Damir Mikec: Kolekcionar medalja

– Strelci uvek moraju prvi da idu na „front“, u Riju pre pet godina nismo uspeli da obradujemo naciju, a sada smo mojom medaljom dali vetar u leđa ostalim srpskim sportistima ovde – poručio je sa drugog kraja sveta 37-godišnji osvajač srebra u gađanju vazdušnim pištoljem sa 10 metara.

Iako je u finale ušao kao osmoplasirani, uspeo je da završi kao prvi iza šampiona i tako naplati sva svoja „za malo“ neupucana odličja na velikim takmičenjima tokom duge sportske karijere, na čijem početku je kao karatista, plivač i veslač sanjao trenutak doživljen pre dva dana.

– Uvek mi je falilo malo ili više sreće, ali sada mi se sve vratilo. Uspeh je uopšte biti među 11.000 najboljih sportista, a kamoli se popeti na pobedničko postolje. Meni ovo srebro sija kao zlato i veliko mi je kao kuća – blistao je najstariji član naše pucačke elite, rodom iz Splita, nakon što su mu popustile kočnice na strelištu pa, suprotno svojoj mirnoj i suzdržanoj energiji, oduševljenim padanjem na pod, sav uplakan, proslavio najvredniji rezultat od kada mecima juri sportsku slavu.

Mikec je znao kako se pokorava Evropa, jer mu je to dva puta pošlo za rukom, oko sokolovo i mirna glava doneli su mu i jedno drugo mesto na planeti, četiri Svetska kupa, zlata na Mediteranskim i Evropskim igrama…, ali je tek u prestonici Japana osetio ono za šta je ostao uskraćen u Pekingu 2008, Londonu 2012. i Rio de Žaneiru 2016. godine.

Međutim, nije dao razočaranjima da ga skrenu sa puta, utrtog po ugledu na starijeg brata Gorana, nekadašnjeg strelca i već neko vreme trenera prvog srpskog junaka 32. Letnjih olimpijskih igara.

Ko se zanima za sport za ljude jakog mentalnog sklopa zna kakav je Mikec kolekcionar odličja, ali možda je i za njih lepo iznenađenje cifra od čak 38 Davorovih odličja.

Veći deo njih upucao je za vreme braka sklopljenog 2011. godine, kada je krunisao ogromnu emotivnu i kolegijalnu podršku Melise Ivet Peres Karvalo, jer je majka njegovo dvoje dece iz Salvadora i sama bila streljačica.

Ako ga gleda iz neke druge dimenzije, na subotnji uspeh je posebno ponosna majka braće Mikec, čiji grob je Damir obišao na dan puta u Tokio, intimno verujući da je to obeležavanje 18-godišnjice preranog odlaska njemu tako važne osobe bio znak pored puta.

Kao i korona virus i novembarskih 10 dana bolničkog lečenja, jer su ga sva ta iskušenja i usporavanja, kako sam priznaje, ojačala u želji da stigne tamo gde nikada nije bio.