Danas (1998): Avioni NATO samo što nisu poleteli

Iz Brisela su izrazili „veliku zabrinutost zbog nastavljanja oružanih akcija na Kosovu“ uprkos zahtevima iz Rezolucije 1119 Saveta bezbednosti, dodajući da još jedino preostaje da Savet NATO odobri vrhovnoj komandi pokretanje operacionog plana „a to znači poletanje aviona“.

Istog dana kada je NATO poslao svoje najozbiljnije upozorenje do tog trenutka, organizacija za zaštitu ljudskih prava „Hjumen rajts voč“ optužila je srpske snage bezbednosti da su 26. septembra na području Drenice, na Kosovu, „masakrirale“ 18 članova porodice Deliaj, među kojima je i petoro dece. U saopštenju HRW navodi se da su aktivisti te organizacije na licu mesta videli tela sedam osoba, pet žena i dvoje dece, „koje su sve bile ubijene iz blizine hicem u potiljak, i od kojih su na nekima bili vidljivi jasni dokazi fizičkog zlostavljanja“.

Portparol SPS Ivica Dačić je navode HRW odbacio kao medijsku kampanju „onih koji ne žele mir“ kako bi se pojačao međunarodni pritisak na Srbiju i SRJ.

Građanski savez Srbije zatražio je hitnu i ozbiljnu istragu i privođenje krivaca za taj i ostale zločine, a nešto naizgled slično čulo se i od Srpskog pokreta obnove. Predsednik SPO Vuk Drašković zatražio je da jugoslovenski i međunarodni stručnjaci utvrde ko je počinio navodni masakr nad albanskim civilima navodeći da su „albanski teroristi imali sve razloge da izrežiraju masakr“.

Kako je odmicalo vreme, tako je i pretnja bombardovanjem postajala sve opipljivija. Kako je Danas preneo reči NATO zvaničnika, planovi koje razmatraju vojni stratezi NATO za zaustavljanje etničkog pokolja na Kosovu uključuju ispaljivanje američkih krstarećih raketa, za kojima bi sledio talas NATO aviona, sa zadatkom da se neutrališe srpska protivvazdušna odbrana. General Vesli Klark, komandant savezničkih snaga u Evropi, rekao je da on predviđa seriju vazdušnih napada – uz postepeno jačanje snage, na „600 poznatih protivvazdušnjih uporišta i centara komande i kontrole“.

Odgovor potpredsednika Vlade i lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja nije morao dugo da se čeka. “Mi ne potcenjujemo snagu NATO, ali oni moraju znati da ćemo njihovu eventualnu agresiju uzvratiti  njihovim vojnicima svuda u svetu. Mi možda ne možemo da ih napadnemo u Kaliforniji, severnoj Nemačkoj i još ponegde, ali postoje neke teritorije gde nam je vrlo lako da ih napadnemo i mi nećemo oklevati da to uradimo – budite sigurni”, kazao je Šešelj.

Da NATO ovoga puta ne blefira pokazuje i to da su vlade Velike Britanije i SAD pozvale svoje državljane da napuste SRJ. Takođe, 5. oktobra ‘98 u Beograd su došli ministri odbrane i inostranih poslova Rusije Igor Sergejev i Igor Ivanov kako bi upozorili su Miloševića na „ozbiljnost situacije i realnost pretnje bombardovanjem NATO“.

Koliko je razumeo ozbiljnost situacije najbolje pokazuje vest da je tih dana u Prištini konstituisana Privremena kosovska Vlada na čijem čelu je bio Zoran Anđelković. U Privremenom veću Srbi i Crnogorci imali su sedam, a sve ostale nacionalne manjine na Kosovu osam predstavnika.

Krajem nedelje Slobodan Milošević je primio američke diplomate Ričarda Holbruka i Kristofera Hila koji su došli da mu prenesu “ozbiljnost pretnje”.

„Ako on misli da NATO blefira i ako misli da može da preuzme taj rizik, mogu samo da mu prenesem stavove američke vlade o ozbiljnosti situacije“, rekao je Holbruk novinarima.

Na rizik je bio spreman predsednik Stranke srpskog jedinstva Željko Ražnatović Arkan koji je početkom oktobra najavio je da će Srpska dobrovoljačka garda, čiji je on vođa, biti „aktivirana“ u slučaju strane vojne intervencije u SRJ.

Svega nekoliko stotina kilometara dalje, u jednom drugom svetu, papa Jovan Pavle Drugi posetio je Zagreb i Split. Svečanom tročasovnom misom u Splitu papa Jovan Pavle Drugi je pred oko 400.000 ljudi na Esplanadi rekao da „razumevanje, obostrano poštovanje, opraštanje i pomirenje“ treba da zamene „nasilje i razaranje“.

Verbalni rat DS i SPO

Dok je zemlja bila pred bombardovanjem, dve najveće opozicione stranke u tom trenutku imale su druge brige. Vuk Drašković, lider SPO je izjavio da bi Zoran Đinđić trebalo da objasni odakle mu pokretna i nepokretna imovina „jer je u životu primao platu i bio zaposlen samo nekoliko meseci u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda. Vrednost celokupne moje imovine nekoliko je puta manja samo od prihoda koje sam od ’80. do ’90. zaradio na svojim knjigama, kao u ono doba, najtiražniji pisac“.

Odgovor DS bio je podjednako efektan: „Bogatim vas je učinila pre svega knjiga ‘Gradsko građevinsko zemljište u Beogradu’. Prodali ste je za skupe pare, naročito na Dedinju, uz ponoć Vašeg agenta za prodaju g. Veselina Boškovića, brata Vaše supruge. Ovome se pridružuje i Danica Drašković sa svojim bestselerom ‘Kiosk’, a ni njena rodbina nije zatajila u stvaralaštvu prodajući sitnija dela kao što su ‘Poslovni prostor’, ‘Parking’ i ‘Pijace’”.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.