Dan kada su SAJ batinaši zavodili red

Ponekad gledaš lavinu pitajući se gde će da završi … Bacim ja tako na strane Fejsbuka jedno krajnje lično sećanje…

***

Nisam ljubitelj godišnjica, ali mi je 27. decembar 1996. nezaboravan… Temperatura u Beogradu beše oko -10 Celzijusovih… Onaj Gonzales, u ime onog OEBS-a, priznao rezultate lokalnih izbora na kojima je opozicija pobedila, a SPS-JUL banditi po naređenju falsifikovali i pokrali rezultate… Nakon četrdesetak dana protesta, oduševljeni građani još masovnije izašli na ulice…

***

Ucveljeni i teško poniženi Mira i Sloba – izdali policiji specijalna ovlašćenja i naređenja… Dvostruki kordoni šarenoplavih policajaca u centru Beograda… Masovna premlaćivanja protestanata tokom celog dana… U Vasinoj… Knez Mihailovoj… Kolarčevoj… kod Moskve …

***

Predveče oko pet – panika na Terazijama… Do tada neviđeni batinaši u crnim jaknama i kapama na glavi bejzbol palicama mlate koga stignu… Jedan udara ženu koja sa dvoje dece stoji na ivičnjaku, par koraka od ulaza u prolaz…

***

U samom prolazu ispred stepeništa dvojica krupnih crnojaknaša… sa palicama u rukama i čizmama na nogama… makljaju čoveka koji lagano pada na kolena… Krv mu lipti iz usta, a oni ne prestaju!… Bes proključa u meni…

***

Zaletim se i jurnem na jednog od batinaša… Gurnem ga iz sve snage i on se stropošta niz stepenište… Onaj drugi me promaši palicom… Ali ne i onaj treći, otpozadi… Onaj koga i ne vidim… Jednim udarcem obori me na zaleđeni trotoar…

***

Kapuljača jakne mi pokrije glavu … Pljušte udarci po leđima i glavi, ali ja ne osećam bol! … Strahujem da me ne mlatnu ili ne nagaze moju slabu tačku – desno koleno! … Sredili su me i odlaze da biju dalje!

***

Lagano ustajem, nameštam kapuljaču na glavu i idem ka Nušićevoj, odakle dopiru krici neke devojke… Nemojte!… Nemojte! Nemojte!… A tamo kod ulaza u parfimeriju… dvojica drugih batinaša u crnim vijetnamkama… palicama krvnički mlate Nikolu Majdaka, mladog snimatelja B92… On drži ogromnu kameru koju štiti više nego glavu, a oni ga biju!

***

Opet me obuzme bes… Osetim neku snaga!… Urlam nešto kao… Ostavite čoveka! Ostavite ga… I jurnem ka njima… Polumrak je i ne vidim trećeg batinaša iza nekog stuba… Udarcem palicom preko grudi, tik ispod brade – taj me opet vrati u horizontalu… Prekid filma… Neka duboka tišina…

***

A onda, sve mi je zaljuljano i naglavačke!… Čujem glasove svojih drugova sindikalaca… Matke… Đura… Zoran… Brada… Držeći me za ruke i noge nose me nekuda… Glava mi skoro dodiruje trotoar…

***

Kola hitne pomoći… Nas petorica unutra… Osećam sevanje u glavi i jedva vidim na levo oko!… Pitam se gde će nas odvesti… Urgentni centar… Prenatrpani i zagušljivi hodnici – kao i uvek… Samo te večeri, sa beogradskih ulica, trideset i nekoliko žrtava batinaša u crnim jaknama…

***

Dok pokušavam da utvrdim da li je pri svesti student Slobodan Homen, koga na kolicima gura Neca Konstantinović, u zagrljaj mi pada, sav krvav, Bezarević, radnik Vodovoda… NJega su ona dvojica zlikovaca premlaćivali u podzemnom prolazu… – Vidi, brate, šta su mi uradili!… A ja na bolovanju, mamu im jebem!… Ajmo, kaže mi, da se vratimo na Terazije… Ajmo da im jebemo mater… Da im jebem sve po spisku… sisu im krvavu… Ajmo, ljudi, da im vratimo!

