Daleko su Karlove Vari

Upoređivali su je sa poznatim banjskim mestima u Evropi, kakvi su francuska banja Viši ili češko lečilište Karlove Vari. Razlozi za takvo poređenje bili su njeni lekoviti gejziri za koje se tvrdi da su jedinstveni u kopnenoj Evropi, pa izvori potpuno različitog mineralnog sastava koji leče najširi spektar oboljenja, te guste šume na vulkanskoj zemlji koje su stvorile „oazu kiseonika“. Ipak, ona ni izdaleka nema značajno mesto na evropskoj banjskoj mapi kao lečilišta sa kojima je porede. U Sijarinsku Banju dolaze samo domaći gosti, koji ne insistiraju na visokim turističkim standardima, već žele ozdravljenje po što nižoj ceni. „Zahvaljujući“ novijoj istoriji, nerazvijenosti juga Srbije i nedovoljnoj brizi države za razvoj banjskog turizma, Sijarinska Banja je bila i ostala samo (veliki) turistički potencijal.

BABIĆ: Protiv klasične privatizacije

– Mi smo republičkoj Agenciji za privatizaciju prosledili prospekt za privatizaciju, ali nastojimo da Sijarinska banja ne ide u klasičnu privatizaciju, ne samo zbog lečenja kojima se bavimo, već i zato što smo u graničnom području. Preko našeg udruženja zalažemo se da se za Sijarinsku i Bujanovačku banju pronađe drugačiji model privatizacije. Čini mi se da je taj stav prihvaćen u Agenciji za privatizaciji, tako da očekujemo da uopšte ne budemo privatizovani, ili da bar budemo na začelju privatizacije – kaže Milorad Babić.

– U julu i avgustu špic je sezone, a mi smo i sada skoro puni, mada još primamo rezervacije. Već u maju ove godine popunjenost kapaciteta bila je veća od 95 odsto, dolazile su nam grupe iz Vojvodine, Novog Sada, Zrenjanina, Stare Pazove. Sve su to, dakle, gosti iz unutrašnjosti Srbije. Malo nam dolazi srpski živalj sa obližnjeg Kosova i Metohije, poslednjih nekoliko godina mnogo manje dolaze i kosmetski Albanci, verovatno zbog problema sa adekvatnom dokumentacijom sa kojom ga mogu napustiti. Albanaca je ranijih godina bilo više, sada je oseka. I stranci nam malo dolaze, ima ih samo tridesetak godišnje – kaže direktor Specijalne bolnice za rehabilizaciju „Gejzir“ Milorad Babić, inače neurohirurg i profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Gde stignu Rusi, odlaze Albanci

Naši sagovornici kažu da je grupa ruskih biznismena pre nekoliko godina kupila od Srpske pravoslavne crkve pola hektara zemlje u banji. Po DUP-u je planirano da se na tom potezu napravi jedan hotel i serija depadanasa. Posle ruskog poslovnog poteza, kažu oni, kosovski Albanci, koji su godinama bili „zainteresovani“ za banju, prestali su da kupuju zemljište i kuće. Nakon što su postali vlasnici više kuća, koncetrišući se u jednom delu banje, od prošle godine nisu kupili ni jednu.

