Od kada su u septembru Turska i Sirija ukinule vizna ograničenja, posetioci iz Turske u sve većem broju dolaze u živopisni grad Alepo na severu Sirije. Dve zemlje se ponašaju javno kao da su na „medenom mesecu“, dok lideri dveju zemalja jedni druge oslovljavaju kao dugogodišnje prijatelje.
Pitanje koje se postavlja jeste da li je ovo pomirenje nešto mnogo više od trgovine ili rušenja starih tursko-arapskih neprijateljstava? U vreme ekonomskih i političkih neizvesnosti u Siriji, otopljavanje odnosa sa Turskom podstiče nade u budućnost Sirije, naročito u oblasti religije, nafte i gasa i mira sa Izraelom.
Sirijski analitičari kažu da nova bliskost sa sekularnom, modernom Turskom predstavlja znak udaljavanja Sirije od kontroverznog saveza sa Iranom. Takođe, nagoveštava otvaranje ka kosmopolitskom društvu kao što je Tursko. Za one kao što je sirijski predsednik Bašar al Asad ovo pomirenje vodi ka revitalizaciji regionalnih ekonomija što umanjuje mogućnost zapadnih sankcija ili pritiska.
„Ovo je mnogo više od ekonomskih donosa“, smatra Samir al Taki, direktor Orijentalnog centra za međunarodne studije u Damasku. „Ovo je spajanje regiona, te uliva osećaj da je Zapad mnogo slabiji i manje obavezniji da učini bilo šta u regionu. Mislim da Sirija ima mnogo ambicija da redefiniše svoju geopolitičku poziciju“.
Te ambicije postale su očigledne u oktobru, kada je Sirija odložila potpisivanje ekonomskog sporazuma sa EU, za kojim je težila godinama, pod obrazloženjem da želi bolje uslove. Sporazum je iniciran još 2004. kada je Sirija osećala pretnje od američke invazije na Irak i očajnički tragala za ekonomskom i političkom pomoći. Sada sirijski lideri osećaju mnogo više pouzdanja, smatraju analitičari. To poverenje ima manje veze sa sirijskom još bolesnom ekonomijom nego sa političkom pozicijom. Stručnjaci su uvereni da je zapadna izolacija Sirije otvorila put ka nekoj vrsti angažovanja, uprkos nastavku sirijske podrške militantnim grupama poput Hamasa i Hezbolaha. Očekuje se da Vašington uskoro pošalje novog ambasadora u Damask, čime bi bila stavljena tačka na dugogodišnje zamrznute diplomatske odnose.
Sirijski odnosi sa Turskom, koji se godinama sporo otapaju, ipak su pomogli ovom novom političkom prestrojavanju. Turska je posredovala indirektno u razgovorima između Sirije i Izraela 2008, podstrekujući nade na Zapadu ka mirovnom rešenju na Bliskom istoku.
No, rasprostranjeno je uverenje da će Turska odvući Siriju u pravcu umerenijeg regionalnog mira, što možda zvuči kao fantazija, ali je veoma korisno, smatraju poznavaoci političkih prilika. Turski savez sa Izraelom malo je zahladio nakon izraelskog rata u Gazi pre godinu dana, koji je izazvao bes u regionu i reafirmisao političke vrednosti sirijskih veza sa Hamasom. Izrael je izrazio interesovanje za pokretanje indirektnih razgovora sa Sirijom ovoga meseca, ali su mnogi skeptični povodom toga. Sirija je, čini se, svesna zazora od domaćih radikalnih umova kao i od Irana ako se približi Izraelu.
Umesto toga, novi turski savez mogao bi biti dragocen upravo zato jer pomaže Siriji da se promeni na bolje održavajući svoje opcije otvorenim, smatra Piter Harling, analitičar iz Damaska inače autor izveštaja o sirijskoj spoljnoj politici koji je objavljen u ponedeljak. „U regionu opterećenom nerešenim konfliktima, Sirija je izabrala da zaštiti svoj ulog“, smatra Harling i dodaje da „savez sa Turskom pomaže Siriji da neutralizuje brojne pritiske kako iz Irana tako i sa Zapada istovremeno jačanjem svoje pozicije u ekonomskom smislu“.
No ovi odnosi nisu samo obezbeđivanje političke zaštite Siriji. Predsednik Asad jasno je rekao da se nada unapređenju regionalne energetske mreže i izgradnji gasovoda za turski prirodni gas. Trgovina između dve zemlje udvostručena je između 2007. i 2008. i ove godine na, kako je procenjeno, četiri milijarde dolara.
„Mislim da postoji neka vrsta vizije razvoja odnosa između Sirije i Turske gde bi oni mogli služiti zajednički kao regionalni trgovinski čvor koji bi povezivao Evropu sa Zalivom i drugim delovima Istoka“, kaže Nabil Sukar, ekonomski analitičar iza Damaska.
Uskoro će se pokazati dokle se stiglo u realizaciji takve vizije ili da li će Sirija početi da se oseća kao močvara od uvoza iz turske moćne ekonomije. Za obične građane, otopljavanje odnosa je delimična težnja: mnogi se nadaju da će postepena promena ponašanja Turske u odnosu na poslednju deceniju od vojne autokratije ka demokratskom i tolerantnom političkom sistemu biti primenjena i u Siriji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