***

Onda su počeli da dolaze naši doktori i prijatelji… Snimanja… Dijagnoze… Konstatovali mi potres mozga i brojne overe palicama po glavi i leđima… I jednu na grudima – tik ispod brade!… Moj prijatelj, ortoped Raša Manojlović, koji mi je osam godina ranije spasao desnu nogu, utvrdio da su mi desno koleno promašili…

***

Zaspim dok sam primao infuziju… I sanjam kako moj drug Žarko Korać, narodni poslanik, hoće da prebije one što su nas tukli… i što me još drže zarobljenog… Postrojio ih i drži im vakelu o humanosti… Ali, to ne beše san!… Žarko se žestoko kako samo on to zna, svađao i vikao na policajce i obezbeđenje jer nisu hteli da ga puste u sobu gde sam ležao… I probio se. I on, i Spaja, kome sam u mikrofon za B92 sve ispričao …

***

Pred ponoć zbrišem iz Urgentnog, jer su ga „držali“ JUL-ovci!… Kod kuće, u Šest kaplara gužva… Čekale me desetine mojih komšija… Došli da mi se nađu… i da planiramo za sutra… Gledali me saosećajno onako „ufalčovanog“ u zavoje… dok im se revolt očitavao na licima… 27. decembar – pre dvadeset godina!

***

Na reagovanja FB prijatelja nisam dugo čekao. Stizala su odasvuda…

***

Vesna Brajer, Beograd: Jeste, bilo je tako… Premlaćeni ljudi na sve strane… Mom sindikalnom drugu Branku smrskali nos… Bilo je tako i još gore… Nisam zaboravila i ne mogu ni sve ostale godine protesta da skinemo sa vrata…

***

Zorica Mladenović: I mene tukli, ali u Knezu… Mi na Trgu, idemo ka Knezu… Rešim da neću da trčim. Negde na sredini Kneza, pre česme, stajem u jedan ulaz… Prolaze kordoni u jednakim intervalima… Prva dva me obilaze… Treći … Nasrće jedna budala na mene, iz unutrašnjosti, čujem po naglasku, dok me bije i psuje… Dolazi jedan mlađi policajac i pokušava da ga odvoji od mene…

***

Ivana Lalić, novinarka i scenaristkinja:

Svi mi koji smo pre 20 godina celu zimu bili na ulicama Beograda, pamtimo dan kada su pored regularne policije izašli i batinaši u crnim kapama i jaknama i mlatili građane bejzbol palicama. A ja ću taj dan zauvek pamtiti i po tome što su tada, pored mnogih, brutalno pretučeni Rade Radovanović i Nikola Majdak, snimatelj tadašnje B92, koji po cenu slomljene glave nije hteo da ostavi kameru i beži, već je snimao sopstveno premlaćivanje. Snimak je završio na BBC i nakon tog dana nikada ga više nisam odgledala… Sve do danas…

***

U više od 250 reagovanja, što komentara, što lajkova, pravo bogatstvo mišljenja, stavova, nepoznatih činjenica o 27. decembru 1996, danu kada su batinaši u crnim jaknama, bejzbol palicama „zavodili red“ na ulicama Beograda. Dovoljno građe za feljton, scenario, roman… ali je meni i samo jedna „nepoznata činjenica“ u jednostavnoj rečenici Bojana Zlatkovića bila dovoljna za ovaj tekst…

***

– Batinaši koji su tukli narod 27. decembra 96. su bili iz SAJ-a… Specijalne antiterorističke jedinice Beograd, tvrdio je Zlatković, a ja sam se pitao – ko beše ovaj čovek? Jedva se setim… Bojan Zlatković je policajac, bivši pripadnik SAJ-a, o kome je u Danasu, tamo negde 2010, pisala Snežana Čongradin…

***

Ne želeći da učestvuje u kriminalu i ćuti o zločinima koje su neki njegovi šefovi iz te jedinice počinili – Bojan Zlatković je progovorio, dobio status „zaštićenog svedoka“, a zapravo i sebe i svoju porodicu izložio životnim opasnostima… Neko kome je to odgovaralo odredio je da ga kao „zaštićenog“, dok traje istraga, čuvaju i oni protiv kojih je svedočio optužujući ih za zlodela i kriminal… Zahvaljujući Fondu za humanitarno pravo, tačnije – Nataši Kandić i njenom međunarodnom renomeu, Bojan Zlatković je sa svojom porodicom, već duže od pet godina, na sigurnom, u inostranstvu… Kako smo FB prijatelji, moje sećanje na 27. decembar 1996. podstaklo ga je na dijalog u inboxu…

***

Bojan Zlatković: Rade, bili smo na suprotnim stranama tog dana…

RadeR: Misliš – tih dana?… Na kojoj si ti to… suprotnoj strani… bio?

