Danas rasprava o planu za beogradsko naselje Bajdina, aktivisti se protive zbog seče 66 hektara šume

Aktivisti se protive tom planu, ukazujući da predviđa seču 66 hektara samonikle šume za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa za oko 15.000 ljudi, dok se vlasnici privatnih parcela, na kojima se nalazi ta šuma, zalažu za njegovo usvajanje.

Urbanistkinja kolektiva Ministarstvo prostora Božena Stojić rekla je za agenciju Beta da je Plan problematičan po više aspekata, prvo jer je ta zona prepozanta planovima višeg reda Grada Beograda, kao i jer se u zoni planiranih radova nalazi više aktivnih, mirnih i potencijalnih klizišta.

„Ukoliko bi se nešto na klizištu, koje se umirilo, izvodili neki radovi, prema ovom Planu, ono bi mogoa da postane aktivno. Isti ovaj Plan kaže da Grad može koliko toliko da sanira to klizište izgradnjom i saobraćajnicama. Međutim, ta logika planiranja baš i ne stoji, zato što je najbolji način da se umire klizišta – da pošumimo neku regiju“, kazala je Stojić.

Ocenila je da bi dodatno pošumljavanje bilo dobro plansko rešenje za tu zonu – i u kontekstu Mirijeva, i u kontekstu celog grada, jer Beograd „rapidno gubi zelene površine“.

„Mi smo za poslednjih 20 godina izgubili 10 odsto zelenih površina i uprkos svim strateškim dokumentima i planiranju grada da se zelenilo u gradu poveća, ono se u realnosti smanjuje“, navela je Stojić.

Prema njenim rečima, strateško planiranje grada kaže da se pre svega treba pošumljavati tamo gde su klizišta, a samu zonu trenutne šume bi trebalo da otkupi grad i pretvori je u javnu.

„Po nekoj logici planiranja, ukoliko bi se poštovala neka planska logika, hijerarhija planova i zakoni, Grad bi pre doneo plan da se ovo dodatno pošumi, da se zemljište koje je ovde u privatnoj svojini pribavi u javnu, da ljudi koji su vlasnici tog zemljišta dobiju novčanu nadoknadu i da grad u stvari pribavi sebi nazad to zemljište, da bude javno, i da ga onda uredi i privede nameni, odnosno pošumi da to bude šuma“, ocenila je ona.

Navela je da je Bajdina samonikla zelena površina, prebogata stablima, koja vrše jako značajne, nenadoknadive funkcije za ceo grad. Na ovu zonu pre svega, a onda indirektno i posledično i šire, za ceo grad.

Upitana da li je već poznat investitor i da li se privatne parcele već prodaju, Stojić je kazala da prodaja zemljišta može da se vrši nevezano od urbanističkih planova, ali ukoliko nekome nije obećano da će se Plan usvojiti – taj neko nema interes da ulaže u to zemljište.

„Ako se ovde i dešavaju neke preprodaje, kupoprodaje zemljišta, mi opravdano možemo da sumnjamo da je ljudima koji ulažu u to zemljište obećano da će se plan usvojiti i da će njihove investicije biti isplative, ali mi nemamo te dokaze“, dodala je ona.

Govoreći o današnjoj sednici gradske Komisije za planove, na kojoj će biti organizovana javna rasprava, Stojić je navela da je problem u terminu sednice – jer je u pitanju njen treći nastavak u dve i po godine.

„To je nama poznato, to se dešava vrlo često u planiranju u Beogradu, da sam proces planiranja traje beskonačno dugo i da javni uvidi traju godinama. To možemo da okarakterišemo kao svojevrsne taktike da se građani pasiviziraju, demotivišu, da odustanu, zaborave, zato što je planiranje u Beogradu generalno okrenuto ka tome da se građani isključe iz njega, da što manje znaju i da se što manje pitaju“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, kada neki plan, poput tog za Bajdinu, ima brojne probleme i preklapanje partikularnih i javnih interesa, Gradska uprava bi trebalo da omogući da se što više razgovara o tome, sa što više aktera, kako bi se dobio Plan čijim su rešenjem svi „koliko-toliko“ zadovoljni.

„A mi ustvari imamo obrnutu situaciju, gde je ozbiljan konflikt interesa u prostoru, što nije neobično za planiranje grada, ali o tome ne razgovaramo, već gradska Uprava gleda da jednu grupu javnosti isključi, a drugu favorizuje. Onda imamo tu situaciju gde se favorizuju neki interesi, a gleda se da se zastupanje javnog interesa neutrališe i ne čuje“, ocenila je Stojić.

Usvajanje Plana detaljne regulacije za Bajdinu već su pre dve i po godine sprečili aktivisti neformalnog udruženja građana „Mirijevo zeleno i zdravo“, a prikupili su i više od 2.300 potpisa stanovnika tog dela grada koji se protive novoj izgradnji.

Predstavnici tog neformalnog udruženja, kao i kolektiva Ministarstvo prostora, najavili su da će učestvovati na današnjoj javnoj raspravi, kako bi ukazali na probleme zbog kojih smatraju da taj Plan ne bi trebalo da bude usvojen.