Naslovne strane Danasa od pre dvadest godina gotovo isključivo su bile rezervisane za temu Kosova i međunarodne pokušaje da se pronađe rešenje za konflikt koji je svakim danom sve više ličio na novi rat na Balkanu.
U nedelji za nama, u sve popularnijoj diplomatskoj veštini odvezivanja kosovskog čvora oprobala se Rusija, što nije naišlo na oduševljenje Zapadnih zemalja. Konkretno, Danas je 18. juna 1998. godine na naslovnoj strani doneo reakciju američke Državne sekretarke Madlen Olbrajt koja je „gnevno reagovala“ na ishod moskovskog sastanka između predsednika Rusije Borisa Jeljcina i predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Sekretarku Olbrajt, pisao je Danas, najviše je isprovocirao deo saopštenja dva predsednika, u kojem se navodi da je dogovoreno da će srpske policijske i vojne snage da se povuku sa Kosova, tek kada budu bile obustavljene terorističke akcije albanskih ekstremista. „Ovako polovičan ishod razgovora u Kremlju učiniće da Atlantski pakt nastavi pripreme za intervenciju u Jugoslaviji“, kazala je Olbrajt, dodajući „da je Amerika spremna i da sama, jednostrano vojno interveniše u zaustavljanju daljeg nasilja prema albanskom stanovništvu na Kosovu“. Nešto slično, dva dana kasnije, rekao je u Evropskom parlamentu i britanski premijer Toni Bler, ponavljajući pretnju vojnom intervencijom.
S druge strane, šef ruske diplomatije Jevgenij Primakov branio je deklaraciju koju je u Moskvi potpisao Milošević navodeći da je to „maksimum koji je moguć u ovom trenutku“. „Ljudi kažu – vidi oni nisu naredili povlačenje svih snaga sa Kosova. Ali oni su rekli da, kada terorističke aktivnosti prestanu, trupe će se vratiti u baze, ne samo bezbednosne snage. Tražiti više od njih sada, ne bi bilo ispravno“, naveo je Primakov.
Da moskovska deklaracija ipak neće dovesti do opipljivog rezultata, postalo je jasno već narednog dana kada su lideri kosovskih Albanaca, u saopštenju, pozvali NATO da interveniše i odbacili ponudu Beograda na pregovore sve dok se ne povuku specijalne policijske snage. Kako je
Fehmi Agani, savetnik Ibrahima Rugove rekao novinarki Danasa Nataši Odalović, u Moskvi je suštinski revidiran stav Kontakt grupe koji su pre svega zahtevali da Milošević najpre povuče vojne i policijske snage sa Kosova.
Svoje viđenje kosovske situacije ponudio je tih dana i ministar za informisanje u Vladi Srbije Aleksandar Vučić. „Probleme na Kosovu“, kazao je Vučić u Prištini, „stvaraju albanski teroristi i zapadni mediji, a izmišlja ih i albanska štampa“. Istog dana, portparol SPS-a Ivica Dačić izjavio je da nema „nikakvog razloga za vojnu intervenciju protiv SRJ, ali da će se naša zemlja, ukoliko do njie dođe, brantiti koliko god bude mogla“.
Od reakcije opozicionih lidera tog vremena, vredna pomena je ona lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice koji je istakao da je Milošević bio epizodista u Moskvi i da je taj susret imao daleko veći značaj za odnos Rusije i zapadnih zemalja.
I dok je svet bezuspešno tragao za mirnim rešenjem za pitanje Kosova, roditelji mladića koji su bili poslati na Kosovo da služe vojni rok bezuspešno su pokušali da vrate svoju decu. Oko stotinak roditelja je najpre 19. juna imalo sastanak sa pomoćnikom načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Gradimirom Živanovićem koji im je rekao da ne postoji mogućnost za premeštaj njihovih sinova iz jedinica VJ stacioniranih na Kosovu. Prema svedočenju jednog od roditelja, kada su Živanovića upitali može li načelnik Generalštaba da donese tu odluku, on je rekao: „Poznato je ko u ovoj zemlji jedini donosi odluke“.
Dan nakon tog sastanka, roditelji su se vratili ispred zgrade Generalštaba, ali ovoga puta da protestuju, zahtevajući povratak svoje dece. Učesnici protesta delili su letke Beograđanima u kojima su ih pozivali da im se pridruže u odbrani mladih života. „Danas su u pitanju naša deca, sutra će biti neka druga, vaša deca“, navodilo se u letku.
I kao što se ovih dana igra Svetsko prvenstvo u fudbalu, isto je bilo i pre ravno dvadeset godina. U drugom kolu grupne faze, reprezentacija Jugoslavije je odigrala nerešeno sa Nemačkom 2:2. „Reprezentacija Jugoslavije nikada nije bila bliža pobedi nad Nemačkom na jednom svetskom prvenstvu, nego što je to bila u Lansu. Sjajnom igrom više od sat vremena „plavi“ su davali ton igri i u „mišju rupu“ saterali aktuelnog evropskog prvaka. Na kraju, poznata nemačka upornost i izuzetna volja da se pobedi, sprečili su „plave“ momke da ostvare najblistaviju pobedu na svetrskom prvenstvu“, pisalo je u Danasovom izveštaju sa utakmice.
Krenuo Danasov sajt
„Od danas, Danas na internetu“. Ovako je na naslovnoj strani Danasa od 20. juna 1998. godine najavljen početak rada Danasove internet stranice. Čitaoci koji su tih dana imali pristup internetu mogli su Danasove vesti da prate na adresi www.danas.co.yu.
Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