Bojan Zlatković: Ja sam bio pripadnik SAJ-a u to vreme i 27. decembra 96. smo mi bili na ulicama u crnim jaknama… To je bio jedini nas izlazak za vreme protesta…

RadeR: Bojane, mi se znamo?

Bojan Zlatković: Ja tebe znam iz medija… A sreo sam se sa Snežanom Čongradin, nju poznajem… List DANAS mi je mnogo pomogao…

RadeR: Šta mi imaš reći o tom… dvadeset sedmom?

Bojan Zlatković: … Ja znam sve ljude koji su učestvovali u tom sranju… I svaki put kad nešto pročitam, kao ovaj tvoj post o tom 27. decembru… tako me to uznemiri…

RadeR: Kad smo već kod tog 27. decembra ’96, kako je to išlo?

Ko je to i zašto naredio?

Bojan Zlatković: Taj dan je bio ledeno hladan… Neposredno naređenje smo dobili od tadašnjeg komandanta beogradskog SAJ-a… Zoran … nadimak mu je… Tutinac… trenutno ne mogu da mu se setim prezimena…

RadeR: A komandant SAJ-a je tada bio?

Bojan Zlatković: Komandant SAJ-a je bio Živko Trajković…

Inače, postojale su tri jedinice… beogradska, novosadska i prištinska…

RadeR: Šta je bio cilj tog … divljanja? … Da se poseje strah?

Bojan Zlatković: Znaš kako nama je servirana priča… Da mora da se razbije masa jer demonstranti ugrožavaju društveni poredak … i ta sranja… Dok je trajao protest mi smo bili non-stop u pripravnosti…

RadeR: A gde ste bili stacionirani?

Bojan Zlatković: Najviše vremena smo provodili u bazi u Batajnici… a tog dana smo bili podeljeni po grupama…

RadeR: Koliko grupa?

Bojan Zlatković: To su bile grupe po sedam-osam ljudi… a bilo je deset grupa.

… Ja sam bio na Slaviji…

RadeR: Otkud i čemu te bejzbol palice?

Bojan Zlatković: Palice smo dobili u bazi… Bilo je onih drvenih bejzbolki i klasičnih policijskih… Pošto sam ja bio tad nov u jedinici… kao i ostale mlađe kolege… bili smo na rubovima centra a zadatak nam je bio da razbijemo grupe ako se organizuju da krenu ka Terazijama…

RadeR: A ko je bio na Terazijama?

Bojan Zlatković: Na Terazijama su bili iskusni i poverljivi ljudi…

Mogu sva imena da ti nabrojim… Mi na Slaviji nismo imali nikakvu intervenciju…

RadeR: … Ali su se zato ovi na Terazijama… ubili od posla? … Daj mi neko ime … da znam kome da vratim… ha… ha… ha…

Bojan Zlatković: … Eeeeee, moj prijatelju … Oni su sada jači nego tad…

RadeR:… Samo ti daj imena…

Bojan Zlatković: … Razumem te, zezaš se… Tamo su bile dve ili tri grupe … Bio je Zoran Simović Tutinac… da, prezime mu je Simović…. komandant … Bio je i sadašnji komandant SAJ-a… Spasoje Vulović … Pa je bio … Zoran Tomašević, bivši načelnik za obezbeđenje ličnosti … prošle ili pretprošle godine je smenjen…

RadeR: … Uh, bre, pa to sve vrhunski borci protiv terorizma?!?

Bojan Zlatković: Znam da su se hvalili da su nekom novinaru razbili kameru … i da su prebili tog snimatelja … a eto slučajnosti i ti si tu bio…

RadeR: Kaži mi, Bojane, je li se iko usprotivio takvoj akciji?

Bojan Zlatković: Iskreno… ne! Pre akcije ja nisam ni čuo da je neko rekao… idemo da bijemo ljude …

RadeR: A neposredna naređenja na ulici?

Bojan Zlatković: Da, postoji ta solucija da je Simović pričao to sa grupom koja je išla na Terazije direktno da bije… Svaka grupa je imala nekoga ko je rukovodio… i ti su znali šta će biti…

RadeR: A zašto ste svi bili u civilnoj odeći, a ne u uniformama?

Bojan Zlatković: Da se ne bi znalo ko je u pitanju… Bilo je govora da će svi misliti da su to Arkanovci uradili…

***

Bojan Zlatković: … Milan Glišović… da li ti je poznato to ime?

