Danasov presek stanja u košarkaškoj superligi srbije

Partizan: Opravdali očekivanja

Košarkaši Partizana potvrdili su u dosadašnjem delu Superlige da su zaista glavni favoriti za osvajanje njihove devete uzastopne a ukupno 17 titule državnog prvaka. Trebalo bi da se dogodi čudo pa da izabranici Duška Vujoševića, nakon pehara namenjenom pobedniku nacionalnog Kupa Radivoja Koraća i šampionu NLB lige ne osvoje i trofej u domaćem prvenstvu. U situaciji kada je Crvena zvezda, uzdrmana finansijskom krizom na klupskom nivou, jedva zadržala sastav dostojan takmičenja u Superligi i kada FMP već drugu sezonu zaredom nema tim kadar da se domogne pehara u nacionalnom šampionatu, najozbiljniji konkurent crno-belima u domaćem prvenstvu jeste vršački Hemofarm. Uz svo poštovanje Radničkom, „vojvođanski farmaceuti“ su ipak jedini tim koji u seriji na tri pobede može barej jedanput da savlada Partizan. Podatak da su Božić i saigrači u dosadašnjem delu sezone čak pet puta pobedili Hemofarm, jasno ukazuje na apsolutnu dominaciju aktuelnog, a i najverovatnije budućeg šampiona Srbije. Partizan je najbolja skakačka ekipa (prosek od 32 skoka po meču), a činjenica da su sa 170 uspešnih dodavanja na 10 mečeva prvi po broju asistencija jasno ilustruje nivo njihove kolektivne igre.

Hemofarm: Verna senka šampiona

Da njih nema ovosezonska trka za šampionski pehar u Superligi izgubila bi svaku draž. Hemofarm je jedini tim koji je porazio Partizan u domaćem prvenstvu, čime je pokazao da zahvaljujući stabilnom sistemu i dobroj selekciji igrača može da se nadmeće sa crno-belima. Vrščanima mnogo nedostaju Miljan Pavković, iskusni i provereni plejmejker i Milivoje Božović, zahvalan krilni centar, što se itekako oseća u nastupima „vojvođanskih farmaceuta“. Evidentno je da se „narandžastima“ igra zasniva, pre svega, na saradnji Stefana Markovića i Milana Mačvana, dok Miloš Borisov i Bojan Krstović sa pozicije krila pokušavaju da maksimalno materijalizuju povratne pasove srpskog reprezentativnog plejmejkera. Mada je i ove sezone potvrdio da sa visinom od 222 centimetara, zavidnom konstitucijom i dobrom leđnom tehnikom, spada u red dominantnijih centara na Starom kontinetu, Bobanu Marjanoviću nedostaje kontinuitet i stabilnost u formi. Dosadašnjim učinkom 8-2, Hemofarm je najverovatnije rezrevisao drugu poziciju pred početak plej-ofa, a samim tim i prednost domaćeg terene u polufinalu.

Radnički: Najprijatnije iznenađenje

Dolaskom sjajnog trenera Miroslava Nikolića na čelo Radničkog, Kragujevčani su ove takmičarske godine sasvim zasluženo dobili epitet najprijatnijeg ovosezonskog iznenađenja. Šumadinci su čak tri puta „uzeli meru“ Hemofarmu, savladali su Crvenu zvezdu i FMP, dok su u 9. kolu bili nadomak iznenađenja protiv Partizana. Dobro ukomponovana ekipa u kojoj su spoljna i unutrašnja linija skladno povezane, dovoljno je kadra da u eventualnom polufinalu pošteno namuči, ako ne i da iznenadi „vojvođanske farmaceute“. Svojim nastupima u Superligi, Vukašin Aleksić je sve češća tema u pričama o domaćoj košarci. Osim njega, pažnju na sebe skrenuli su mladi igrači Dragan Milosavljević i Marko Čakarević. Obojicu krasi dobra konstitucija, fina motorika pokreta, eksplozivnost i solidna tehnika. Neophodno je da poprave šut, naročito iz trka i da u odbrani poboljšaju rad nogu. Mladen Pantić, Marko Brkić i Vladimir Vuksanović predstavljaju sasviom solidna rešenja pod košem, što su u toku ove sezone više puta dokazali. Trener Nikolić je opovrgnuo tezu da na srpskom tržištu nema dovoljno dobrih igrača za „veliki četvorku“, jer se Milosavljević, Čakarević, Rakić, Brkić, Pantić, sigurno mogu uklopiti u većinu košarkaških mozaika.

Crvena zvezda: Sezona za zaborav

Poraz od Tamiša, uz očekivane od Partizana, Hemofarma, Radničkog dovoljan su pokazatelj osrednjeg kvaliteta košarkaša Crvene zvezde. Uzdrmani finansijskom krizom u klubu, odlascima Tadije Dragićevića, Majka Tejlora i Filipa Videnova, kao i povredom Borisa Bakića, izabranici Aleksandra Trifunovića jednostavno više nemaju dovoljno municije u svom arsenalu. Igra se uglavnom svodi na individualne inspiracije Vuka Radivojevića i Nemanje Bjelice, kojima se u zavisnosti od koncepcije igre priključuju Oliver Stević i samo ponekad Vladimir Štimac. Marko Kešelj i naročito Elmedin Kikanović nalaze se potpuno van forme, što se itekako oseća ne samo u napadu, već pre svega u odbrani. Zvezda preslabo brani igru dva na dva, košarkaši često preuzimaju protivničke igrače u defanzivi zbog čega i primaju preveliki broj poena po meču. Crveno-beli do kraja regularnog dela šampionata imaju sasvim solidan raspored, tako da se mogu nadati plasmanu u plej-of Superlige. U suprotnom, tim sa Malog Kalemegdana sledeće sezone ne bi igrao u Jadranskom prvenstvu, što bi dodatno uticalo na odluku igrača da napuste klub u toklu letnjeg prelaznog roka.

