Dalje ruke od nje!

Nakon što su sladostrasno izvestili o sirotinji u kojoj je ova porodica živela i podsetili da tako mala deca ne smeju da ostaju sama, mediji i njihovi čitaoci bacili su se na problem majke: „zašto je ostavljala decu, što ih nije dala nekom na čuvanje, što ih je uopšte rađala?“ Nadležni organi su, pak, saopštili da će protiv majke biti pokrenuta istraga zbog navodnog zapostavljanja dece.

I nije ovo prvi put. Kad su deca zbog ostavljene sveće gorela u straćarama, kad su se davila u rekama, pa čak i kad su ih očevi, kumovi ili dede zlostavljali – uvek se potezalo pitanje nesavesnih mama. Mame su bile krive što su morale da rade, da izađu iz kuće, da nabave, da odu do lekara. Praktično niko se nije pitao „A šta je za to vreme radio tata?“. Poneke tate su seu takvim situacijama naprasno pojavljivale i po novinama kukale „kako nisu znali, kako bi pomogle da ih je neko obavestio“, a vaskolika medijska javnost je klimala glavom i uzdisala „jadan čovek“.

Izuzev u slučaju da nemaju nikakav prihod ili nekretninu, samostalne majke od države Srbije ne dobijaju nikakvu pomoć: ni beneficije prilikom plaćanja računa ili poreza, ni novčanu potporu, ni besplatan gradski prevoz, niti bilo kakav popust u bilo čemu. One koje su bukvalno gladne i bez ičega, dobijaju crkavicu od koje se ne može živeti.

U Srbiji ima oko 310 hiljada samohranih roditelja, a Zakonom o finansijskoj podršci porodici s decom predviđeno je da dečiji dodatak teoretski može da primi samo dvadesetak procenata: tačnije, samo onaj „roditelj koji se sam stara o detetu zato što je drugi roditelj preminuo, ili je nepoznat, ili je lišen roditeljskog prava“. Pomoći nema u svim drugim slučajevima kad je roditelj faktički, iako ne i de jure, sam. Tu grupu čine uglavnom žene.

Njih se ne seti ni predsednik kad deli novčane darove, a trgovinskim lancima na pamet ne pada da uz penzionere, pažnju obrate i na one koji sami podižu decu, sami zarađuju. Njima ne sleduje čak ni onih 10 odsto popusta koji dobijaju penzioneri – i to neselektivno, svi (i oni s masnim penzijama).

O društvu ovde ne bi trebalo ni govoriti: baš kao što to nisu učinili mediji, a ni nadležni organi pre ili posle toga, okruženje žene koja je izgubila decu sigurno se nije pitalo kako joj je, s kim razgovara kad joj je teško, ko joj pomaže kad joj je dete bolesno, kad je poslednji put sebi kupila gaćice ili čarape.

U studiji Zaštita samohranih roditelja u Srbiji, samohrane majke su kao glavne probleme navele: „usamljenost, nedostatak novca, teškoće u vezi sa pronalaženjem i zadržavanjem posla, stambene probleme, kao i nedostatak podrške i pomoći“.

Sa istim problemima nosila se i ova žena.

Zato, nadležni, dalje ruke od nje!

Imate vi druga posla. Za početak, sredite zakone.

Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji