Danasu pre 20 godina pripala nagrada „Pionir slobodnih medija“

U obrazloženje odluke pisalo je da je „Danas odoleo svim pretnjama, administrativnim pritiscima, oštrim kaznama i cenzuri tokom rata koji je Slobodan Milošević vodio protiv nezavisnih medija“.

Vest o ovom priznanju Danas je objavio na naslovnoj strani, a u saopštenju IPI pisalo je: „List koji je 9. juna 1997. godine pokrenula grupa novinara i urednika iz nezavisnih medija, uspeo je da svojim čitaocima pruži tačno i nepristrasno viđenje događaja u regionu uprkos stalnim pritiscima srpskih vlasti“.

Međunarodni institut za štampu podsetio je da je Danas 1998. godine, uoči tada nagoveštavane vojne intervencije Zapada, bio zabranjen odlukom Ministarstva informisanja zbog „nepatriotskog“ izveštavanja, koje je po mišljenju vlade doprinosilo „širenju defetizma, panike i straha“.

„List je tada bio primoran da promeni registraciju i preseli izdavačko-štamparske operacije u Podgoricu. Takođe se kaže da je dopisnik Danasa Miroslav Filipović u julu 2000. godine bio osuđen na sedam godina zatvora zbog „špijunaže i širenja lažnih informacija“, da bi bio oslobođen posle oktobarskih promena u Srbiji“, naveo je IPI i dodao da je naš list bio u grupi onih medija koji su pre oktobra 2000. upozoravali da će i posle eventualnih promena u Srbiji nastaviti da kritički prate događaje u zemlji.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

„Verbalni napadni nekih od sadašnjih zvaničnika na list zbog kritičkih priloga na račun predsednika Koštunice pokazali su da su, nažalost, bila tačna strahovanja da će i nove vlasti biti sklone da medije tretiraju na isti način kao i predhodnici. Dnevnik Danas je, ipak, „nastavio da svojim čitaocima u Srbiji, Vojvodini, Crnoj Gori, BiH i Makedoniji nudi slobodne i nezavisne vesti iz Jugoslavije“, zalažući se za svoj proklamovani cilj: Pluralizam i dijalog za potpunu i temeljnu zaštitu osnovnih ljudskih prava, kao i prava svih manjina – nacionalnih, vesrskih, kulturnih i ostalih“, zaključuje se na kraju tog saopštenja IPI.

Prema pisanju Danasa, godišnju nagradu „Pionir slobodnih medija“ IPI je osnovao 1996. godine kao priznanje pojedincima i organizacijama koji se bore protiv velikih nedaća u svojim zemljama a za slobodnije i nezavisnije medije.

Prvi dobitnik ove nagrade, 1996. godine, bila je Nezavisna ruska televizija NTV, godinu dana kasnije nagradu je dobio Savez nezavisnih novinara Indonezije (AJT), a 1998. nagrada je pripala ondašnjem beogradskom radiu B92, kao osnovnoj nezavisnoj radio stanici u Srbiji, čije su kritičke i antiratne emisije od 1989. godine bile povod za stalne pritiske i progone.

Dobitnik ove nagrade 1999. godine bilo je Etiopsko Novinarsko udruženje slobodne štampe (EFJA), dok je Peruanski instituut za štampu i društvo isto priznanje dobio 2000. godine, kao jedina tadašnja institucija u zemlji koja je sistemski pratila slobodu mišljenja i izražavanja. Nagrada za 2001. godinu pripala je Malaysiakini.com (Malaysia Now), koja se protiv restrikcije u medijima borila objavljivanjem vesti na internetu na egleskom i malajskom jeziku.

Povodom Svetskog dana slobode medija 3. maja ove godine predstavnik Međunarodnog instituta za štampu (IPI) Džejmi Vajzmen (Jamie Wiseman) ocenio je da se u Srbiji beleži „konstantan broj napada, pretnji smrću i klevetničkih kampanja protiv novinara.

On je ukazao da u tom kontekstu Srbija znatno prednjači u odnosu na druge države obuhvaćene nedavnim izveštajem o stanju u medijima rađenim za potrebe Saveta Evrope – čiji je jedan od autora bio i Međunarodni institut za štampu, nevladina organizacija usmerena na promovisanje i zažtitu slobode medija i pospešivanja novinarskih praksi.

„Ako se koristimo tom metrikom, možemo da kažemo da su u Evropi i državama koje prati Savet Evrope srpski novinari u većem riziku od takvih vrsta napada. Naravno, u prošlosti je bilo slučajeva ubistava koji iza sebe ostavljaju zaista tamnu senku. Neuspeh privođenja pravdi ljudi odgovornih za to i ukorenjena nekažnjivost stvaraju sistem u kom vinovnici napada i zastrašivanja imaju osećaj da mogu da se izvuku sa tim, što podstiče nove napade“, upozoriio je Vajzmen nedavno.

I novinarska udruženja upozorila su da je Srbija  u medijskom mraku, a resorno Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je kako treba novinarima omogućiti neometan rad.

Reporteri bez granica ocenili su u Svetskom indeksu medijskih sloboda da je Srbija najlošije rangirana od svih zemalja bivse jugoslavije.

Iako je napredovala za 14 mesta, Srbija je na 79. mestu i spada u red „problematičnih“ zemalja.