FMP: Nedorečeni „panteri“

Tim koji na okupu ima brojne reprezentativce u mlađim kategorijama i jednog seniorskog Miroslava Raduljicu nije uspeo ove sezone da napravi značajan napredak u igri. Brojne smene trenera (Klipa – Đurović – Đokić), samo pokazuju da postoji jasan nesklad između ambicija i realnih dometa tima iz Železnika. Nakon poražavajućeg učinka u Jadranskoj ligi i 12 pozicije, ekipa je doživela određene promene pred početak domaćeg šampionata. Dovedeni su Vudford, Videnov i Zeković ali do nekog značajnijeg pomaka u nastupima FMP nije došlo. „Panteri“ nisu uspeli da savladaju svoje večite rivale Hemofarm, Partizan i naročito Crvenu zvezdu, koja im je najvežći konkurent za mesto u plej-ofu. Trenutno zauzimaju petu poziciju na tabeli i solidne izglede da se domognu tako željenog četvrtog mesta. Ne smeju sebi da dozvole luksuz da u mečevima sa uslovno slabijim rivalima budu poraženi, jer bi u tom slučaju sigurno ispali iz trke za mesto u polufinalu. Uz probuđenog Filipa Čovića, standardnog Raduljlicu, „panterima“ je neophodan znatno konkretniji učinak Jeremića, Videnova, Lazića i Samardžiskog.

Tamiš: Dobar učinak Pančevaca

Tamiš je jedini tim iz domaće lige koji je uspeo da u novoformiranoj Superligi savlada ekipu iz „velike četvorke“. Pančevci su pred svojom publikom pobedili posrnulu Crvenu zvezdu, čime su posle nekoliko sezone postali jedini sastav kome je to pošlo za rukom. Mnogi bi rekli da je taj trijumf plod slučajnosti ali ako se malo bolje pogledaju nastupi Tamiša u dosadašnjem delu takmičarske godine evidentno je da tim ima određenu koncepciju igre i da sasvim ravnomerno prebacuje težište igre sa spoljne na unutrašnju liniju. Povratnik iz američke koledž košarke Vuk Ivanović pružio je pristojne partije na mestu centra. Fizički jak, solidne leđne tehnike ali i slabog šuta, Ivanović se nametnuo kao prva pocija u napadu. Uz njega, najbolji strelac ekipe Radovan Marković, kao i tandem plejmejkera Branko Jerominov i Nemanja Kovačević pokazali su zavidan kvalitet. Tamiš je u dosadašnjem delu lige ostvario dve pobede ali je sasvim moguće da će do kraja prvenstva taj saldo biti obogaćen.

Metalac: Veliki ulog -slab rezultat

Metalac je pred početak Superlige osvežio svoje redove proverenim prvoligaškim igračima. Angažovani su Bojan Bakić, Ivan Maraš, Mile Ilić, zbog čega je valjevska publika sa pravom očekivala da se njihovi ljubimci mogu ozbiljnije uključiti u borbu za jedno od mesta u plej-ofu. Činjenica da „crveni“ prosečno beleže svega 11 asistencija, najmanje u ligi, predstavlja izvestan dokaz da saradnja između bekova i centarske linije nije sasvim dobra. Osim Vladimira Panića, ostali spoljni košarkaši nisu uspeli da na adekvatan način razigraju svoje saigrače. Igra u napadu se više svodi na improvizaciju, što se odrazilo na ekipni rezultat. Svega jedna pobeda u dosadašnjem delu prvenstva nikako ne može zadovoljiti ambicioznu upravu na čelu sa gospodinom Đukanovićem. Prilikom gostovanja Crvene zvezde i Partizana hala je bila popunjena do poslednjeg mesta, što dovoljno pokazuje da Valjevo zaslužuje da ima tim u Superligi ali do rezultata mogu doći samo sistematskim radom.

Borac: Skromni Čačani

Bez klasične petice, ali sa nekolicinom iskusnih prvoligaških igrača, Čačani su slovili za ekipu koja na svom „bunjištu“ može iznenaditi favorite. Ne samo što nisu uspeli da nadmudre ekipe iz svog ranga, već su u nekim mečevima potpno podbacili. Nema sumnje da je Branko Jorović ovaj deo sezone odigrao ispod svojih mogućnosti. Nekadašnji reprezentativac S i CG loše se snašao u ulozi lidera. Povrede su ga sigurno omele da pruži bolje partije, ali svega sedam poena po meču premalo je za proverenog krilnog košarkaša. Umesto Jorovića, u prvi plan je iskočio Filip Vukosavljević. Na listi najkorisnijih igrača u ligi, Vukosavljević zauzima deseto mesto. Prosečno beleži 14 poena i pet skokova po meču, što je sasvim solidan učinakt s obzirom na to da pretežno igra na poziciji petice, dok mu je mesto krilnog centra mnogo prirodnije. Mali broj igrača u rotaciji, brojne oscilacije u igri u očigledni propusti u odbrani osnovni su uzrok loših rezultata i svega jedne pobede u dosadašnjem delu prvenstva.