Dani velike borbe

Uz pomoć spasilaca iz Sektora za vanredne situacije evakuisane su posade sa bagera „470“ i „800“, a onda su došli dani, nedelje i meseci borbe sa posledicama poplave. Na čelu tima za vanredne situacije u „TE – KO Kostolac“ tada je bio Goran Horvat, danas direktor Ogranka „TE – KO Kostolac“ i podsećajući na događaje koji su obeležili prošlu godinu, danas on govori. -Prvi talas nepogode, mislim i najstrašnije koja je neshvatljivo zahvatila samo potez od Kostolca do kopa „Drmno“ u noći između 22. i 23. jula, trajao je od jedan do tri sata ujutru. Na Površinskom kopu „Drmno“ došlo je do izuzetno velikog atmosferskog i elektromagnetnog pražnjenja, a u kratkom vremenskom intervalu i padanja kiše u količini od preko 67 litara po kvdaratnom metru, što je prouzrokovalo bujično slivanje vode ka najnižim kotama kopa, kaže Goran Horvat.

Za samo dva sata mašine su bile pod vodom. Zaposleni sa BTD sistema su reagovali na prvi nagoveštaj velikih padavina i otpočeli su povlačenje osnovne rudarske mehanizacije na sigurnije lokacije, na više kote kopa. Na žalost, oko dva sata došlo je do ispada visokog napona na dalekovodu pd 110 kV, kao i ispada visokog napona u trafo stanicama MO -1, Rudnik 2 i Rudnik 3, tako da je dalji transport bio onemogućen. Takođe je u tom vremenu došlo i do ispada na visokom naponu za snabdevanje pumpi na glavnom vodosabirniku, gde su u radu bile dve pumpe snage 315 kW, što je dodatno doprinelo stvaranju velike akumulacije vode na najnižoj tački PK „Drmno“. Posade sa bagera i pogonskih stanica su ostale zarobljene na svojim mašinama, a njihovu evakuaciju su obavili pripadnici Sektora za vanredne situacije pomoću čamca, priseća se Horvat.

Čovek postaje nemoćan pred ćudima prirode bez obzira što su svi pokušavali jedni drugima da pomognu da reše problem,da spasu deo opreme.Sve se odigralo munjevitom brzinom, kaže Goran Horvat. Prve procene su bile da se tada na najnižu tačku kopa, bujično slilo oko 500 hiljada kubnih metara vode i mulja.

Posledice su bile takve, da su pod vodom ostale sledeće rudarske mašine: bager SRs 470 14/2 i BRs 2400 dubina vode oko 2,5 do 3 metra, transportna traka UZ-1 dužine 180 metara – na dubini oko 2 metra, transportna traka U-I-1 u dužini od oko 400 metara na dubini od oko 2,5 metra, transportna traka U-I-3 u dužini od 300 metara na dubini oko 2 metra i bager „SchRs 800“ je zahvaćen vodom u visini gusenica na oko 2 metra, pri kraju vodene akumulacije. Odmah su preduzete sledeće mere pre svega na evakuaciji vode. Glavni vodosabirnik sa pumpnim postrojenjem snage 2 x 315 kW je osposobljen i pušten u rad 23. jula oko 10 sati. Nakon procene da je kapacitet ovog postrojenja od oko 15 hiljada kubnih metara na dan nedovoljan za brzo ispumpavanje ovolike količine vode, pristupilo se postavljanju dodatne pumpe snage 450kW sa montažom cevovoda prečnika 300 – 350 mm, u dužini od oko 1.100 metara. U cilju prevazilaženja problema sa daljim proizvodnjom i obezbeđivanja potrebnih količina uglja za termokapacitete, formirana je nova linija za transport uglja od dela transportera sa I BTO sistema (J-I-1, J-I-2.1 i J-I-2) sve do preseka sa zbirnim ugljenim transporterom UZ-2. Premošćenje sa ugljenog etažnog transportera na I BTO sistem je izvedeno uzpomoć transportera J-III-2. Ovaj alternativni odvoz je otpočeo sa radom 30. jula i praktično svega nekoliko dana nije radila proizvodnja na uglju, a na ovoj liniji radili smo sa bagerima Ers-710 i SRs-400. Sistemi na otkopavanju jalovine nisu bili ugroženi u ovoj meri i vrlo brzo su nakon saniranja posledica nastavili sa radom, ističe Horvat.

– Drugi talas elementarne nepogode sa intenzivnim padavinama zadesio nas je u toku dana 27. jula. Takođe, u veoma kratkom vremenskom periodu od nekoliko sati palo je oko 33 litra vode po kvadratnom metru. Međutim, na kopu „Drmno“ ove padavine nisu u značajnijoj meri prouzrokovale narušavanje sigurnosti i stabilnosti osnovne otkopne mehanizacije. Nakon čišćenja, kanalisanja i ispumpavanja akumuliranih voda, BTO sistemi nisu imali smetnji da nastave rad. Na ugljenoj liniji je nakon ovih padavina potpuno anuliran dotadašnji rad pumpnih agregata i dostigao je nivo otprilike isti kao prilikom prethodnih padavina. Zbog toga, a i zbog najave daljeg pogoršanja vremenskih uslova doneta je odluka o stavljanju u pogon još jednog pumpnog agregata, snage 1.16 kW, koji je pozajmljen sa kopova Kolubare, sa nezavisnim potisnim cevovodom, koji je stavljen u pogon i krenuo je sa radom 29. jula 2014. godine, naglašava Goran Horvat.

