Foto: Miroslav Dragojević“Otvaranje arhiva komunističke službe bezbednosti u Albaniji jasno nam pokazuje da je to moguće samo u zemljama u kojima je Rusija izgubila politički u uticaj. U Srbiji to nije moguće, jer uticaj Rusije sve više jača.
Svedoci smo prave euforije i potpunog povratka srpske politike otvorenom služenju ruskim interesima” – ocenjuje za Danas Danica Drašković, supruga lidera SPO Vuka Draškovića, odgovarajući na pitanje zašto u Srbiji dosad nisu otvoreni dosijei tajnih službi. Albanska vlada je, inače, nedavno odlučila da otvori arhivu zloglasne tajne policije Sigurimi iz perioda Envera Hodže, više od 25 godina posle pada komunizma.
Drašković smatra da se u Srbiji neće dogoditi sličan scenario dok god je uticaj Rusije toliko jak.
– Dok je tako nema ni govora da se ovde otvore arhive na bilo koji način, jer to ne odgovara ni sadašnjoj vlasti, koja je uglavnom sačinjena od kadrova iz prošlosti, Miloševićevih perjanica i portparola JUL-a. Ceo SPS je u punoj snazi kao nekada i niko od njih ne želi da otvori ništa, da ne bi zatvorio sebe. U nedavnoj poseti Nemačkoj i muzeju Štazija čuli smo da na zahteve Evrope za otvaranje arhiva komunističkih službi, Srbija nema odgovor. Ćuti već godinama – ističe Drašković. Ipak, ona izražava nadu će se arhive ipak otvoriti, „jer je to neminovnost ako Srbija ide ka Evropi“.
Otvaranje dosijea službi bezbednosti nikada nije bio uslov koji je Evropska unija postavila Srbiji na putu ka priključenju. Ipak, iz Evropske komisije su stizale „snažne preporuke“ da se to učini, jer bi pomoglo u istragama o nestalim osobama, kao i u nerasvetljenim ubistvima od 1990, uključujući i ubistva novinara. Evropska komisija kao i Evropski parlament u više navrata su pozivali srpske vlasti da nastave posao oko uklanjanja nasleđa bivših tajnih službi iz doba komunizma „kao korak napred u demokratizaciji Srbije“. Akcenat je stavljan na otvaranje dokumenata nekadašnje Uprave državne bezbednosti – UDBA, kao i Nacionalne arhive. SPO je jedina stranka koja se godinama unazad zalagala za otvaranje dosijea tajnih službi. Podnosili su nekoliko nacrta zakona parlamentu, ali nijedan nije prošao skupštinsku proceduru.
Za otvaranje tajnih dosijea u Srbiji zalaže se i nevladin sektor, a Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), kaže za Danas da u Srbiji ne postoji dovoljno jaka politička volja, kao i da je pritisak EU nedovoljno jak.
– Civilno društvo i male političke partije su isticale značaj donošenja zakona za otvaranje dosijea, ali je to ostalo bez odjeka u državnim institucijama. EU nikada jasno nije rekla da će otvaranje dosije biti jedan od uslova tokom pregovora – kaže Antonijević, dodajući da civilni sektor godinama traži od Evropske unije da insistira na njihovom otvaranju, kako bi Srbija postala demokratska država sa vladavinom prava.
Zloupotreba podataka u kampanji
„Podaci iz službi bezbednosti se često zloupotrebljavaju, uglavnom tokom predizborne kampanje. Pojavljuju se različiti podaci o predsedničkim kandidatima. Ne znamo da li su tačni, ali znamo koja im je svrha. Naravno, do njih dolaze i plasiraju ih oni koji imaju pristup bezbednosnim službama“, kaže Milan Antonijević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
