Danas (1999): Pogođena zgrada Novosadske televizije

Do 5. maja, od početka bombardovanja, poginulo je 1.200 ljudi, dok je 5.000 bilo teško povređeno.

Tadašnji šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović za američki CNN izjavio je da je tokom 41 dana bombardovanja pogođeno 300 škola i da su uništena tri radio-televizijska centra.

U dva navrata, 3. maja uveče, raketirana je zgrada Novosadske televizije, koja se nalazi na oko pola kilometra od Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.

Na zgradama instituta tada su popucala stakla na većini prozora, struja je povremeno nestajala, a ostali su i bez pitke vode.

Tadašnji ministar za informacije Aleksandar Vučić izjavio je da se, bez obzira na bombardovanje zgrade televizije, emitovanje programa mora nastaviti.

„Neprijatelj pokušava po svaku cenu da ostavi građane Srbije bez informacija. Mi to moramo da sprečimo“, rekao je i dodao da „u emitovanju ne sme da nas spreči ni to što imamo problema sa agregatima ili gorivom za agregate, kao ni to što nema struje, jer postoje olovka i papir…“.

A tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, u intervjuu koji je preneo Danas, naglasio je da Ujedinjene nacije mogu da imaju veliku misiju na Kosovu, „ako to žele“.

„One mogu da budu svedok legalnog ponašanja naših organizacija u primeni zakona i činjenice da je sada mirno, da je OVK prestala da postoji osim malih grupa koje još mogu da postavljaju zasede“, poručio je.

On je rekao i da SRJ ne može da prihvati okupacione snage, bez obzira da li je to pod zastavom NATO ili Ujedinjenih nacija.

„Kosovo ima socijalne i ekonomske probleme koje okupaciona armija ne može da ublaži. Pomoć, a ne oružje je ono što je Kosovu potrebno“, rekao je tada Milošević.

Prilikom NATO napada na Surdulicu 27. aprila, poginulo je 16 civila, od kojih su 12 deca starosti od pet do 12 godina.

Od 11 projektila, sa koliko je gađan gradski rejon, dva projektila su „uništila više kuća i usmrtila i teško i lakše ranila veliki broj civilnih lica“. Uništeno je 300 kuća i ostalih civilnih objekata, oštećeni su vodovod i Dom zdravlja.

A portparol NATO Džejmi Šej priznao je da je greškom bombardovana „mala stambena zona“, te da je tokom napada na kasarnu jedna bomba greškom ispuštena.

On je rekao da Alijanse preduzima sve mere predostrožnosti kako bi se civilne žrtve izbegle, ali da „tehnologija nije savršena i nikad neće biti“.

Dragoljub Mićanović, predsednik Demokratskog centra, podsećajući na bombardovanja Aleksinca i Surdulice, rekao je da je „sve očiglednije da u NATO napadima preciznost nije odlika“.

Obrazloženje NATO da „u ratu moraju da stradaju civili“, Mićunović je ocenio kao „cinično“.

Tokom ovih nekoliko dana, pogođeni su i vojni objekti u Topčideru, pogođena je okolina Požege, Paraćin, most u Brveniku kod Kraljeva. Pogođena je i novosadska Rafinerija.

Gradska komisija za procenu štete u Novom Sadu primila je do ovog dana 2375 prijava, od kojih 2243 u domaćinstvima, 30 u preduzećima, 13 u školama i šest u objektima kulture.

„Svakim novim bombardovanjem stižu nove prijave štete, koja je dosad u Novom Sadu procenjena na 6 milijardi maraka“, pisao je Danas.

Bombardovanje zgrade RTS naišlo je i na osudu Međunarodnog instituta za medije, koji je u svom pismu tadašnjem generalnom sekretaru NATO Havijeru Solani istakao da je ovim potezom dovedena u pitanje bezbednost svih novinara koji izveštavaju u kriznim regionima širom sveta.

„Ućutkivanjem ove lokalne popularne srpske stanice neće doprineti promeni viđenja situacije kod naroda, već se dobija suprotan efekat. Ako istorija može da nas nauči nečemu onda je to podatak da se nikada ne mogu ućutkati suprotna mišljenja. Ako postoji volja slušalaca, jedan informativni kanal biće uvek pronađen, a poruka će odjeknuti još glasnije“, poručeno je u ovom pismu.

Za to vreme, u SAD se priprema sveobuhvatan embargo na izvoz svih vrsta proizvoda u SR Jugoslaviju, uključujući naftu i naftne derivate, iz čega bi bili izuzeti samo humanitarni artikli, prenela je Beta.

Reakcija Rusije na ovakvu odluku bila je da je naftni embargo koji su uvele članice NATO „neprihvatljiv“, te da ova zemlja, koja nije članica, može da definiše posebne međudržavne odnose sa SRJ.

Bivši američki predsednik Džordž Buš ocenio je tada da bi rascepi u redovima NATO mogli biti još veći, ukoliko jugoslovenski predsednik ne popusti pred bombama Alijanse.

On je zatražio od tada aktuelnog predsednika Bila Klintona da američkoj vojsci odredi jasnu misiju u Jugoslaviji i dodao da SAD ne žele „drugi Vijetnam“.

Prema njegovim procenama, ukoliko Milošević prihvati „povratak izbeglica na Kosovo i neku vrstu mirovnih snaga na Kosovu“, onda bi NATO mogao da ostane jak, dok bi, u suprotnom, „došlo do rascepa u strukturi Alijanse“.