH i susednih država, dati sve od sebe da što pre budu uhapšeni haški optuženici Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
Član Predsedništva BIH Haris Silajdžić rekao je da su „nevine žrtve pale zbog zamisli nedostojnih čoveka“ i da „svi zajedno treba da učine sve da se ta zamisao ne ostvari i da BIH ne bude onakva kakvu su je hteli počinioci zločina“. Izrazio je nadu da će BIH biti zemlja „dobra za sve ljude koji u njoj žive“ i da će svet pomoći da se izgradi „takva BIH u kojoj zločin neće biti nagrađen“.
Vršilac dužnosti šefa misije OEBS-a u BIH Vadim Kuznjecov ocenio je da „užasni zločini počinjeni u Srebrenici pre dvanaest godina ostaju bolno podsećanje ne samo za građane BIH nego i za svetsku zajednicu“. Dodao je da će međunarodna zajednica u BIH nastaviti da izražava poštovanje žrtvama i pruža podršku njihovim porodicama u potrazi za pravdom. Misija OEBS-a u BIH i dalje će nastaviti da ulaže napore u okviru svog mandata na predstavljanju pomirenja i saradnje među svim građanima i narodima u BIH, rekao je Kuznjecov.
Načelnik opštine Srebrenica Abdurahman Malkić rekao je da je „Srebrenica stravična spoznaja u savremenom svetu“ i da je ona „zajednički poraz koji ne sme da se ponovi nikada i nikome“. Malkić je istakao da se o zločinima ne treba ćutati i da treba „zbog izgradnje poverenja i borbe protiv zaborava, otkriti pravdu i imena počinilaca zločina“.
„U presudi Međunarodnog suda pravde navodi se da su policija i vojska Republike Srpske počinile zločin nad Bošnjacima Srebrenice“, rekao je Malkić na komemoraciji.
On je rekao da prošlost mora biti „večna opomena da se zlo mora imenovati i prepozanti u samom početku“.
„Treba reagovati pre nego što se zločin pretvori u čin užasa“, izjavio je Malkić i dodao da se zločini u tom gradu desili „zbog ćutanja sveta i okrutnosti počinilaca“. Načelnik srebreničke opštine je rekao da „budućnost treba da bude izgrađena u miru, toleranciji i suživotu“.
Glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte pozvala je juče u Srebrenici srpske vlasti da uhapse i izruče Tribunalu optužene za ratne zločine u BIH.
„Srbija se obavezala na to. Takav čin će biti velika satisfakcija za žrtve i preživele srebreničkog genocida“, rekla je Del Ponteova. Del Ponteova je izrazila nadu da će glavni haški optuženici Radovan Karadžić i Ratko Mladić biti uhapšeni i predati sudu u Hagu pre nego što ona ode sa svog položaja.
Srebrenička udruženja bojkotovala su njen dolazak smatrajući da tužiteljka nije ispunila obećanje koje im je dala, da će upotrebiti sve mehanizme kako bi bili uhapšeni optuženi za zločine u BIH.
U Bratuncu i Srebrenici sutra će biti obeležena petnaestogodišnjica stradanja srpskih civila na tom području. Jake muslimanske snage upale su 12. jula 1992. u srpska sela Zalazje, Biljača, Sase i Zagone i ubile i izmasakrirale 69 srpskih civila, više od 70 ranili, a 19 se vode kao nestali. Sela su opljačkana, spaljena i potpuno uništena. Selo Zalazje još nije obnovljeno i u njemu bez struje i komunikacija živi samo dvoje staraca. Prema podacima srpske strane, na području Srebrenice, Bratunca i srednjeg Podrinja jedinice pod komandom Nasera Orića su tokom 1992. i 1993. godine ubile 3.262 srpska civila.