Praznik Svetog Đorđa, Đurđevdan, proslavlja se u mnogim kućama u Srbiji kao krsna slava.
Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja po novom kalendaru, i njime se obeležava sećanje na stadanje Svetog Đorđa.
Đurđevdan simbolizuje početak proleća i rađanja, pravoslavni hrišćani slave ga kao krsnu slavu. Đurđevdan je druga po zastupljenosti slava kod Srba.
Sveti Đorđe je na ikonama predstavljen na konju, kako probada aždaju što simbolizuje njegovu pobedu neznaboštva.
U vreme srpskog ropstva pod Turcima na ovaj dan su muškarci napuštali domove i odlazili u šumu, u hajduke.
U narodu je ostalo sećanje na tadašnje hajdukovanje, pa je ostala i izreka „Đurđev danak, hajdučki sastanak, Mitrov danak, hajdučki rastanak“.
Za Đurđevdan su vezani brojni običaji i rituali, pletenje venaca i poljskog cveća, ukrašavanje đurđevkom, kupanje u reci.
Verskom prazniku su posvećene brojne pesme, a bend Bijelo dugme svojevremeno je komponovao pesmu u kojoj su i stihovi „Đurđevdan je a ja nisam s onom koju volim“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.