Danas (1998): Istorijski sastanak Miloševića i Rugove

Treća sedmica maja 1998. godine bila je prepuna događaja čiji će se puni efekat osetiti u godinama koje slede. U ovih sedam dana ekspresno je smenjen savezni premijer Radoje Kontić i još ekspresnije izabran njegov naslednik Momir Bulatović.

Paralelno sa ovim političkim previranjima, burno je bilo i na fakultetima. Početak govora o usvajanju novog Zakona o univerzitetu (kasnije će za ovaj zakon biti prikovan pridev „ozloglašeni“) bio je praćen prvim studentskim protestima. Međutim, svi ovi događaji blede u poređenju sa prvim susretom između predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i predstavnika kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove.

Kako je pisao Danasov izveštač Vladan Alimpijević, sastanak između Miloševića i Rugove, održan 15. maja u Belom dvoru, trajao je oko sat i po vremena, bez ikakvih naznaka o temi razgovora. Kabinet predsenika Miloševića saopštio je da je „sastanak protekao u duhu otvorenosti za iznošenje stavova o najznačajnim pitanjima“.

Slični, neodređeni tonovi dolazili su i sa druge strane. „Ovaj sastanak je prvi korak ka rešavanju problema na Kosovu, a na bazi političke volje naroda Kosova za nezavisnošću. Sastanak je održan u atmosferi razumevanja i tolerancije“, rekao je nakon sastanka Rugova.

I iako je ovaj sastanak gotovo jednoglasno pozdravljen u međunarodnoj zajednici i okarakterisan kao „istorijski“, njegovi efekti mogli su da se naslute čitanjem vesti koji su tih dana stizale sa Kosova. Naime, neposredno pre, tokom i nakon sastanka nisu prestajali sukobi, a Medija centar UNS-a iz Prištine svakodnevno je pisao o poginulim i povređenim.

Svega tri dana nakon „istorijskog“ susreta, tajnim glasanjem u oba veća Skupštine SRJ poslanici su izglasali nepoverenje saveznom premijeru Radoju Kontiću. „Aktuelni premijer povodom tekuće političke i države krize u Crnoj Gori pokazao je uzdržanost i želju za nemješanjem. Cijela javnost zna da su u Crnoj Gori sukobljene dvije poitički suprotstavljene opcije čije je suština spora odnos prema SRJ“, obrazložio je u skupštini razloge za smenu poslanik Socijalističke narodne partije Crne Gore Dragiša Pešić.

Za razliku od danas, vesti iz ovog regiona mnogo lakše su nalazili svoj put do svetskih medija. Pa su tako smenu Radoja Kontića američki mediji videli kao „prikriveni državni udar promiloševićevih snaga, koje su krenule u otvoreni obračun sa crnogorskim reformistima prevođenim Milom Đukanovićem“. Zbog smene Kontića, londonski Tajms piše, a Danas prenosi, da je „mogućnost otcepljenja Crne Gore korak bliže“. Fajnenšel tajms navodi da je Kontić pao u nemilost kada se u januaru suprotstavio Miloševićevoj nameri da u Crnoj Gori zavede vanredno stanje, kako bi sprečio inauguraciju novog crnogorskog predsednika Đukanovića. Potvrdu, ova teza dobila je dva dana kasnije, kada je zakletvu položio novi savezni premijer, Momir Bulatović, provereni Miloševićev kadar.

– Ukoliko želimo da se integrišemo u evropske i svetske tokove… moramo da se integrišemo na nivou zajedničke države. Prenaglašavanje razlika između Beograda i Podgorice nespojivo je s potrebom da se smanjuju razlike između SRJ i Evropske unije – rekao je Bulatović tom prilikom, a u izveštaju prenele Nataša Bogović i Lidija Jovetić.

U pozadini svih ovih previranja, pripremalo se usvajanje zakona koji će Slobodanu Miloševiću omogućiti da se obračuna sa akademskom zajednicom. Pod naslovom „Ne damo vam našu kuću“ Veljko Popović donosi izvešaj sa prvog studentskog protesta ispred Filozofskog fakulteta. Studenti su upozorili vlast da će, ukoliko ne povuče predlog Zakona o univerzitetu iz procedure, Beogradski univerzitet prekinuti sve aktivnosti.

– Zahvaljujemo se potpredsedniku Vlade Milovanu Bojiću što je, kao dobar lekar, dao odličnu injekciju Univerzitetu i probudio ga iz ispavanosti – rekao je okupljenima profesor Ekonomskog fakulteta Goran Milićević.

Ipak, napori univerziteta će se pokazati nedovoljnim i Zakon o univerzitetu će biti usvojen, najavljujući završni i, bar na unutrašnjem planu, najbrutalniji stadijum režima Slobodana Miloševića.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.