Dan D ujedinjuje svet

Vatrometi u 24 opštine duž obale Normandije osvetlili su nebo, kao što su ga osvetlila prva saveznička bombardovanja u noći između 5. i 6. juna 1944. godine. U znak posleratnog evropskog jedinstva, počast je odata i za 23.000 poginulih Nemaca, i to u prisustvu kancelarke Angele Merkel i nemačkih ratnih veterana. Duž 75 kilometara duge normandijske obale do nedelje će biti održano još stotinu drugih događaja – parade veterana i vojnih vozila, bdenja, preleta vojnih aviona, izložbi, koncerata, navodi FoNet. Očekuje se da će Normandiju posetiti milion ljudi.

Pošto je položio venac kod spomenika žrtvama u Kanu, Oland se obratio onima koji su bili svedoci borbi koje su usledile. „Želim danas na 70. godišnjicu da nacija oda počast svima, civilima i vojnicima. Želeo bih da uloga žitelja Normandije bude priznata“, rekao je francuski predsednik. On je podsetio da je 6. jun počeo nešto posle ponoći u buci i vatri, a završio se u suzama. „Suzama patnje i suzama radosnicama na kraju 24 časa koji su promenili svet i zauvek obeležili Normandiju“, istakao je Oland, prenela Beta. Kako je naveo, svuda su muškarci i žene pohitali da pomognu ranjenima, da raščiste krhotine, da prihvate povređene, izlažući se i sami smrtnoj opasnosti.

Oko dvadesetak svetskih lidera, među kojima su američki i ruski predsednici Barak Obama i Vladimir Putin, nemačka kancelarka Angela Merkel, ukrajinski predsednik Petro Porošenko i kraljica Elizabeta II, okupili su se juče na plaži Svord u Uistreamu kako bi odali počast vojnicima koji su učestvovali u iskrcavanju pre 70 godina. Takođe, skoro 1.800 veterana sa plaža Omaha i Juta prisustvovali su komemoraciji, a Oland i Obama su na groblju u Kolvilu na Moru odali poštu i stradalim američkim vojnicima. Predsednik SAD je rekao da je američka posvećenost slobodi, jednakosti, urođenom dostojanstvu svakog ljudskog bića “napisana u krvi na ovim plažama, i biće podneta večno”.

Na tom američkom groblju sahranjeno je gotovo 10.000 Amerikanaca, a nalazi se iznad plaže Omaha, gde se odigrala jedna od najtežih bitaka tokom iskrcavanja 1944. „Došli smo da se podsetimo zašto su Amerika i njeni saveznici dali toliko za opstanak slobode u trenutku kada je bila krajnje ugrožena. Došli smo da ispričamo priču muškaraca i žena koji su to uradili, da ostane urezano u sećanje budućeg sveta“, rekao je Obama. Pre nego što je govorio, Obama se sastao s ratnim veteranima bitke u Normandiji i onima koji su služili posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. Poručio je veteranima Dana D da je „njihovo nasleđe u dobrim rukama“, prenosi Beta.

Oko 400 veterana Komonvelta u punoj uniformi prisustvovalo je juče službi za žrtve u katedrali u Bajeu, uz princa Čarlsa, britanskog premijera Dejvida Kamerona i njegovog francuskog kolege i domaćina Manuela Valsa. Kraljica Elizabeta Druga je prepustila svom sinu Čarlsu da prisustvuje službi pod visokim svodovima ove gotske katedrale. Ona se kasnije pridružila ceremoniji na britanskom vojnom groblju u Bajeu. U saopštenju kraljica Elizabeta je istakla „ogroman herojski napor“ i „neverovatne žrtve“ veterana iskrcavanja.

Inače, proslava je počela u četvrtak kada je 300 britanskih padobranaca skakalo u Ranvilu, prvom oslobođenom selu u Francuskoj.

Putin sa Porošenkom i Merkelovom

Ruski predsednik Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarali su juče na marginama 70. godišnjice iskrcavanja savezničkih snaga u Normandiji. Prema rečima portparola ruskog lidera, Dmitrija Peskova, Merkelova i Putin su ceo razgovor, koji je trajao oko 60 minuta, posvetili situaciji u Ukrajini i pronalaženju načina da se reši kriza u toj zemlji. Na pitanje da li su razgovarali o različitim pristupima Moskve i Berlina rešavanju krize, Peskov je rekao: “Upravo je tome bio posvećen njihov razgovor”, prenosi ruski Itar tas. Kako prenose francuski mediji i izvori iz predsedništva, Putin je kratko razgovarao i sa novim predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom.