Dame s mašinkama

Nema nikakve zabune da su žene u uniformi značajno doprinele uvođenju bezbednosti u zemlji, saglasni su vojni stratezi. Specijalista Dženifer M. Hepner, iz 361. taktičke operativne službe patrolira u Bakubi, prestonici provincije Dijala. Baza ima ženska kupatila, pored muških. Bračni parovi žive zajedno. Postoji i ginekološka služba, ali i ambulanta gde se leče traume modernog rata.

Pre 2001. američke žene vojnici bile su redak prizor u borbama. One su držane podalje od neprijateljskih linija po diktatu vojne politike. Ali Avganistan i Irak, gde su borbe često vođene na pijacama i ulicama, promenile su pravila tih diktata. Broj visoko rangiranih žena koje komanduju muškim jedinicama poprilično je povećan kako se menjao njihov status u vojsci. „Irak je napredovao iz razloga pune integracije žena u vojsci“, kaže Piter Mansudr, penzionisani pukovnik koji je služio pod komandom generala Dejvida Petreusa u Iraku na poziciji visokog komandanta. „Stekle su poverenje i poštovanje muških kolega“. Njihov uspeh, međutim, često se krije od očiju javnosti. Delom jer je ovaj zahtevan posao često rezultat prećutne vojne politike. Ženama je i dalje zabranjeno da se pridružuju pešadiji, specijalnim snagama i artiljerijskim jedinicama. Žene mogu da vode manje muške jedinice u borbe ali samo kao oficirke, ali ne i da učestvuju u borbi. Ali, sve više i više, u Iraku i Avganistanu, vojni komandanti pribegavaju birokratskim trikovima, naročito kada im je potreban veći broj vojnika za važne zadatke, kao što su demontiranje bombi i obaveštajni poslovi. Na papiru, na primer, žene se „regrutuju“ za borbene jedinice.

Protivnici integrisanja žena u borbenim zonama kao glavni razlog svog protivljenja navode da bi seks mogao značajno da utiče na smanjenje vojne snage američkih vojnika. Komandanti se danas suočavaju sa novom realnošću:vojnici redovno upražnjavaju seks i a neke žene bivaju evakuisane zbog trudnoće. Druga strana smatra da je doprinos žena u borbama gotovo je isti kao i doprinos njihovih muških kolega: patroliraju ulicama sa mašinkama, deaktiviraju eksplozive, voze kamione. Dokazale su da su nužne u operacijama potrage za ženama samoubicama, posao koji muškarci ne mogu da obavljaju iz kulturnih razloga. Nemali broj žena sprovodi racije.

One su promenile način na koji američka vojska odlazi u rat. Promenile su život u vojnim bazama širom Iraka i Avganistana. Ipak, seksualno uznemiravanje u instituciji u kojoj dominiraju muškarci i dalje je problem. Ženama se savetuje da putuju u parovima, naročito u manjim bazama naseljenim iračkim trupama i civilima. Vojnik Patricia Bredford (27) kaže da se na žene u vojsci još gleda sa podsmehom, naročito kada situacija na ratištu zagusti. „Vi ste kučke i balavice, ili vi ste udate“, česte su reči koje muškarci upućuju ženama.

Mnogi stručnjaci, među kojima i Dejvid Barno, penzionisani poručnik koji je komandovao snagama u Avganistanu, a sada predaje vojnu istoriju na univerzitetu Ohajo i Džon Nagl, penzionisani pukovnik koji je koautor novog antipobunjeničkog priručnika američke vojske, kažu da je pitanje vremena kada će žene bez ograničenja učestvovati potpuno ravnopravno sa muškarcima u ratu.