Započeta poslednjeg dana novembra, koji je bio i poslednji zakonom predviđeni dan za usvajanje poreskih odluka, 24. sednica Skupštine opštine Prijepolje, čije je dnevni red proširen na deset tačaka, nastavljena je 17. decembra. Kooperativnost i ležernost odbornika obeležili su pet sati zasedanja u okviru kojih je stalo razmatranje nekih od veoma bitnih pitanja za građane ove opštine.
Posle nekoliko godina odbornici su imali priliku da malo popričaju na temu kvaliteta snabdevanja električnom energijom, iako je akcenat stavljen na probleme velikih prigradskih naselja Velika Župa i Ivanje. Ova dva, nekad gotovo isključivo stambena naselja, dobila su značajne privredne objekte, a postojeći elektroenergetski sistem ne može sve to da podrži. Iako je pre deset godina kupljen plac kako bi se gradila trafostanica koja bi rešila problem snabdevanja električnom energijom ovog područja, nije se pomerilo s mesta, te svakodnevno dolazi do prekida u snabdevanju. Epilog je da je na snazi odluka da se više ni jedan objekat ne može priključiti na elektromrežu ako nećemo da pola opštine bude bez struje. To donosi još jedan problem: šta će biti sa hladnjačama i malinama?!
Ta uzročno-poslednična veza „trgnula“ je opštinsko rukovodstvo, te je u septembru predložilo Elektroprivredi Srbije da se iz opštinskog budžeta pripomogne sa 20 miliona dinara kako bi ovo državno javno preduzeće stavilo Prijepolje u svoje investicione planove, što ne čini godinama. Zauzvrat, te će pare Elektroprivreda „povratiti“ kroz obnavljanje niskonaponske mreže koja je u pojedinim selima u užasnom stanju. Pojedini odbornici su konstatovali da nema logike da jedna od najsiromašnijih opština „pomaže“ gigantskom profitabilnom monopolisti, kakvo je ovo preduzeće, da gradi elektroobjekte koji joj donose profit, a da pri tom građani i privrednici plaćaju za isporuku električne energije. Uz sve to, Elektrodistribucija je u obavezi da održava svoju mrežu.
Na predlog odbornika Zulkefila Sadovića (DPS) odbornici su o malinama raspravljali kao tački dnevnog reda. Ifet Hamzić, viši stručni saradnik za poljoprivredu Opštinske uprave izneo je podatke koji pokazuju koliki je značaj malinarstva. Pre dve godine proizvedeno je 800 tona maline, godinu dana kasnije 1.000 tona, a ove godine čak 3.200 tona. Prihod od proizvodnje malina iznosi 640 miliona dinara. Koliko je to, najbolje govori uporedni podatak: ceo budžet opštine Prijepolje iznosi oko milijardu dinara! Već 2017. godine mogao bi se očekivati prinos od 6.000 tona malina.
Hamzić je naglasio da bi idealno bilo kada bi se za poljoprivredu izdvajalo pet odsto budžeta opštine, jer bi to omogućilo da se oživi ova strateški, očigledno, najvažnija privredna grana na kojoj počiva budućnost Prijepolja. Esad Hodžić, član Opštinskog veća, istakao je zalaganje opštinske vlasti da se podrži sve što je vezano za unapređenje razvoja malinarstva i voćarstva i za to je iz budžeta izdvojeno oko 21 milion dinara. Nisu se složili opozicioni odbornici da je opštinska vlast mnogo učinila jer smatraju da su sve uradili sami građani koji su tu videli svoju jedinu šansu.
Opozicija predložila, skupštinska većina podržala da se odbornici upoznaju dokle je stigla u svom radu Komisija za pripremu predloga simbola i dana opštine Prijepolje. Komisija je formirana juna prošle godine kako bi se promenili dve decenije prisutni simboli opštine na kojima nema obeležja Bošnjaka. Ako je suditi po optimističkim izjavama predsednika komisije Izudina Šantića i člana Vukosava Tomaševića, Prijepolje je na korak da ponovo dobije Dan opštine. Iz nikad obrazloženog razloga, ukinut je prethodni, koji je obeležavan decenijama, a to je bio 9. januar kada je Prijepolje oslobođeno u Drugom svetskom ratu 1945. godine. Na sednici je rečeno da postoji saglasnost među članovima komisije da novi datum bude 7. jul, kada se ovo mesto pominje prvi put u dubrovačkom arhivu kao trgovište 1343. godine. Na pitanje odbornika Sabahudina Hajdarevića (BDZS) da li je taj dan izabran jer je to hrišćanski praznik koji se obeležava i tradicionalnim vašarom u manastiru Mileševa, Tomašević je rekao da to nije bio motiv, da je datum istorijski, a ne verski.
Sa izradom predloga za grb opštine problemi su nastali kada se i ova, kao i prethodna komisija, obratila Heraldičkom društvu da izradi idejno rešenje, a stigla su četiri predloga na kojima nije bilo Belog anđela sa čuvene mileševske freske. Upravo je to izazvalo javne komentare i saopštenja pojedinih političkih aktera, pa se činilo da se pitanje tendenciozno politizuje jer je odmah potom Komisija održala sastanke i striktno zatražila od Heraldičkog društva da se Beli anđeo kao simbol mora naći na grbu opštine. Odbornik Remzija Fetahović (BDZS) izrazio je sumnju u okončanje ovog posla jer su članovi komisije, po njemu nekompetentni da se bave ovako složenim pitanjem. Član komisije Rade Radivojević je, pak, procenio da je bio prijatno iznenađen što su članovi komisije razumni i kompetentni. Kako je istakao Tomašević, Heraldičko društvo iz Beograda će uraditi ponovo idejno rešenje, sa kojim će biti upoznati najpre šefovi svih odborničkih grupa. Nakon toga će biti dostupno građanima koji će se moći izjasniti na javnoj raspravi.
U ponedeljak o budžetu
Odbornici Skupštine opštine Prijepolje u ponedeljak će razmatrati Odluku o budžetu opštine za narednu godinu. Prema predlogu, opština će raspolagati sa nešto manje od milijardu i 70 miliona dinara, što je neznatno više od ovogodišnjeg prihoda. Za ovo zasedanje predložena je još samo jedna tačka dnevnog reda, a odnosi se na izmenu Odluke o lokalnim komunalnim taksama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
