Danas (1998): Kosovu nuđena „autonomija plus“

Sredinom avgusta 1998. godine Kontakt grupa, međunarodno telo koje su sačinjavali diplomatski predstavnici najuticajnijih zemalja sveta, formulisalo je rešenje za status Kosova koje je nazvano „autonomija plus“. Iako predlog nije zvanično objavljen, Fajnenšel tajms je obelodanio, a Danas preneo, njegove najznačajnije odredbe.

Kosovo bi, prema rešenju Kontakt grupe, trebalo da uživa „široku autonomiju“, bilo kao „specijalni deo Srbije“, bilo kao konstitutivna jedinica Jugoslavije. Po tom planu, Kosovo bi bilo u obavezi da se ne otcepi jednostrano, dok bi Beograd pristao da ne menja status Kosova jednostrano.

„Ovim planom predviđa se i ustavom zaštićena značajna zakonodavna nadležnost za Kosovo, uz izvršna i pravosudna ovlašćenja, uključujući i kontrolu nad lokalnom policijom. Predviđa se da pokrajina ima i vlastiti poreski sistem, zastavu, grb i međunarodne odnose u određenim oblastima“, precizira Fajnenšel tajms.

Ipak, londonski list bio je rezervisan spram mogućnosti da plan bude i prihvaćen: “Uprkos pozitivnoj reakciji Beograda na ovaj plan, diplomate sumnjaju da će predsednik Milošević započeti ozbiljne pregovore sve dok pobunjenička OVK-a bude predstavljala opasnost“, prenosi Danas pisanje Fajnenšel tajmsa.

Predlog Kontakt grupe različito je tumačen. Za ambasadora Nemačke u Jugoslaviji Vilfrida Grubera novi dokument nudio je Albancima na Kosovu isto ono što se nekada nudilo Srbima u Hrvatskoj, u dokumentu zvanim Z-4.

„Novi dokument Kontakt grupe sadrži preporuke za uvođenje samouprave na Kosovu. On ukazuje na rešenja koja su primenjivana u drugim regionima Evrope, a bila su sadržana i u nekadašnjem planu Z-4, koji je bio predložen za Srbe u Hrvatskoj“, rekao je Gruber.

S druge strane, Vojislavu Koštunici, te ’98 predsedniku opozicione Demokratske stranke Srbije, „autonomija plus“ najviše je ličila na status Kosova po Ustavu SFRJ iz 1974. godine. Koštunica je na konferenciji za medije kritikovao međunarodnu zajednicu zato što adekvatno ne osuđuje nasilje i zato što ne insistira kod albanske strane da odustane od nezavisnosti.

„Srpska strana je bar donekle odustala od statusa kvo za Kosovo, a albanska strana nije odustala od zahteva za nezavisnost, što je takođe tražila međunarodna zajednica“, rekao je Koštunica.

Da će plan Kontakt grupe ostati mrtvo slovo, dalo se naslutiti i iz reportaže AP-a koju je preneo Danas. Prema pisanju ove agencije, gerilci OVK-a u istočnoj Drenici javno su se zakljinjali da će se „do smrti“ boriti za nezavisno Kosovo, dok su izbeglice novinarima ponavljali da je „posle masakra, autonomija besmislena“.

Imuna na svakodnevne tragične vesti sa Kosova, javnost je u drugoj polovini 1998. godine bila uznemirena vešću koja je došla iz Crne Gore. Ukupno dvadeset osoba je poginulo, a 19 povređeno u teškoj saobraćajnoj nesreći u mestu Rabuša, na sedmom kilometru puta Podgorica – Kolašin, kada se autobus pun putnika survao u provaliju. Autobus koji se srušio u kanjon Morače dan ranije je krenuo iz Beograda i bio je pun putnika koji su krenuli na letovanje.

„Sve do trenutka katastrofe u vožnji je bilo sve u redu. Uoči udesa, čini mi se da je autobus preticao neko vozilo, zatim udario u stenu i sunovratio se u reku. Više se ničega ne sećam , do bolnice“, kazala je za Danas jedna od preživelih putnica.

Nekoliko dana kasnije istražni sudija Osnovnog suda u Podgorici Žarko Savković je na konferenciji kao isključivog krivca za tragedu označio vozača autobusa Radomira Gojkovića, „koji je u teškom alkoholisanom stanju vozio brzinom većom od dozvoljene“. Sudija Savković je kazao da je na osnovu obdukcijskih nalaza utvrđeno da je vozač Gojković u krvi imao 3,88 promila alkohola, što znači da je bio „u stanju teškog trovanja alkoholom“.

Da istina pre ili kasnije izađe na videlo, tih dana pokazao je i slučaj najmoćnijeg čoveka na svetu. „Posle četiri godine i 40 miliona dolara utrošenih na istragu ljubavnog života američkog predsednika Bila Klintona, nezavisni tužilac Kenet Star u ponedeljak je konačno trijumfovao. Prvo pred istražiteljskim timom, a potom i posredstvom TV prenosa koji je mogla posmatrati cela američka nacija, Klinton je javno priznao da je bio u ’nedoličnoj vezi’ sa Monikom Levinski“, pisao je Danas.

U početku svog petominutnog obraćanja naciji, navodi se, Klinton je pre samog priznanja naglasio da je sve što je rekao u januaru vezi odnosa sa Monikom Levinski s pravnog stanovišta bilo tačno.

„Zaista, ja jesam bio u vezi s Monikom Levinski, što je bilo nedolično. I pogrešno… Ali, rekao sam velikoj poroti, i to sada kažem vama, da nijednog trenutka ni od koga nisam tražio da laže, da prikrije ili uništi dokaze ili da preduzme bilo šta nezakonito“, rekao je Klinton u uvodu obraćanja naciji. Svoj govor okončao je napadom na istražitelja Stara ističući da „čak i predsednici imaju privatni život“.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.