Danas (1998): Kosovo pred eksplozijom

„Situacija na Kosovu je mnogo gora nego kada sam bio prošli put i na putu je da eksplodira“, rekao je Holbruk u razgovoru sa jugoslovenskim novinarima.

Pregled vesti iz tog perioda, otkriva barem deklarativni napor međunarodnih faktora da se kosovski problem reši mirnim putem. Pa je tako tih dana generalni sekretar NATO Havijer Solana u razgovoru da liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom naglasio da smesta, bez preduslova, obnovi razgovore sa jugoslovenskom delegacijom. Solana je Rugovi, izjavio je Rojtersu neimenovani zvaničnik NATO, poručio da potpuna nezavisnost Kosova ne dolazi u obzir.

O Kosovu se govorilo i u Ujedinjenim nacijama. Generalni sekretar UN Kofi Anan zatražio je brzu međunarodnu akciju kako bi se sprečila „druga Bosna“, ali je ponovio da eventualnu vojnu intervenciju mora da odobri Savet bezbednosti UN.

Paralelno sa „intenzivnom diplomatskom aktivnošću“, primenjivan je i pritisak. U sklopu tih mera, krajem juna 1998. godine imovina SR Jugoslavije i Srbije u Evropskoj uniji zvanično je zamrznuta. Kako je pisao Danas, odluka je doneta u znak protesta zbog politike vlade jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića u regionu Kosova. Prema toj odluci, zamrznuta su „sva sredstva, uključujući kamate, dividende i drugi prihodi“. Ta mera se primenjuje na „svu imovinu van teritorije SR Jugoslavije koja pripada vladi SRJ i vladi Srbije“.

Svega par dana kasnije, šefovi diplomatija zemalja Evropske unije ozvaničili su zabranu letova jugoslovenskih avio kompanija u zemlje EU kako bi izrazili protest zbog politike Beograda na Kosovu.

Najbolji opis atmosfere na Kosovu tih dana mogao je da se pročita u reportaži sa proslave 609. godišnjice Kosovskog boja na Kosovu polju. Kako je pisala agencija Rojters, a preneo Danas, tamo se okupilo jedva oko stotinak ljudi. „Ovo, ovo je nula, ništa“, izjavio je komentarišući broj pristunih na Kosovu polju, čovek koji se predstavio kao Dejan. „Ko ima vremena za simboliku kada je rat“.

Međutim, sve bliži rat na Balkanu imao je i svoje pozitivne strane. Strah od oružanog sukoba u njihovoj neposrednoj okolini doveo je do sastanka grčkog i makedonskog ministra spoljnih poslova Teodorosa Pangalosa i Blagoja Handžinskog. „Mi ćemo najviše od svih dobiti ukoliko se pronađe mirno rešenje i najviše izgubiti ukoliko dođe do rata“, izjavio je Pangalos, posle razgovora u Atini.

Na drugom kraju planete, predsednik SAD Bil Klinton doputovao je u devetodnevnu posetu Kini, prvu jednog američkog lidera od nasilnog gušenja prodemokratskih demonstracija 1989. godine na trgu Tjenanmen u Pekingu. Zvanično, razgovori su bili „pozitivni, konsturktivni i plodni“.

Međutim, kako su izvestile agencije, Bil Klinton i Đijang Cemin, predsednik Kine, sukobili su se posle protokolarnog dela susreta oko disidentata, pokolja na Tjenanmenu i Dalaj Lame, na neobičnoj konferenciji za medije. Povremeno podižući glas, ali kontrolisanog temperamenta, Klinton i Đijang su tokom 70 minuta predstavili potpuno suprotstavljene stavove o tim pitanjima.

Umorna od teških vesti, domaća javnost je sa velikom nadom čekala utakmicu osmine finala Svetskog fudbalskog prvenstva između Jugoslavije i Holandije. U najavi meča, Danas je preneo pisanje britanskog Gardijana o našem timu: „Mogu biti briljantni kao oči Beti Dejvis ili depresivni kao školsko dvorište u julu. To je zagonetka za Holanđane: koja jugoslovenska ekipa će istrčati na teren – tim koji je u prvoj rundi Mondijala 60 minuta rastavljao Nemačku na sastavne delove ili onaj koji se mučio protiv Irana i SAD“.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.