Danas saznaje: Tužilaštvo za sada neće ispitivati Belivuka o rušenju u Savamali

Iako je od rušenja u Hercegovačkoj ulici prošlo više od šest godina, ovaj slučaj se i dalje formalno istražuje.

Kako nam je rečeno u Prvom osnovnom tužilaštvu, predmet se vodi protiv N.N. lica, što znači da je i dalje u predistražnoj fazi.

Oni su precizirali da se predmet trenutno nalazi u policiji koja postupa po zahtevu tužilaštva za prikupljanjem potrebnih obaveštenja.

Da bi ovo mogao da bude stav tužilaštva moglo je da se nasluti iz saopštenja koje je nadređeno Više tužilaštvo u Beogradu objavilo nedavno. U saopštenju je tužilaštvo podsetilo medije i javnost da optuženi prema Zakoniku o krivičnom postupku ima, između ostalog, pravo da slobodno iznese svoju odbranu i da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete, kao i da iznosi činjenice i dokaze u svoju korist, pri čemu nije u obavezi da govori istinu.

“Imajući u vidu napred navedeno, odbrana okrivljenog Belivuka, kao i bilo kog drugog okrivljenog, ne povlači automatski reakcije državnih organa, naročito ukoliko se radi o optužbama koje nisu potkrepljene materijalnim dokazima, odnosno koje okrivljeni može da iznosi bez ikakvih organičenja, a sve u sklopu strategije odbrane i procesne pozicije u kojoj se okrivljeni nalazi”, naveli su iz Višeg tužilaštvo.

Belivuk je početkom nedelje veći deo svog polučasovnog iznošenja odbrane posvetio odnosu sa najvišim predstavnicima vlasti, tek se povremeno osvrćući na optužbe koje mu se stavljaju na teret. U skladu sa tim on je, između ostalog, naveo da je zajedno sa Zvonkom Veselinovićem, kosovskim biznismenom problematične biografije, organizovao rušenje objekata u Savamali. Policijsku zaštitu, precizirao je Belivuk, obezbedio im je Veselin Milić, aktuelni načelnik beogradske policije.

Rušenje objekata u Savamali dogodilo se u izbornoj noći, 24. aprila 2016. godine, kada je grupa maskiranih muškaraca građevinskim mašinama porušila objekte koji su se nalazili na trasi na kojoj je planiran poslovno-stambeni komplekst Beograd na vodi.

Pored rušenja, počinioci su ograničavali kretanje slobodnim prolaznicima, vezivali ljude i oduzimali im telefone. Policija je pozive građana koji su im ovaj zločin prijavljivali prosleđivala nenadležnoj komunalnoj policiji.

Za rušenje objekata i vezivanje građana još uvek niko nije odgovarao. Za postupanje policije koja je ignorisala pozive građana sva krivica svaljena je na Gorana Stamenkovića, policijskog službenika koji je te noći bio šef smene.

On je potpisao sporazum o priznanju krivice i zbog nesavesnog vršenja dužnosti dobio pet meseci uslovne zatvorske kazne. Ipak, nedavno je Stamenković izašao u javnost sa tvrdnjom da je krivicu priznao pod pritiskom tadašnje državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, ali i da je postojao dogovor da mu se legalizuju dva objekta koja je gradio u Mirjevu.

Iako su pod pritiskom javnosti u tužilaštvu formirani predmeti, nikada nije postojala volja da se istraže počinioci i nalogodavci. To nije učinjeno čak ni nakon što je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao da je za rušenje odgovoran vrh gradske vlasti.

Podsetimo, te 2016. godine dva najviša funkcionera u Beogradu bili su Siniša Mali, kao gradonačelnik i Goran Vesić, kao gradski menadžer. Siniša Mali je nakon funkcije gradonačelnika imenovan na mesto ministra finansija, dok se pominje da bi u novoj Vladi Srbije moglo da se nađe mesta i za Gorana Vesića.

Veljko Belivuk se pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu brani od optužbi da je organizovao kriminalnu grupu koja je počinila sedam teških ubistava i niz drugih krivičnih dela.