Danas potpisivanje Lisabonskog ugovora

Predsednici i premijeri država Evropske unije danas će u Lisabonu potpisati Ugovor o reformi institucija EU, kojim se pojednostavljuje mehanizam odlučivanja i rukovođenja u Uniji i omogućava ulazak novih članica.
Do juna 2009. treba da bude okončana ratifikacija ugovora (možda će neke zemlje, prvenstveno Irska, morati o tome da sazovu i referendum), što će omogućiti da se po novim pravilima i raspodeli poslaničkih mesta organizuju predviđeni izbori za Evropski parlament. Novi ugovor je suženiji temeljni akt EU od odbačenog predloga ustava, jer su njime izostavljeni neki od „državnih“ obeležja ustava, kao što su zastava i himna EU.
Odluke će se ubuduće donositi većinom, a ne jednoglasno u 50 novih oblasti koje uključuju pravnu i policijsku saradnju, obrazovanje i ekonomsku politiku. Konsenzus je i dalje potreban za spoljnu politiku, odbranu, socijalna pitanja, oporezivanje i kulturu. Nacionalni parlamenti takođe dobijaju više prava da nadgledaju rad Evropskog parlamenta.
Sadašnji visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i pitanja bezbednosti (to je trenutno Havijer Solana), neće biti zvanično ministar inostranih poslova Unije, kako je to bilo zamišljeno predlogom ustava. On će od januara 2009. biti potpredsednik Evropske komisije i imaće široka prava kad su u pitanju budžetska sredstva i stvaranje snažnije diplomatije EU.
Lideri EU će birati predsednika na pet godina, čime će se zameniti sistem da svakih šest meseci nova zemlja EU predsedava i vodi poslove 27 država. Evropska komisija će imati 17 umesto sadašnjih 27 komesara, koji će biti birani po sistemu rotacije između država na petogodišnji mandat.
„Ugovorom iz Lisabona“ su utvrđena i prava građana EU, kao što su sloboda govora i veroispovesti, ali i prava na zaštitu, na obrazovanje i na kolektivne ugovore i poštene, pravedne uslove rada. Reč je o socijalnoj povelji koja će biti obavezujuća za 25 od 27 članica EU, jer su Britanija i Pojska izdejstvovale da budu izuzete od ove obaveze.
Poljska je, posle dugih natezanja, dobila i povlasticu da do 2014. ima veća prava pri glasanju nego što to po Ugovoru dozvoljava njen broj stanovnika. To izuzeće za Poljsku da može da ne prihvati odluku o kojoj odluči većina u EU, u suštini će trajati do 2017, potom će odluke biti donošene većinom od 55 odsto zemalja članica i 65 odsto stanovništva Unije od 490 miliona žitelja. Evropski parlament će biti smanjen sa 785 na 750 poslanika i predsednika.