Danasov referendumski vodič (1): Zašto menjamo Ustav?

Potreba da se izmene odredbe Ustava koje uređuju pravosudni sistem prepoznata je praktično od samog usvajanja Mitrovdanskog Ustava 2006. godine. Već u proleće 2007. godine Venecijanska komisija, stručno telo Saveta Evrope, dalo je Mišljenje o Ustavu Srbije, upućujući niz kritika na odredbe koje se bave pravosuđem. Ništa lepše mišljenje o ustavnim odredbama nisu imali ni domaći pravnici.

Naime, Ustav iz 2006. godine je predviđao preveliki uticaj zakonodavne i izvršne grane vlasti u procesu izbora i napredovanja sudija i tužilaca. Konkretno, prstom se upiralo u više odredbi. Kao posebno sporna apostrofirana je odredba koja predviđa “probni” mandat za sudije i tužioce.

Prema i dalje važećem Ustavu, Narodna skupština bira sudije i zamenike tužioca ali izabrani nosioci pravosudnih funkcija moraju nakon tri godine ponovo da budu izabrani kako bi dobili stalan mandat. Time je praktično osigurano da će najmlađe sudije i zamenici tužioca najmanje u prve tri godine biti izuzetno poslušni znajući da nemaju nikakve garancije da će na toj funkciji i ostati.

Sam ustavni položaj Narodne skupštine je takođe bio predmet kritika zbog prevelikih ovlašćenja zakonodavne vlasti u domenu pravosuđa. Pored izbora sudija i zamenika tužilaca, skupština trenutno takođe bira i predsednike sudova i javne tužioce (šefove tužilaštva), kao i nosioce najviših pravosudnih funkcija u zemlji – predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Republičkog javnog tužioca.

Skupština jeste vezana predlozima koje šalju Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, ali sama činjenica da je “pečat” u rukama poslanika daje ovom zakonodavnom telu veliku moć odlučivanja. Nisu bili retki slučajevi da skupštinski Odbor za pravosuđe bez obrazloženja odbaci celokupan spisak sudija ili predsednika sudova koje im pošalje Visoki savet sudstva na usvajanje zbog toga što im se ne sviđa par kandidata.

Dodatan problem sa aktuelnim Ustavnom su i odredbe koje uređuju sastave pravosudnih saveta. Postoje dva pravosudna saveta – za sudstvo je nadležan Visoki savet sudstva, a za tužilaštvo – Državno veće tužilaca. Ova dva tela odlučuju o nekim od najbitnijih pitanja vezano za funkcionisanje pravosuđa. Ova tela predlažu kandidate za predsednike sudova i javne tužioce, kao i sudije i zamenike tužioca za prvi izbor.

Pored toga, VSS i DVT odlučuju o napredovanju sudija i tužilaca, njihovom premeštanju, o vrednovanju rada sudija i tužilaca, ali i predstavljaju drugi stepen u disciplinskim postupcima….Odluke u ovim telima donose se većinom glasova, a oba tela imaju po 11 članova. U oba tela sede ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, kao i po jedan predstavnik advokature i po jedan profesor sa pravnih fakulteta. VSS-om predsedava predsednik Vrhovnog kasacionog suda, a DVT-om Republički tužilac.

Pored toga, u VSS-u sudije biraju šest svojih kolega, a isti slučaj je i sa tužiocima. Međutim, iako sudije i tužioci imaju većinu u ovom telu, kritikovana je sama činjenica da u njima sede i ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe.

Svest da je ove odredbe potrebno promeniti sazrela je i u državi koja je predvidela izmenu Ustava Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa iz 2013. godine. Stvar je postala još ozbiljnija 2016. godine, kada je izmena Ustava u pravcu depolitizacije pravosuđa postala obaveza iz Akcionog plana u poglavlju 23 u skopu pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.

Dvogodišnji konsultativni proces sa civilnim društvom i strukovnim udruženjima otpočelo je u maju 2017. godine kada je Ministarstvo pravde pozvalo udruženja da daju svoje sugestije i predloge za izmene Ustava. U januaru 2018. godine, ministarstvo je izašlo sa prvom verzijom nacrta amandmana koji su bili oštro kritikovani od strane brojnih organizacija i strukovnih udruženja.

Uopšte uzev, tokom okruglih stolova atmosfera između predstavnika države i predstavnika civilnog sektora je bila vrlo loša, a u jednom trenutku su predstavnici najvećeg broja nevladinih organizacija napustili konsultacije.

Ministarstvo je objavilo ukupno četiri radne verzije nacrta u kojima su pojedine odrebe bile rafinisane, ali je ukupan utisak struke bio da je predlog i dalje lošiji od postojećeg Ustava. Proces izmena Ustava je krajem 2018. godine zamro, i dve godine se o njemu gotovo da nije ni govorilo.

Proces je oživeo u junu prošle godine kada je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo formirao Radnu grupu za izradu nacrta amandmana. U radnoj grupi, pored predstavnika vlasti i profesora ustavnog prava našli su se i predstavnik Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije, dva strukovna udruženja koja su najglasnije kritikovali ranije nacrte.

Ova radna grupa je izradila nacrt koji je poslat Venecijanskoj komisiji na ocenu. Sredinom oktobra, Venecijanska komisija dala je pozitivno mišljenje na nacrt, uz određene zamerke. Ta verzija je, uz diskretne korekcije, formulisana  Akt o promeni Ustava i o njoj će se građani izjašnjavati na referendumu 16. januara.