Dan ljudskih prava

Prethodno je prvi zadatak Komisije za ljudska prava Ujedinjenih nacija, sačinjene od 18 država-članica, bio da usaglasi set prava koja svaki čovek, nezavisno od nacionalnog porekla, stiče rođenjem. Proces je bio mukotrpan. Stavovi predstavnika iz istočne i zapadne Evrope dramatično su se razlikovali, kao i stavovi predstavnika Azije i Bliskog istoka. Predstavnica Sjedinjenih Američkih Država bila je Eleonora Ruzvelt, inače jedna od najuticajnijih žena svog vremena. Beograđanin Vladislav Ribnikar predstavljao je Jugoslaviju. Kako je vreme odmicalo dve škole mišljenja postale su očigledne. Eleonora Ruzvelt insistirala je da se pitanje ljudskih prava suštinski tiče zaštite pojedinca od države. Ribnikar je govorio da se „lična sloboda može jedino steći u savršenom skladu između pojedinca i zajednice“. Nakon gotovo dve godine pregovora nesuglasice su prevaziđene i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je usvojena.

Preambula dokumenta poziva države da „doprinesu poštovanju ovih prava i sloboda i da postupnim unutrašnjim i međunarodnim merama obezbedi njihovo opšte i stvarno priznavanje i poštovanje“. Svi mi možemo učiniti više na promovisanju ljudskih prava. Mi u Americi smatramo da zaštita ljudskih prava nije cilj koji se jednom dostigne već je zaštita ljudskih prava zapravo neprekidni proces zaštite prava i očuvanje sloboda. Naša postignuća na polju ljudskih prava svakodnevno su predmet rasprave u novinama i uopšte u javnom diskursu širom zemlje.

U duhu obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava važno je da svet koji nas okružuje i zajednice u kojima živimo posmatramo sa stanovišta slobode i pravde. Šta je to što svi mi, kao pojedinci i građani, možemo učiniti kako bi, recimo, skrenuli pažnju na osobe sa invaliditetom, koje su često suočene sa nepotrebnim pravnim, ekonomskim i ostalim poteškoćama? Šta možemo da uradimo kako bi pružili podršku novinarima koji su ponekad meta napada samo zbog izveštavanja o nepopularnim istinama? Koje korake treba da preduzmemo kako bi obezbedili da netradicionalne verske zajednice ne trpe diskriminaciju? Šta možemo da uradimo kako bi promovisali toleranciju i zagarantovanu slobodu govora i okupljanja za pripadnike LGBT zajednice? Koji su to koraci koje treba da preduzmemo kako se omogućilo da Romi, raseljeni sa Kosova i iz drugih krajeva dobiju lična dokumenta koja im garantuju pristup osnovnim uslugama i pravima, poput prava na glasanje? Kako privesti pravdi one koji ostvaruju profit trgovinom žena i dece?

Ova pitanja su kompleksna i predstavljaju izazov. Ona, doduše, predstavljaju samo neke od brojnih problema koji zaslužuju i zahtevaju našu pažnju. Još puno toga je ostalo da se uradi na promovisanju tolerancije, poštovanja i ravnopravnosti za sve ljude u svakoj zemlji na svetu, uključujući i Srbiju. Odvojite malo vremena da pročitate Univerzalnu deklaraciju i ocenite jesu li standardi koje ona uspostavlja već dostignuti. Ukoliko mislite da se nešto može popraviti, ohrabrujem vas da krenete tim putem.

Pre šezdeset godina Eleonora Ruzvelt i Vladislav Ribnikar radili su zajedno, u saradnji sa brojnim drugim državama, na stvaranju Univerzalne deklaracije. SAD su spremne da, zajedno sa partnerima u međunarodnoj zajednici, rade sa Srbijom kako bi se poboljšala ljudska prava u Srbiji, ali i širom sveta. Na kraju, želim da vam čestitam Međunarodni dan ljudskih prava.

Autorka je ambasadorka SAD u Srbiji