Treći talas elementarne nepogode, 30. i 31. jula, sa ogromnim padavinama intenziteta 134 litra/m2, izazvao je do sada neviđene bujične nanose vode i mulja ka najnižim kotama PK „Drmno“ i prouzrokovao je znatno pogoršanje uslova na PK „Drmno“. Obim već učinjene štete je znatno povećan, a sigurnost i stabilnost osnovne otkopne mehanizacije je ugrožena čak i na sistemima za otkopavanje jalovine. Tada je i deo grada Kostolca potopljen, ali je voda ušla i u podfiltersko postrojenje Termoelektrane „Kostolac A“ zbog čega je i ona ispala iz pogona.

-Na ugljenom sistemu je na prostoru između otkopnog i odlagališnog dela etaža I BTO sistema došlo je do značajnog podizanja nivoa vode sa formiranjem jedinstvene akumulacije sa vodenim ogledalom širine 500 metara gledano od zapada ka istoku. U tu najnižu zonu površinskog kopa se akumuliralo nešto preko 1.200.000 kubnih metara vode i oko 800 hiljada kubnih metara mulja, priseća se Goran Horvat.

– Nije se čekalo da nepogode prestanu, već je prvi zadatak bio da se odmah obezbede uslovi za ispumpavanja vode iz kopa, jer su metereolozi najavljivali dalje padavine. Nije bilo ni radnog vremena ni odmora za zaposlene. Svi su kao jedan bili usmereni na spasavanje kopa u ovoj nesreći koja nas je zadesila.

– Odmah se krenulo sa nabavkama i montažom novih cevovoda. Montirana su četri nova cevovoda u ukupnoj dužini od oko 4.500 metara. Na ispumpavanju vode radile su danonoćno pumpe – dve pumpe snage 315 kilovata, dve pumpe 450 kilovata, po jedna od 400 i 500 kilovata, a vrlo kratko je radila i jedna pumpa od 1,16 megavata.

– Da bi ove pumpe uopšte mogle da rade, da ne bi povlačile mulj, angažovan je plovni bager, „skrapež“, kapaciteta oko 4000 kubnih metara čvrste mase na dan, koji je u zoni usisa (u zoni usisnih korpi pumpi) morao sve vreme da radi i izbacuje mulj iz ovog dela, stvarajući oko sebe, a samim tim i oko usisa pumpi, depresioni levak, produbljujući mesto odakle se pumpa voda, ističe Goran Horvat.

-Na ovaj način uspeli smo da praktično veću količinu vode usmerimo i da je ispumpamo iz ovog potopljenog dela kopa. Ukupni protok pumpi, kada su sve bile u radu, je iznosio i do 800 litara u sekundi, odnosno oko 70.000 kubnih metara dnevno. Napominjem da je za ovo ispumpavanje i za angažovanje pumpi, najveći problem bila visinska razlika od 90 metara, odnosno napor koji su pumpe morale da savladaju. Uz sve to, cevovode smo postavili onako kako je bilo moguće u tom trenutku, sa horizontalnim, ali i vertikalnim krivinama, pa su zato i gubici u kapacitetima korišćenih pumpi bili veći. U ovom periodu je ispumpano više od 1.500.000 metara kubnih vode, a snimljeno stanje muljevitih masa je pokazalo da se u najniži deo kopa slilo više od 800 hiljada kubnih metara mulja, naglašava Horvat.

Dodatne padavine koje nisu prestajale tokom celog avgusta nanele su velike količine mulja. Priroritet je bio izvlačenje mehanizacije zarobljene vodom i muljem. Nije imalo vremena za čekanje jer je dolazila zima.

– Posle procena u izboru tehnologije izvlačenja potopljene mehanizacije iz mulja, za izvlačenje mašina osnovne mehanizacije je usvojena metoda izrade nasipa – „zagata“ oko mašina potopljene rudarske mehanizacije, lomljenim kamenom, krupnoće od 0 do 500 milimetara, kaže Goran Horvat. Ovaj način izrade nasipa i čišćenja mulja mašinama pomoćne mehanizacije (rovokopačima i buldozerima) iz ograđenog dela oko mašina osnovne mehanizacije se poklapao i sa predloženim rešenjem projektanata Uprošćenog rudarskog projekta sanacionog odvodnjavanja PK „Drmno“. Na ovaj način do sada su izvučene sve mašine osnovne mehanizacije koje su bile potopljene u poplavama, i proizvodnja uglja je u potpunosti stabilizovana, zaključuje naš sagovornik Goran Horvat.

Pouke i iskustva su velika koje su stekli zaposleni, pre svega rudari PK „Drmno“, a u martu 2015. godine je izvučena i poslednja mašina. Sanacija kopa nastavljena je tokom proleća i ovog leta. Pored osposobljavanja ležišta, odnosno uklanjanja zagata i ostatka mulja, kako bi se zatrpan ugalj eksplatisao tokom čitave ove godine radiće se sanacija i odlagališta, koje je takođe pretrpelo znatna oštećenja u prošlogodišnjoj julskoj poplavi. Ovde su položili ispit svi u Kostolcu i EPS-u, jer su vlastitim snagama osposobili kop „Drmno“ za dalji rad. Naravno treba pomenuti Rudarski fakultet, Ministartsvo energetike i Sektor za vanredne situacije, koji su nesebično pružili stručnu i svaku drugu pomoć u ovoj vanrednoj situaciji.