RadeR: Nikad čuo… Ko je Milan Glišović?…

Bojan Zlatković: Imao sam negde njegovu sliku… samo da je potražim… on je sadašnji načelnik uprave za obezbeđenje ličnosti umesto Tomaševića…

RadeR: Uspešan kadar! Je l’ i on mlatio na Terazijama?

Bojan Zlatković: Da, i on… On je bio tada komandir voda…

RadeR: Možda sam imao i direktan kontakt… sa načelnikom?

Bojan Zlatković: Najverovatnije… Da, i ovi su bili… Dejan Stefanović i Živković Goran… kumovi… i oni su bili takođe…

RadeR: … A neka braća iz Prijepolja?

Bojan Zlatković:… Pa i Tomašević je iz Prijepolja … i Aleksandar Kijanović … i Kuveljić Dušan … Oni su bili i deo ekipe onog kriminalca…

RadeR: A reci mi, jesi li ti bezbedan od njih, od ovih koje pominješ?

Bojan Zlatković: Da, sada se osećam bezbedno.

***

RadeR: Bojane, kako se i šta pričalo posle tog batinanja na ulicama Beograda? … Kako je sve ocenjeno? … Šefovi zadovoljni?

Bojan Zlatković: Da, bili su zadovoljni ali posle nedelju ili dve mislim da su neke novine objavila imena… I pričalo se da je neko iz jedinice ispričao nekom novinaru… U jedinici je bilo priče da će izdajnici da se streljaju… ukoliko se pokaže da je neko progovorio…

Ne možeš ti da shvatiš mentalni sklop tih ljudi…

RadeR: … Ne mogu! Tako krvnički tući snimatelja koji drži kameru… Pa to je debilno… sadistički… kukavički…

Bojan Zlatković: Meni sad iz ove perspektive … Jedinica liči više na privatnu bandu negoli na deo državnog sistema… U stvari, i ta pripravnost koju smo imali sve to vreme… delovalo je kao kad držiš kera na lancu… sa ciljem da ga upotrebiš…

RadeR: A šta su vam govorili nadređeni?

Bojan Zlatković: Svaki dan je bilo priče da zbog nekih idiota na ulici moramo da ostajemo po ceo dan u pripravnosti…

RadeR: Kako si ti prolazio u takvom okruženju i društvu?

Bojan Zlatković: Ja sam bio nov u jedinici… relativno mlad… Moj cilj je bio da zadrim taj jebeni posao… A inače ja sam bio 9. marta na Trgu na protestima…

RadeR: Zbilja?… Na kojoj strani?

Bojan Zlatković: … Tad sam bio član SPO … i još nisam radio u policiji … Imam jedan isečak iz tadašnje Ekspres politike… slika moja je bila tamo… Posle toga sam radio sa ljudima koji su takođe bili na trgu, ali s druge strane… naravno, nisam pričao o sebi ništa.

RadeR: Kako su te primili u SAJ kao SPO-ovca?

Bojan Zlatković: Ha ha ha… logično pitanje… Mislim da je nekome promaklo to… zato što su počeli ratovi 92. kad sam primljen … To je neko moje objašnjenje.

***

RadeR: Bojane, mogu li da ovaj naš dijalog koristim za neki tekst?

Bojan Zlatković: Naravno! … I možeš moje ime uvek da koristiš

kao izvor ili ne znam šta… Sva imena koja sam ti naveo su tačna …

RadeR: A jesi li baš siguran … da ti objavim puno ime?

Bojan Zlatković: Ma naravno, možeš … Da, još jedno vrlo bitno ime … Goran Savić…

RadeR: Ko je taj?

Bojan Zlatković: To je momak koji je takođe tukao snimatelja… meni je lično pričao posle toga … ali on odavno ne radi u policiji… Isteran je jer je za pare kidnapovao neke Bosance koje je tražio Hag…

RadeR: Tog 27. decembra pretučena su dva snimatelja … moj drugar Nikola Majdak … i … mislim … kolega Petrović … snimatelj RTF-a…

A kažeš, Savić je haški saradnik … terenac?

Bojan Zlatković: On i neki njegovi su na Zlatiboru pronašli tog nekog koji se krio od Haga i prebacili ga preko … a onda su i njega iskoristili …

RadeR: … NJegov problem… Bojane, sve najbolje, a kada dođeš u Srbiju, javi se da se vidimo.

Bojan Zlatković: Obavezno … Ja znam da ste me vi vratili u život … pričaćemo i o tome… Pozdrav.