Danas bi svako da uređuje "Danas"

U okviru Medija Marketa, posetioci sajma knjiga na štandu Danasa mogli su da se druže sa četiri dosadašnja urednika lista – Grujicom Spasovićem, Mihalom Ramačem, Zoranom Panovićem i sadašnjim glavnim urednikom Dragoljubom Dražom Petrovićem, koji su pričali o svojim uredničkim iskustvima.

– Da budem pošten, nisam previše zadovoljan, ja sam mislio da će list mnogo dalje da ode i da ćemo mnogo više da uradimo i više da odemo, da budemo bolji, kvalitetniji, značajniji, tiražniji i bogatiji. Sa druge strane, moram da osećam i zadovoljstvo što smo uopšte opstali. Jednostavno situacija je bila takva da se svaki režim, od Miloševića pa do današnjeg, trudio da uništi ovaj list, pa je stvarno neviđeno čudo da je list opstao – kaže Grujica Spasović, prvi urednik dnevnog lista Danas.

On naglašava i da je Danas ostao jedina prava alternativna ponuda na političkom tržištu i tržištu štampe i da su drugi mediji prorežimski, režimski ili krajnje oportunistički. Kako ističe Spasović, ključna stvar, kada je grupa novinara krenula u avanturu otvaranja novog medija, bila je da se zadrži neka elementarna uređivačka politika koju list ima do danas.

– Današnji mladi urednik je bio srednjoškolac kada smo počinjali, a danas drži list. Normalno je da on na drugi način to posmatra. Ne slažem se uvek sa svime, ima tu dosta problema, slabosti, ali stvar se kreće napred – kaže Grujica Spasović.

Na mestu glavnog urednika Spasovića je nasledio Mihal Ramač, koji smatra da je Danas igrao časnu ulogu u teškim vremenima. Pre svega držao je do profesije, do toga da pošteno obaveštava o svemu što je bitno, a da pri tome ne bude vezan za jednu ideologiju. Istovremeno otvoren za različita mišljenja, ali nikada za ona mišljenja koja porobljavaju tuđa.

– I danas drži glavu iznad vode, drži i dalje onu jasnu i prepoznatljivu danasovsku liniju. Imali smo dosta burnih i dramatičnih događaja i ja i kolege koje su posle mene uređivale, ali srećan sam što možemo jedan drugog da pogledamo u oči i da pogledamo u oči svim svojim saradnicima, a uveren sam i svakom našem čitaocu. Drago mi je što se pojavila i mlada generacija novinara i čitalaca, što je jako važno za opstanak našeg lista – kaže Ramač.

Zoran Panović je u listu Danas od prvog dana. Tada nije očekivao da će list opstati tako dugo, shodno teškim vremenima koja su ga pratila. Danas je to za njega neka vrsta tradicije. Kršeći različite logike, tržišne, političke i mentalitetske, Danas ima neviđenu žilavost, a on se trudi da otkrije šta održava tu žilavost i neobičnu koncepciju koja opstaje.

– Još kao student sam došao kod Grujice Spasovića, prvog urednika, koji je tada bio u Nezavisnosti, sindikatu i novinama. Mi smo pravili na Filozofskom fakultetu neke novine koje su se zvale Protest i to je bilo 1996. godine, a sledeće godine su bile demonstracije. Tada smo trebali da napravimo saradnju sa Nezavisnosti, ali je Gruja rekao da trebaju da naprave novine koje će se zvati Danas i da im trebaju klinci koji će da rade. Tada nam je objasnio da je Srbija podeljena, a da ćemo mi biti most između dve Srbije. Onda, pošto je i režim poludeo, to više i nije bio most nego žestok i opasan list. Kada sam ja bio urednik, probao sam da ponovo napravim taj most, a često su me optuživali da nekada malo izneveravam neke principe Danasa – priseća se Panović i dodaje da su postojali razni pritisci, društveni i politički, ali je list uspeo da se izbori sa tim i očuva politiku i standarde kuće koja je utemeljena na samom početku.

– Mnogi ljudi doživljavaju Danas, ne kao privatne novine, već kao javni servis, pa bi svi u gradu da uređuju Danas. Pošto znam kako je to iz iskustva, mislim da je najbolje pustiti ljude da rade, i glavnog urednika i kolegijum i ne davati nikakva mišljenja. Svako mišljenje, pa čak i ono koje je dobro je opet neki pritisak i pametovanje. Sve to treba ostaviti samo u vidu sugestije – kaže Panović.

Danas su novine namenjene građanskoj publici, uvek blago opozicionoj prema vlastima, ma koje to bile, smatra Dragoljub Draža Petrović, glavni urednik Danasa. Ovaj list pruža mogućnost ljudima sa raznih krajeva društva da nešto kažu.

– Danas nikada nije trčao za tiražom jer ni njegova uloga nije da se obraća širokim narodnim masama, nego svojoj uskoj publici. Ne očekujemo da će nas čitati, na primer, čitaoci koji čitaju Informer ili koji vole da čitaju Kurir. Naša publika je stalna i to je dobro kod Danasa, i on zbog te publike ne sme da se menja jer bi se onda ta publika razočarala – kaže Petrović i navodi da je najveća opasnost u Srbiji što su sve novine, izuzev Politike, tabloidi i da Danas teži da ne podlegne tabloidizaciji.

Danas pre svega teži da bude informativniji, što je teško sada kada su komunikacije mnogo brže nego pre dvadeset godina kada je list počeo. Zato se list opredelio da razvija sajt, kao budućnost medija, jer ljudi više čitaju preko telefona nego što kupuju na papiru. Ali ipak, ni sajt ne bi funkcionisao bez redakcije i novinara.

Da li ste nekada zažalili što ste urednik Danasa?

Grujica Spasović: „Ja sam bio devet godina glavni urednik i kada bih žalio za tim, onda bih žalio za tih devet godina, a to ne želim. Bilo je teško, ali uzbudljivo i zanimljivo. Najteži mi je bio taj osećaj da se trudite da budete pošteni, iskreni, da budete pozitivni, a dobijete šamare sa svih strana, jer jednostavno niste hteli da budete poltronska novina, da se priklonite vladajućem sistemu.“

Mihal Ramač: „Ne, bila mi je čast i zadovoljstvo.“

Zoran Panović: „Jesam, više puta. Nekada nije lako da se objasniš sa toliko vlasnika. Odnos sa novinama nije kao odnos rada i kapitala i onda nekada oni to ne mogu da shvate. Svako od njih ima neki svoj svet, a onda u jednom danu dođe sedam njih sa sedam svetova, a sve to treba uskladiti.“

Dragoljub Petrović: „Ja ne volim mnogo da se bavim uredničkim poslovima, više volim novinarske. Ali eto, rešio sam da probam. Znate ono, ima deset stvari koje morate u životu da pokušate pre nego što umrete, pa ima da se popnete na Himalaje, na Akonkagvu, da idete na Maldive, a jedna stvar je da pokušate da budete urednik Danasa.“