Da treća bude i sreća

Mada pojam manjine ima višestruko značenje, u Srbiji se verovatno najpre pomisli na nacionalne manjine. Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2011. u Republici Srbiji živi oko 15 odsto građana koji pripadaju nacionalnim manjinama. Srbiju to čini etnički mešovitom državom, što je priznato i Ustavom koji zvanično promoviše jednakost građana, bez obzira na nacionalnu,versku ili neku drugu pripadnost, zabranjuje diskriminaciju i asimilaciju i propisuje različite oblike zaštite ličnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina.

Član 14 najvišeg zakonodavnog akta zemlje bavi se zaštitom nacionalnih manjina i u njemu se navodi da „Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina. Država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.“ U članu 75.Ustava piše: „Pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajemčena svim građanima, jemče se dodatna, individualna ili kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju se pojedinačno, a kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorima. Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom. Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom“.

Da bi deklarativno navedena prava pripadnici nacionalnih manjina mogli i praktičko da uživaju, Srbija je najpre 2002. usvojila Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kasnije i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Nacionalni saveti imaju veoma bitnu funkciju u očuvanju identiteta, kulture, obrazovanja i informisanja pripadnika nacionalnih manjina, a radi što boljeg ostvarivanja interesa svojih pripadnika 21 nacionalna manjina je iskoristila zakonsku mogućnost da formira nacionalni savet nacionalne manjine. Većina nacionalnih saveta bira se na neposrednim, ali postoji i elektorski način izbora. Ove godine bi trebalo da budu održani novi izbori za nacionalne savete, a Sandžak Danas će pokušati da serijom tekstova informiše javnost kako bi ovi izbori koji se očekuju najesen prošli u najboljem redu.

S obzirom na specifičnu etničku strakturu Sandžaka, posebnu pažnju ćemo posvetiti izborima za Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine ili Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV), što je češći naziv za ovu instituciju. Sa oko 150 hiljada pripadnika, Bošnjaci spadaju u brojniju etničku zajednicu Srbije, a u Sandžaku su i većinsko stanovništvo. BNV ima dugu tradiciju, pošto je ova institucija osnovana i pre usvajanja zakona i osnovanja nacionalnih saveta. Nažalost, podele i problemi obeležili su izbore održane 2010 i 2014. godine, te predstojećim treba pokloniti dužnu pažnju.

Raniji izbori, posebno 2010. godine, izazvali su oštre podele unutar bošnjačkih stranaka, a tadašnje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nije priznalo rezultate i tada formiran Nacionalni savet. Na izborima u junu 2010. Bošnjačka kulturna zajednica (BKZ) tadašnjeg muftije Muamera Zukorlića osvojila je 17 mandata, Bošnjačka lista Sulejmana Ugljanina 13, a Bošnjački preporod (BP) Rasima LJajića pet mandata. BNV koji je formirao Zukorlić, država nije priznala što je izazvalo brojne probleme i trzavice na realaciji republičkih organa i političkih predstavnika Bošnjaka. Drugi izbori, 2014. godine, prošli su u mirnijoj atmosferi. Lista „Za bošnjačko jedinstvo – dr Sulejman Ugljanin“ osvojila je 53,92 odsto glasova i 19 mandata, dok je lista „Za Bošnjake, Sandžak i muftiju“ osvojila 43,26 odsto glasova i 16 mandata. BNV je formiran glasovima većnika liste Sulejmana Ugljanina, koji je izabran za predsednika. BNV funkcioniše, ali dve liste ipak ne uspevaju da se dogovore o minimumu zajedničkih interesa.

Česte su međusobne optužbe o zloupotrebi i politizaciji BNV. Smatramo da je za održavanje poštenih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina uopšte, a posebno za bošnjački, neophodna objektivna medijska kampanja, koju dnevni list Danas i dodatak Sandžak Danas mogu da ponude u svom dodatku, ali i osnovnom izdanju.Upoznavanje što više predstavnika nacionalnih manjina sa pravima i obavezama, ali i pravilima, što će omogućiti relevantno odlučivanje i izbor BNV.

Naša je želja da, profesionalnim i ozbiljnim izveštavanjem, pomognemo da bude „treća sreća“. Da naredni izbori za BNV proteknu u fer i demokratskoj atmosferi i da naredni saziv ovog tela ispuni svoju ulogu na dobrobit građana bošnjačke nacionalnosti.