Dan nauke obeležen konferencijom o klimatskim promenama u Skupštini

Na skupu koji je organizovan povodom Nacionalnog dana nauke, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila da je cilj današnje debate koja je posvećena uticaju klimatskih promena na društvo i adaptaciju društva na njih, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije, da se skrene pažnja na značaj nauke prilikom donošenja političkih odluka i zakona.

„Posebno je važno da se naučna javnost uključi u rešavanje aktuelnih pitanja. Svedoci smo posledica klimatskih promena i verujem da je

došlo vreme da Srbija dobije Zakon o kli

matskim promenama. Pored održavanja javne rasprave želimo zajedno sa predstavnicima nauke da organizujemo javno slušanje pre nego što taj zakon dođe do poslanika“, rekla je Gojković tokom uvodnog izlaganja u Skupštini.

Navela je da je Srbija prva zemlja koja nije članica EU u kojoj se organizuje taj događaj i dodala da su Skupština i Vlada posvećeni sprovođenju neophodnih reformi koje će obezbediti preduslov za razvoj i bolji položaj naučnika.

Ministar prosvete Mladen Šarčević istakao je značaj koji za nauku imaju Zakon o nauci i istraživanju, izglasan u ponedeljak, i Zakon o fondu za nauku i dodao da je u nauku u Srbiji uloženo 36 odsto više nego prethodnih godina.

„Centar za promociju nauke postaje vidljiviji i postaje krovna kapa ostalih centara. Radimo na novoj strategiji obrazovanja i nauke, ali mnogo toga mora još da se uradi i promeni kako bi se začepile rupe u toj oblasti“, rekao je Šarčević.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju o populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kazala je da je konferencija jedinstvena prilika da se čuju nove ideje i pogledi, pokrene dijalog o nauci i ustanovi njeno mesto u donošenju odluka.

Šef delegacije EU u Srbiji Sem

Fabrici kazao je da su klimatske promene deo svakodnevnog života, da predstavljaju globalni problem, ali da u rešanju tog problema mora da se deluje i lokalno i da građani treba da postanu svesni pojedinačne odgovornosti.

Fabrici je kazao da su preporuke Srbiji u oblasti zaštite životne sredine da jača zeleni fond, da uvede princip „zagađivač plaća“, kao i donošenje zakona i strategija o klimatskim promenama.

Ministarka nauke Crne Gore Sanja Damjanović ocenila je da koncept „Nauka u parlamentu“ treba da se proširi i na ostale zemlje i proučila da države u regionu moraju da „deluju zajedno“ kako bi osnažile nauku i inovacije.

Centralne teme: Klimatske promene, kvalitet vode i vazduha i obnovljivi izvori energije

Nacionalni Dan nauke, 10. jul, ustanovljen na dan rođenja jednog od naših najvećih naučnika Nikole Tesle, obeležen je konferencijom Nauka u Parlamentu posvećenoj gorućim temama: klimatskim promenama, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije.

Događaj Nauka u Parlamentu (Science Meets Parliaments) organizovan je u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde su u okviru jednodnevnih panela i radionica imali priliku da se susretnu i razmene ideje i mišljenja brojni naučnici i istraživači, članovi parlamenta, donosioci odluka, kao i predstavnici građanskih udruženja..

Glavni program događaja činile su tri panel-diskusije sa temama: Obnovljivi izvori energije, Klimatske promene i voda i Kvalitet vazduha i gasovi staklene bašte.

Tokom uvodnih obraćanja, prisutnima su se, između ostalih, obratili i državni sekretar u MPNTR prof. dr Viktor Nedović, rektorka Univerzita u Beogradu prof. dr Ivanka Popović i v.d. direktora Centra za promociju nauke doc dr Marko Krstić.

Učesnicima konferencije obratila se i Čarlina Vičeva, zamenica direktora Objedinjenog istraživačkog centra (JRC), koji je Centru za promociju nauke poverio organizaciju ovog događaja, naglasivši da je od posebnog značaja to što je organizacija ovog događaja po prvi put dodeljena zemlji koja nije članica Evropske unije.

Tokom panela o obnovljivim izvorima energije, prof. dr Nebojša Nakićenović iz Instituta za primenjenu analizu sistema istakao je da su ciljevi održivog razvoja međusobno povezani, kao i da je potrebna integracija energije i klime kako bi se dostigla održiva budućnost za sve. Tokom sesije je naglašeno da regija jugoistočnog Balkana poseduje veliki neiskorišćen potencijal po pitanju održivih izvora energije, a predstavljeni su i konkretni primeri iz prakse, odnosno priča o radu prve privatne solarne elektrane u Srbiji.

O konkretnim posledicama klimatskih promena u Srbiji govorio je prof. dr Vladimir Đurđević, vanredni profesor na Grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, upozorivši na projekciju porasta temperature u Srbiji do 2100. godine, kojoj preti porast i do četiri stepena u proseku.

Na konferenciji je prisustvovao veliki broj domaćih i stranih stručnjaka, među kojima su bili i prof. dr Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, prof. dr Anđelka Mihjalov sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, stručnjaci iz JRC-a prof. dr Ad de Ru i dr Klaudio Belis, kao i dr Jue Tao iz Pekinške akademije za nauku i tehnologiju i mnogi drugi naučnici i stručnjaci.

Konferencija Nauka u Parlamentu (Science Meets Parliaments) predstavljala je jedinstvenu priliku da se podele i čuju nove ideje, otvoreni novi pogledi i podstakne kontinuirani dijalog o mestu nauke u društvu.