Danas (1998): Srbija ušla u ekonomski rat sa Republikom Srpskom

Tih dana Srbija je ušla u još jedan rat i to sa Republikom Srpskom. Međutim, za razliku od onog na Kosovu, ovaj rat se vodio ekonomskim oružjem.

„Zavod za obračun i plaćanja Narodne banke Jugoslavije obustavio je juče ujutru platni promet sa Republikom Srpskom. U Republici Srpskoj, pretpostavljaju da se radi o odgovoru na odluku Vlade RS o novom kursu konvertibilne bosansko-hercegovačke marke u odnosu na jugoslovenski dinar. Vlada RS utvrdila je u ponedeljak novi kurs konvertibilne marke i dinara u odnosu 1:7,5 koji, prema oceni izvora u RS, direktno pogađa inače raširenu upotrebu jugoslovenske valute na teritoriji RS“, navodi Danas u svom izveštaju.

Ovaj potez nije naišao na odobravanje koordinatora Grupe 17 nezavisnih ekonomista Mlađana Dinkića.

„Prekidanjem platnog prometa sa Republikom Srpskom, SRJ je sebi znatno otežala spoljnu trgovinu sa jedinim područjem na svetu s kojim ima suficit, a svoja preduzeća odstranila sa deviznog tržišta na kojem su se snabdevala čvrstom valutom“, izjavio je Dinkić za Danas.

Ratovalo se, u neku ruku, i na fakultetima gde su se studenti i profesori borili protiv zloglasnog Zakona o univerzitetu. Tako je stotinak studenata Elektrotehničkog fakulteta, praveći veliku buku u hodniku, prekinulo predavanje profesorke Hilde Božilović, jedine koja je držala nastavu za vreme štrajka. Profesorka Božilović, koja predaje Osnove elektrotehnike umesto akademika Branka Popovića, brucošima je obrazložila svoju odluku rečima „više nemam uslova da predajem, slobodni ste“.

Kako je u holu okupljenim studentima i profesorima rekao predsednik Studentske unije ETF-a Stevan Koprivica, jednočasovni protesti će se održavati do sledeće nedelje, a ako njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, stupiće u generalni štrajk. Od dekana Vlade Teodosića, pobunjeni profesori i studenti očekuju da sve kažnjene profesore vrati u nastavu i ukloni privatno obezbeđenje sa fakulteta.

Studenti ETF-a dobili su podršku sa malo očekivane adrese.

„Pažljivo pratim šta se događa na ETF-u i celom beogradskom Univerzitetu i želim da pozdravim otpor koji pružate pokušajima da se ukine autonomija univerziteta“, navodi se u poruci koju je studentima ETF-a uputio princ Aleksandar Karađorđević, dodajući da njihov primer, kao i primer nekoliko dnevnih novina, pokazuje da je „režim rešen da ide putem gaženja svih ljudskih prava“.

Bitke su se vodile i u sudnici. Nakon što su organizacije bliske vlasti tužile medije po Zakonu o informisanju, isto je učinila i opoziciona Demokratska stranka. DS i njen predsednik Zoran Đinđić tužili su Politiku zbog uvreda objavljenih u tom listu.

– Nakon zalaganja Patriotskog saveza Beograda i Saveza žena Jugoslavije, danas prisustvujemo nastojanju Zorana Đinđića za primenom Zakona o informisanju. Okrivljeni AD Politika i Dragan Hadži Antić (direktor Politike) izražavaju zadovljstvo što zato što se lider jedne vanparlamentarne stranke zalaže za poštovanje zakona koji je usvojio parlament Srbije – kazao je na početku odbrane advokat Zdenko Tomanović zastupnik AD Politika.

Na veliko iznenađenje svih sud je doneo odluku da je Politika kriva i da mora u roku od 24 sata (jedan od bisera pomenutog zakona) da plati kaznu u budžet u visini od 150.000 dinara.

Stojan Cerović, jedan od osnivača nedeljnika Vreme, je u tadašnjoj kolumni u Danasu oštro kritikovao potez predsednika DS-a.

„Zoran Đinđić je jedan od onih retkih igrača, lucidnih driblera i lukavih taktičara koji, međutim umeju da postignu senzacionalni autogol koji se godinama pamti. Mozak mu radi izuzetno brzo i tačno, ali s povremenim totalnim prekidima… Lider demokrata ovih dana može da očekuje telegram najdublje zahvalnosti s potpisom ministra Vučića. On će od sada moći da maše Đinđićevom prijavom kao dokazom da je njegov Zakon naišao na široku podršku i u krugovima opozicije“, pisao je Cerović.

Ipak, nisu u novembru ’98 dolazile samo loše vesti. MTV je prestižnu nagradu “Free your mind” dodelio Radiju B92. Veranu Matiću, glavnom i odgovornom uredniku B92 nagradu su uručili članovi svetske rok atrakcije benda REM, a prenos je gledalo oko milijardu ljudi. Ipak, trenutak dodele nagrade nisu mogli da vide i gledaoci u Srbiji. Naime, televizija Košava, koja je imala ekskluzivna prava za preuzimanje ovog spektakla prekinula je prenos u trenutku kada je emitovan trominutni spor o radiju B92.

Samo zato što se Kosovo nakratko sklonilo sa naslovnih strana medija, ne znači da se nije i pojavljivalo. Francuski Mond bavio se analizom mogućeg rešenja za status Kosova. Tumačeći stav predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića ugledan francuski list je pisao da on najviše priželjkuje rešenje podele Kosova. „Prema tom scenariju“, navodi list, „Milošević, budući da je ubeđen da je pokrajina naseljena sa 90 odsto Albanaca izgubljena, nastoji da spase ono bitno: sever i zapad Kosova“.

Jubilej

Tih dana, list Danas proslavio je izlazak svog 500. izdanja. Kontekst u kojem je proslavljen jubilej najbolje pokazuje impresum Danasa iz tog doba. Naime, firma koja izdaje Danas bila je registrovana u Crnoj Gori, dok je novinu formalno pravilo beogradsko dopisništvo lista. Glavni, ali ne i odgovorni, urednik bio je Grujica Spasović, a umesto imena ostalih urednika prosto je stajalo „Uređivački kolegijum“.

***

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.