Deo mediteranskih mornaričkih snaga NATO dobio je naredbu da krene ka Jadranskom moru, a razlog je, kako je preneo „Danas“ 21. januara 1999, obezbeđivanje „stanja pripravnosti“, kako bi aktivirajuća naredba mogla da se izvrši u roku od 48 sati.
Generali NATO Vesli Klark i Klaus Nauman preneli su jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću četiri zahteva, odbivši da preciziraju šta će se dogoditi ako ti zahtevi ne budu ispunjeni.
Milošević je, nakon razgovora s njima, istakao da je „borba protiv terorizma legitimno pravo SJR“.
„U vezi sa situacijom na Kosovu i Metohiji predsednik Milošević je istakao da država u skladu sa ustavnim odgovornostima štiti svoj integritet, kao i živote i slobodu svih građana. Zato će delovanje banditsko-terorističkih grupa, koje su izvršile brojne zločine, pod imenom OVK, biti onemogućeno“, poručio je tada predsednik.
On je, između ostalog, govorio i o masakru u selu Račak, u kojem je stradalo oko 50 kosovskih Albanaca, a koji je, kako je preneo Danas, Savet beubednosti osudio uz konstataciju „da su žrtve bili civili, uključujući žene i najmanje jedno dete“.
Kosovska verifikaciona misija OEBS ukazala je na odgovorne – snage bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije, pripadnici oružanih snaga SRJ i srpske specijalne policije.
A odgovor međunarodnoj zajednici tadašnjeg ministra bez portfelja Gorana Matića bio je da britanska agencija Rojters krije istinu manipulišući fotografijama leševa.
„Moram da napomenem da je fotografija na kojoj se vide leševi vojno sposobnih muškaraca u rovu skinuta s Rojtersovog sajta u nedelju, nekoliko sati pošto je tamo postavljena“, govorio je Matić.
Umesto te fotografije, prema njegovom tvrđenju, Rojters je postavio fotografiju leševa iz džamije u mestu Račak. On je u tom činu video pokušaj da se sakrije istina, odnosno da se izbegne „miniranje“ tvrdnji Vilijema Vokera o masakru nad civilima, dok je Milošević insistirao da se borba protiv terorista ne može kvalifikovati kao napad na civile.
Vokeru je, nakon što ga je Savezna vlada prozvala „personom non grata“ i nakon što mu je naloženo da nausti SRJ, ipak, obezbeđen ostanak na čelu misije OEBS, što je naišlo na pozdrave međunarodne zajednice. Tužiocu Haškog tribunala, međutim, još uvek nije dozvoljen ulazak na Kosovo kako bi sproveo istragu povodom ubistva u selu Račak.
Za to vreme, na Kosovu biva oteto pet Srba od strane naoružanih Albanaca, javlja Beta.
Nekoliko dana nakon što je novinarima i javnosti predstavljen navodno „supertajni dokument CIA“, a kojim je, kako je tvrdio Vojislav Šešelj, planirano podmićivanje velikog broja „političkih lidera, medija, sudija, profesora, studenata i članova izbornih komisija“, te nakon što je otkriveno da je reč o falsifikovanom i javno dosupnom dokumentu Instituta za mir u Sjedinjenim Američkim Državama, autor ovog dokumenta Danijel Server objavio je otvoreno pismo u našem listu.
„Sada, kada se bruka stišala, vreme je da razmislimo o ovom incidentu: o onom što nam govori o Jugoslaviji, što nam govori o Americi, i što nam govori o budućnosti obe zemlje“. poručio je tada Server.
On ne pohvalio „nevladinu štampu“ za uspešno razlikovanje laži od istine, ali i skrenuo pažnju na zabranu režima da se „istina objavi u štampi koju ona kontroiše“.
„Većina Srba danas veruje da je postojala zavera CIA. Malo njih mogu da veruju da ih je prevarila sopstvena vlada“, zaključio je Server.
Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.