Danijel Frid: Ili si nezavisan – ili nisi

Ko ume da čita političke poruke između redova – sve mu je prilično jasno. S tim što u ovoj pozivnici za postnovogodišnji koktel i prateću večeru u hotelu „Mandarin“ nije potrebno čak ni zamajavati se nešto posebno čitanjem između redova. Sve tu piše kratko i jasno, crno na belo. Konkretno, Stejt department (što će reći, ministarstvo zaduženo za vođenje spoljne politike SAD) organizovalo je 4. januara, sa nevladinom organizacijom Poslovni savet za međunarodno razumevanje, tradicionalno okupljanje biznismena sa američkim ambasadorima iz evro-azijskog regiona. (U vreme nastanka ovog teksta skup još nije počeo.) U pozivnici za njega kaže se da se tu radi o ambasadorima iz 58 zemalja iz tog našeg šireg područja, koji, po tradiciji, krajem svake godine dolaze na redovne konsultacije u Stejt department i na ostale za to zainteresovane adrese. Šta se sve čulo na tom diplomatskom okupljanju o Srbiji i, uopšte, o našim mukama kojima se bavi Amerika i ostali svet – izvestićemo kad za to dođe vreme. A, za ovu priliku da se vratimo, još jednom, na onu pozivnicu, s početka ovog teksta u kojoj je i Kosovo vrlo uredno svrstano među evropske države iz kojih će američki ambasadori doći na taj skup u „Mandarinu“. Od najviših diplomatskih predstavnika SAD iz 58 država evro-azijskog prostora glavni govornik na toj večeri je ambasador u Beogradu Majkl Polt! Ni neko od ambasadora koji službuju u savezničkim državama NATO, niti neko od onih koji predstavljaju Ameriku u Evropskoj uniji – već ambasador iz Srbije, s kojom Vašington ima manje saradnje i više problema nego sa svima ostalima iz tog našeg evro-azijskog regiona!?
Sa raznih nivoa iz Bušove administracije i Kongresa odavno se šalju upozorenja da Kosovo, sa nerešenim statusom, potencijalno predstavlja „ozbiljnu bezbednosnu pretnju“ Zapadnom Balkanu i Evropi. Uz to idu prateća javna iščekivanja da će se – posle naših izbora, 21. januara – Ahtisari sa svojom posredničkom grupom pojaviti sa formulom za rešavanje kvadrature kosovskog kruga. Pitanje je, posle toga, koliko je i to odgovor na, u poslednje vreme, primetno pojačanu diplomatsku pirotehniku iz Moskve prema Vašingtonu, Londonu, Parizu i Briselu? A, u ovom konkretnom slučaju – šta bi to novo moglo sad da se čuje od ambasadora Polta, kad su baš njega izdvojili da iduće nedelje bude glavni govornik u društvu američkih ambasadora iz 58 zemalja (uključujući Kosovo!)? „Završni proces je u toku. G. Ahtisari radi na tome i njegova preporuka čuće se odmah posle izbora u Srbiji“ – rekao nam je tim povodom, na prednovogodišnjem susretu sa novinarima, pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid, posebno naglašavajući da Amerika ima „ogromno poverenje“ u Ahtisarija i njegovu misiju. „Ujedinjene nacije upravljaju Kosovom od 1999. i Kosovari zaslužuju da konačno vide na čemu su oko svoje budućnosti. To važi za sve narode sa tog dela Balkana. Svima njima je potreban jasan put prema Evropi…Kao što su im potrebni i lideri koji će ih povesti iz prošlosti ka boljoj budućnosti 21. veka“. Frid je, u tom kontekstu, ukazao na spremnost Vašingtona da se definitivno prepuste istoriji gorka iskustva iz odnosa sa Beogradom u prošloj deceniji. „NATO je nedavno ponudio Srbiji mesto u Partnerstvu za mir i pored činjenice da je (haški optuženik) Ratko Mladić i dalje u bekstvu. Odlučili smo se na to jer smatramo da je u interesu balkanskog regiona i cele Evrope da se Srbiji i Srbima jasno predoči da je njihova budućnost u Evropi“ – čulo se tom prilikom da je odluka o američkom zaokretu u odnosu na doskorašnje uslovljavanje priključivanja Srbije Partnerstvu za mir doneta posle i ne baš lakih konsultacija sa pojedinim evropskim saveznicima.
Cela ta priča sa načelnikom uprave Stejt departmenta za Evropu završila se, inače, (kao što je i počela) razgovorom o Kosovu i perspektivi da se Ahtisarijeva misija privede kraju u najavljenom roku posle 21. januara. Oko toga je, pre svega, bila prisutna dilema hoće li sad – u finišu odlučivanja o Kosovu – Kontakt grupa međunarodnih posrednika uspeti da održi svoje akciono jedinstvo, koje se tokom 2006. manifestovalo u svim zajedničkim saopštenjima međunarodnih posrednika. Danijel Frid je, na tu temu, u razgovoru sa novinarima, bio veoma otvoren oko pozicije Vašingtona – i, sve u svemu, optimist, kad je reč o ishodu tekućeg preganjanja velikih oko Kosova.
„Neću da špekulišem oko završnice u Savetu bezbednosti. Rusija ima dobre eksperte za Kosovo, ljude koji poznaju situaciju na terenu. Oni istupaju sa jakih i ubedljivih pozicija da će, kakav god bio konačni status, morati da budu zaštićeni interesi srpske zajednice na Kosovu. To znači, manastiri i ostali objekti. A, pre svega, svi Srbi koji su još na Kosovu, severno i južno od Ibra. Stoga je potrebna decentralizacija lokalne uprave i Rusija oko toga igra veoma konstruktivnu ulogu. S druge strane, Rusija razume i podržava da je neodrživ status kvo na Kosovu; da se ne možemo vratiti na stanje pre 1999. Jedini put je napred i nadam se da će Rusija nastaviti da na to tako gleda do kraja – u interesu stabilnog Balkana, u interesu Srbije i njene budućnosti i u interesu svih naroda na Kosovu, da im budućnost bude bolja od prošlosti“.