Danas (1999): Vaskrs u katakombama

Autor, naglasivši paradoks bacanja bombi tokom praznika radosti, ironično je pisao da su rakete oko porodičnog ognjišta uspele da okupe „i one zaboravljene rođake, dugo neviđene prijatelje i nekad nezgodne i svadljive komšije koji iznenada postadoše „dragi ljudi“.

„U skladu sa patriotizmom koji kola našim venama i hrabrosti kao genetskom nasleđu našeg naroda, ne smemo da dozvolimo da, čak i u memljivim skloništima i prašnjavim podrumima izgledamo kao ratom uništeni ljudi“, pisao je ovaj autor.

Tokom prve polovine aprila spekulisalo se o pripremi kopnenog napada NATO snaga, za koju, kako je prenela agencija FoNet, „regrutuje velikoalbanske sledbenike da budu topovska hrana, da bi potom NATO svojim oružanim snagama i reorganizovanom OVK pratio povratak izbeglih Albanaca na Kosovo“.

„Bes osvajača koji sanjaju o novoj svetskoj imperiji svakim danom narasta… Nemoćan da nas savlada kukavičkom tehnologijom ubijanja iz daljine, neprijatelj priprema novu varijantu agresije, koja će – ako ne bude osujećena – doneti svim balkanskim zemljama još masovnije krvoproliće“, saopštila je tada informativna služba Vojske Jugosavije.

Nekoliko dana nakon toga, nameru NATO osudio je tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin, poručivši im da Rusija nešto takvo neće dozvoliti.

„Oni žele da jednostavno zauzmu Jugoslaviju i učine je svojim protektoratom… Još jednom ponavljam da se Rusija neće umešati, ako nas Amerikanci ne primoraju“, upozorio je tada Jeljcin.

Kako su procenili grčki eksperti, eksplozije bombi i raketa tokom NATO agresije na SRJ zagadile su i sedam okolnih zemalja – Grčku, Albaniju, Makedoniju, Italiju, Austriju, Mađarsku i Makedoniju.

Sednica Kontakt grupe u Briselu, nakon više od tri sata rada, završena je bez zajedničkog saopštenja, što je, kako je preneo Tanjug, svedočilo o velikim razlikama među članicama povodom rešavanja pitanja Kosmeta.

A u Crnoj Gori je, odlukom tamošnje Vlade, zabranjen promet brašna, ulja i šećera na pijacama, javnim i drugim površinama, a radi sprečavanja „špekulativnih aktivnosti sa tim namirnicama“.

Na prvoj strani francuskog dnevnika „Mond“, nakon naslova „NATO baca bombe na srce Beograda“, objavljen je komentar predsednika Komisije za pravdu i mir francuske crkve, u kojem se pravda i pozdravlja agresija NATO na SRJ, a osuda napada izostala je i u papinom uskršnjem govoru.

U četvrtak, 8. aprila, pogođena je i bivša zgrada Komande grada u Nemanjinoj ulici broj 9, zbog čega su ostale oštećene i okolne zgrade.

Ove nedelje bombardovanja pogođeni su Priština, skladište „Naftagas prometa“ u Novom Sadu, Sombor, Sremska Mitrovica, sever Pančeva, Zlatibor, Ćuprija, Kraljevo, Lučani, Niš, Kragujevac, Smederevo, Crni vrh, Maljen…

Aprila 13, pred zoru, pogođen je i kompleks Vojnomedicinske akademije u Beogradu, posle čega je dvadesetak pacijenata ostalo povređeno, dok je većina bila vidno psihički uznemirena. Objekti su bili prilično oštećeni, južna strana kompleksa ostala je bez zida, uništeno je više stotina staklenih površina, delovi metalnih konstrukcija, a stradala su i vozila hitne pomoći.

Kao reakcija na rušenje mostova, nekoliko stotina Beograđana, u znak protesta, formiralo je „živi štit“ na Brankovom mostu, „pokazujući spremnost da svojim životima brane mostove“.

Sa „metama“ na majicama i svećama u rukama, okupljeni su pevali „prkoseći neprijateljskoj avijaciji koja je nadletala Beograd“.

Živi lanac formiran je i na Žeželjevom mostu, jedinom preostalom mostu koji spaja Novi Sad i Petrovaradin. Ovakvi vidovi protesta najavljeni su i za ubuduće.

Na pitanje novinara Danasa koji su razlozi rušenja mostova, dr Hečet, predstavnik Pokreta „Mir bez nasilja“, istakao je da se na taj način sprečava da se vojni potencijali iz Vojvodine prenesu u Srbiju, naročito na Kosovo.

„Moje mišljenje je da su mostovi srušeni  i da bi se – u slučaju da kopnene snage dođu u Vojvodinu iz susednih zemalja – sprečio prelazak u Vojvodinu vojnih snaga iz Srbije“, dodao je dr Hečet.

Iz kabineta tadašnjeg gradonačelnika Beograda stigao je apel da se ne uništavaju zgrade u kojima se nalaze inostrana predstavništva i kulturne ustanove.

„Iza zidova kulturnih centara Francuske, Nemačke i Velike Britanije u Beogradu ne nalaze se vojnici agresora… Tu su samo knjige i umetničke postavke, tu je samo deo evropske kulture koja je i naša tekovina. Gete i Šekspir nemaju nikakve veze sa današnjim šefovima njihovih država i njihovim neodgovornim postupcima“, poručio je tadašnji gradonačelnik.

Od 78 vozila humanitarne pomoći iz Rusije i Belorusije, njih 68 prešlo je granicu sa SRJ, dok je deset vozila sa oko 100 tona pomoći vraćen nazad u Rusiju.

A šteta od bombardovanja, prema preliminarnim procenama, u ovom trenutku iznosila je 10 milijardi dolara.

Navodeći da je na Dunavu srušeno ili oštećeno sedam mostova i joše nekoliko na kanalu Dunav-Tisa-Dunav, tadašnji generalni direktor Preduzeća za održavanje i razvoj plovnih puteva Radiša Đorđević upozorio je da postoji opasnost od ekološke katastrofe.

„Rušenjem infrastrukture pored reke, rafinerije, skladišta nafte, fabrike hemije, Dunav ulazi u zonu rizika koji može dovesti do ekološke katastrofe širih razmera“, poručio je.

U ovoj konfuznoj, prazničnoj i tragičnoj nedelji, ubijen je i novinar Slavko Ćuruvija.

Ubistvo su odmah osudili Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Nezavisno udruženje profesionalnih novinara Crne Gore, Reporteri bez granica, Banatski forum, Asocijacija privatnih medija, Demokratska stranka i Srpski pokret obnove.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.