On još kaže da se u okviru Specijalne bolnice „Gejzir“ nalazi jedini banjski hotel, sa 277 mesta. Osim hotela, gosti mogu potražiti i privatni smeštaj, u kojem je oko 1.500 postelja. Drugih stacionara i hotela nema, a neophodni su. U novom Detaljnom urbanističkom planu Opštine Medveđa predviđena je izgradnja paviljona, kao i još jednog hotela sa 70 kreveta, koji bi u Sijarinskoj banji trebalo da „podignu“ privatnici. Ali, Skupština opštine takav plan još nije usvojila, pošto je posle javne rasprave vraćen na doradu.
– Neophodno je i renoviranje postojećeg hotela. Konkurisali smo kod NIP-a kako bismo ga ozbiljno rekonstruisali, i sada smo na „listi čekanja“. Tražili smo, najpre, 30.000 evra za toplovod, jer je postojeći napravljen pre 18 godina, pa cevi pucaju. Beogradski CIP je napravio pretprojekat, a u Ministarstvu za infrastrukturu i kapitalne investicije dobili smo obećanje da će toplovod biti urađen. Potom, tražili smo još 30.000 evra za adaptaciju hotela i kuhinje i očekujemo da ta sredstva stignu. Konkurisali smo i kod Ministarstava za lokalnu samoupravu i šumarstvo za sredstva za rekonstrukciju vodovoda, pošto imamo problem sa vodosnabdevanjem. I ta sredstva su odobrena, pa očekujemo da će izgradnja ili rekonstrukcija vodovoda početi na jesen – kaže Babić.
Osim nastojanja da kroz renoviranje postojećih i izgradnju novih kapaciteta unaprede kongresno-sportski turizam, u Sijarinskoj Banji razmišljaju i o unosnom flaširanju i prodaji mineralne vode. Ali, između lokalne samouprave i beogradskog „Energoprojekta“, koji je kupio zemljište sa velikim gejzirom, koji izbacuje 30 litara vode u sekundi koja je pogodna za flaširanje, postoji spor oko uknjiženja zemljišta. Zbog toga ideja „Energoprojekta“ o ovakvom poslu još nije ni blizu realizacije. A mogla bi biti i zanimljiva i isplativa, jer bi se tržištu ponudila voda koja nije samo mineralna, već lekovita. Pošto sadrži selen, litijum i druge oligoelemente, kupac bi bio i „pacijent“, koji bi trebalo da je uzima u određenoj količini.
U očekivanju ovih „velikih poslova“, Sijarinska Banja nastoji da sa onim što ima privuče što više gostiju. U tome joj „pomažu“ dva bazena Specijalne bolnice „Gejzir“, jedan olimpijski, a drugi terapijsko-rekreativni. Napravljeni su pre tri godine, a danas su puni, posebno vikendom, kada dođe i po dve hiljade izletnika sa celog juga Srbije. Među stanovništvom banje može se čuti „priznanje“ da su bazeni i druga banjska unapređenja usledila u vreme dok je na čelu državnog tela za jug Srbije i Kosovo bio Nebojša Čović.
Tokom letnje sezone gostima se već 11 godina nude i „Gejzirske noći“, na koje dolaze ne samo korisnici banjskih usluga, već i posetioci iz cele Gornje Jablanice. Tada se organizuje masovno „Venčanje pod gejzirom“, kao i nastupi profesionalnih i amaterskih pozorišta i folklornih grupa. Posetioci učestvuju i u sportskim manifestacijama, kakvi su takmičenje u sportskom ribolovu, košarci, odbojci ili malom fudbalu. Ove godine „Gejzirske noći“ biće svečano otvorene 19. jula, i trajaće do 2. avgusta..
Čelnici banje i Specijalne bolnice pripremaju oživljavanje kulturnog života i kroz stalnu Vajarsku koloniju, pošto imaju ne samo vulkansku zemlju, već i odličan mermer. Odsek za vajarstvo beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti zainteresovan je da u koloniju šalje svoje studente, a banja i „Energoprojekt“ da od toga naprave zanimljiv kulturni događaj. Čeka se „samo“ na poslednju reč, koju će, ipak, morati da daju ministarstva kulture, prosvete i zdravstva.
„Mamac“ za dolazak domaćih turista u banju je, svakako, i činjenica da ona spada u jeftinija lečilišta ovog tipa. Krevet u privatnom smeštaju košta samo četiri do pet evra. U jedinom banjskom hotelu cena jednodnevnog boravka u toku sezone je 1.950 dinara. Ukoliko se plaća u šest rata, ona je nešto veća i iznosi 2.100 dinara. U cenu je uračunat ne samo smeštaj i pun pansion, već i celokupan medicinski tretman, koji podrazumeva elektroterapiju, kineziterapiju, magnetoterapiju, peloidnu terapiju, podvodnu masažu, ultrazvuk…
U tretmanima se koristi voda sa 18 mineralnih izvora, sa različitom sumporovitom, gvožđevitom, radioaktivnom i ugljenokiselom vodom, koja ima od 30 do 37 stepeni C. Za lečenje služi i termomineralni lekoviti gejzir, koji izvire na dubini od 800 metara, a njegov stub dostiže visinu od desetak metara.Temperatura vode u gejziru dostiže čak 72 stepena C. Veoma je korisno i radioaktivno-sumporovito blato. Opštem oporavku organizma pomažu i guste bukove i hrastove šume, zbog kojih, kako se navodi, u banji nema vetra, a „pojava magle nikada nije zabeležena“.
Spektar bolesti koje se ovde leče je veoma širok. Banja pomaže kod bolesti disajnih puteva. I kod problema digestivnog trakta i trbušnih organa, kao i kod bubrežnih bolesti. Doprinosi lečenju čitavog spektra reumatskih, ali i neuroloških oboljenja. Pomaže u lečenju steriliteta i ginekoloških oboljenja i bržem postoperativnom oporavku kod mnogih hirurških intervencija…