Imamo Dane planete Zemlje, Evrope, državnosti, pobede, oslobođenja. Žene i muškarci navodno drže do Dana žena. Neki misle da je važan i Svetski dan slobode štampe. Matematičari, kažu, smatraju važnim i Dan kvadratnog korena ili Dan broja Pi. Ima i Dana borbe protiv fašizma, trgovine ljudima, zloupotrebe droge, duvanskog dima, side, astme, malarije i ostalih „neprijatnosti“. Crkva, pak, ima Veliki četvrtak, Veliki Petak, Čistu i Cvetnu nedelju. Sujeverni veruju i u Petak 13, a lakoverni u Depresivni ponedeljak, koji je, tvrde neki naučnici, najdepresivniji dan u godini i „pada se“ svakog trećeg ponedeljka u januaru.
Praznika u Srba nikad dovoljno, a duša – pusta, slovenska i slavljenička nikad zadovoljna. Moglo bi se pomisliti da su upravo to motivi za najnoviji predlog Narodnih novina, jedinog dnevnog lista južno od Beograda, da Niš osim niza državnih, gradskih i verskih praznika dobije još jedan. Zvao bi se Plemenita subota i bio bi isključivo niški. Ma koliko bi ovakav predlog glede specijalne lokalne plemenitosti mogao da zaliči na filantropsko razmetanje, laku letnju inicijativu ili južnjački štos, povod za njegovo isticanje je ozbiljan.
„Narodne“, naime, smatraju da Niš zavređuje ovakav praznik nakon nedavne humanitarne akcije „Pokloni život“, na koju se odazvalo više od 5.000 Nišlija i žitelja drugih gradova u Srbiji, od kojih je 4.012 ispunjavalo zdravstvene i starosne uslove da dobrovoljno da krv kako bi njihove matične ćelije bile tipizirane u bolnici „Sankt Franciskus“ u nemačkom Flensburgu, a među njima bile pronađene one čiji genetski HLA kod potpuno odgovara Tomislavu Cvetkoviću (34), obolelom od infoblasne leukemije tipa B. Tomislavu, diplomiranom mašinskom inženjeru, direktoru privatne porodične firme „Grafika Galeb“ i suprugu doktorke Jovane koja je u petom mesecu trudnoće, transplantacija matičnih ćelija jedini je sigurni način izlečenja. Od 2008, kada mu je bolest dijagnostikovana, probao je sve ostalo, bez uspeha.
Prema tekstu u ovom listu, Nišlije su tog dana više nego dokazale da su plemenite. Mogle bi to da čine i „praznično“, na Plemenitu subotu, svake godine, kada bi građani, firme, ustanove ili institucije mogle da učestvuje u nečemu s predznakom humanosti i pokažu brigu za druge. Ponekad je ljudima u nevolji dovoljna i lepa reč. U gradu je dosta bolesnih, starih, osoba sa hendikepom i svih drugih kojima je neka vrsta podrške i pomoći dobrodošla. Nije teško biti fin, poručivalo se u vreme kada baš i nismo bili takvi. Lepa reč i gvozdena vrata otvara, govorilo se uvek.
Među organizatorima humanitarne akcije „Pokloni život“ može se čuti komentar da je predlog o Plemenitoj suboti „lep“ i „simpatičan“, ali i sve češće isticanje ozbiljnijeg i ambicioznijeg predloga sa većom težinom od praznične. Saša Živić, lekar specijalista i bivši direktor Kliničkog centra Niš, koji je i sam pobedio leukemiju transplantacijom matičnih ćelija u Londonu, kao i Tomislavov otac, biznismen Dragan Cvetković, sve ozbiljnije razmišljaju o formiranju Fondacije za pomoć i podršku teško obolelim ljudima kojima je transplantacija matičnih ćelija jedini način izlečenja. Za početak, obojica imaju plemenitu želju, dobru volju i energiju. Imaju i privatno iskustvo sa leukemijom i lečenjem matičnim ćelijama, koje će, recimo, Tomislavovu porodicu koštati ukupno od 150.000 do 200.000 evra.
– Znam kroz šta prolaze oboleli ljudi u potrazi za pravom informacijom, bolnicom i lekom. Znam koliko sve to košta i koliko je teško nabaviti novac. Znam i da transplantaciju matičnih ćelija radi nekoliko zdravstvenih ustanova u Srbiji, ali da je sve to samo parcijalno i delimično. Zdravstveni sistem u Srbiji navodno je besplatan i pacijenti navodno imaju velika prava i mogućnosti, a realnost je drugačija. I pre, i za vreme, i posle akcije „Pokloni život“ slušao sam pitanje: a šta da rade ljudi koji ne znaju gde i kako mogu da se leče u Srbiji i inostranstvu i nemaju novac da to plate? Nesreća vreba iza svakog ćoška, a u našem gradu i izvan njega ima još Tomislava. Potrebna nam je fondacija kao samoodrživ sistem koji će, pored ostalog, moći da ohrabri istraživanja, organizuje akcije, pruži informacije, kontakte i iskustva, pa i finansijski podrži tipiziranje ćelija i lečenje ljudi kojima je to potrebno. Moramo da animiramo ljude sa idejama i novcem – kaže Živić za Danas.
Živić dodaje da njemu i istomišljenicima, naravno, ne pada na pamet da fondacija „zameni“ državu i njen zdravstveni sistem, niti „imitira“ Fond zdravstvenog osiguranja. On ocenjuje da je sistem zdravstvene zaštite u Srbiji „još uvek neodrživ“, te da su „od vremena ministrovanja Milovana Bojića napravljeni samo minimalni pomaci“, ali da pre svega država mora da radi na unapređenju tog sistema. Potencijalna niška fondacija može samo da pomogne na tom teškom i komplikovanom putu, koji mora da bude napravljen na korist pacijenata.
A za praznike, pa i one koji bi bili jedinstveni na svetu, lako ćemo.
Prvi rezultati ove nedelje
U toku ove sedmice trebalo bi da stignu rezultati tipizacije za prvih hiljadu davalaca krvi u akciji „Pokloni život“. Čeka ih i Tomislav koji je u bolnici u Flensburgu na hemoterapiji.
– Kada se to reši i „stiša“, realno je da krenemo sa osnivanjem Fondacije za pomoć obolelima u lečenju matičnim ćelijama. Ideja je još u začetku, ali verujem da bi u Fondaciji trebalo da se nađu i stručnjaci i biznismeni i javne ličnosti. Prihvatio sam ovakvu ideju i hoću da učestvujem u tome – kaže za Danas Dragan Cvetković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
