Dajemo sve od sebe da vam pomognemo

Baš nekoliko dana pre toga, zajedno sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem, posetili smo Tokio. Sećam se da sam sa aerodroma u japanskoj prestonici za Minhen krenuo oko podne, tik pre katastrofe. Naravno, bio sam šokiran – kaže u razgovoru za Danas ambasador Japana u Srbiji Tošio Cunozaki, kojem se mandat završava sledeće sedmice.

Kako kaže, prijatno su ga iznenadili građani Srbije koji su širom zemlje organizovali manifestacije podrške japanskom stanovništvu.

– Srpska vlada, građani i druge institucije donirali su tri miliona dolara mojoj zemlji, što je velika suma s obzirom na populaciju i BDP u Srbiji – ističe Cunozaki.

Koja su vaša dostignuća na mestu ambasadora?

– Jedno od dostignuća jeste upravo prva poseta predsednika Srbije i predsednika parlamenta Srbije Japanu. Tome bih dodao sporazum koji sam lično potpisao, a kojim je Japan pozajmio Srbiji 260 miliona evra za obnovu hidroelektrane „Nikola Tesla“.

Poznato je da je Japan jedan od najvećih donatora Srbiji. Ponekad se pitamo zaslužujemo li toliku naklonost.

– Smatramo da blagostanje i mir zavise od razvoja i stabilnosti u svetu. Srbija je propatila zbog NATO bombardovanja i sankcija, čime je izgubila oko 10 godina u razvoju. Za to vreme su japanske kompanije ulagale u istočne zemlje, ne i u Srbiju. Upravo zbog toga dajemo sve od sebe da pomognemo.

Koliko je Japanu značila solidarnost sveta prilikom katastrofe iz 2011. i da li se ubuduće može garantovati da se nuklearne havarije neće dešavati?

– Osetili smo jaku podršku i solidarnost iz čitavog sveta, uključujući i Srbiju. Veoma smo zahvalni zbog toga. Podsetio bih da je Japan iskusio katastrofu atomske bombe u Drugom svetskom ratu, a sada i nuklearnu. U našoj javnosti su se mogla čuti mišljenja da Japan mora da odustane od nuklearnih aktivnosti. Međutim, čak 30 odsto struje Japan proizvodi u nuklearnim elektranama. Moramo da razmotrimo posledice koje bi usledile po našu proizvodnju ako bismo od toga odustali. Japanska vlada sada razmatra mesta na kojima mogu da se grade elektrane, a pokušavamo i da utvrdimo bezbednosne mere protiv cunamija, poput visokih zidova. Verujem da se u budućnosti možemo izboriti sa nuklearnim katastrofama.

Povratkom liberala na vlast u Japanu, prema nekim mišljenjima, povećavaju se šanse za snažniji sukob s Kinom povodom teritorijalnog spora. Kakva će biti spoljna politika Tokija u tom smislu?

– Spoljna politika Japana neće se promeniti s promenom vlasti. Ključni stub naše spoljne politike jeste jaka veza sa SAD. Pored toga, jačamo strateške odnose sa zemljama azijsko-pacifičkog regiona koje dele vrednosti demokratije, ljudskih prava i slobodnog tržišta, poput Južne Koreje i Australije. Takođe, razvijamo i veze sa važnim susedima – Kinom i Rusijom. Prijateljski ćemo braniti naše teritorije, a spremni smo i da uspostavimo bolje odnose sa susedima, uključujući i Kinu.

Postoji li nešto na čemu treba više raditi u odnosima Japana i Srbije?

– Srbija i Japan su unapredili političke odnose. Međutim, postoji veliki potencijal za ekonomsku saradnju. Na primer, Japan uvozi pasulj i kukuruz, a Srbija to ima. Zašto nema japanskih investicija? Iz dva razloga – prvi je da je Srbija našim građanima poznata u negativnom smislu, zbog ratova, pa se pitaju da li je bezbedna. Drugo, evropsko tržište se trenutno ne širi zbog krize i zbog toga Srbija nije dobar kandidat za ulaganje. Ipak, verujem da postoji potencijal za bolju ekonomsku saradnju u budućnosti.

460 miliona evra pomoći

Koliko je Japan donirao Srbiji tokom vašeg mandata, a koliko tokom ovih 13 godina?

– Računajući i pozajmicu od 260 miliona evra, Japan je od 2000. ukupno pomogao Srbiju sa 460 miliona evra. Tokom mog mandata, na primer, japanska vlada je donirala mamografe u iznosu od pet miliona evra.