Danijel Sinani: Pregovarač

Iako se u prevazilaženje krize na Beogradskom univerzitetu uključio kao iskusan pregovarač, jer je ranije slične situacije na matičnom Filozofskom fakultetu uspevao da reši dogovorom sa studentima, Sinani se našao na udaru najpre zbog svog imena i prezimena.

Milomir Marić, urednik televizije TV Hepi, osporio mu je pravo da sa „sumnjivim prezimenom“ učestvuje u rešavanju problema na Univerzitetu u Beogradu i bude „moralni sudija“ jer bi na Kosovu „Tači i Haradinaj Srbina koji bi to pokušali streljali“.

Mada Marić tvrdi da Sinani predaje albanski jezik (na stranu to što se jezici ne studiraju na Filozofskom već na Filološkom fakultetu), ovaj profesor predaje narodnu religiju Srba i još nekoliko predmeta iz oblasti antropologije religije.

Među kolegama važi za smirenu i odmerenu osobu, što je još jedan od razloga njegovog angažovanja u pregovorima sa studentima, a tu crtu svog karaktera pokazao je prilikom komentarisanja dešavanja u Rektoratu, kao i aktuelne političke situacije.

Reakcija nadležnih organa zbog vređanje Sinanija na nacionalnoj osnovi je izostala, a osuda je stigla samo od poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković.

Rođen je 1973. godine u Kraljevu. Osnovnu i srednju školu (XIII beogradsku gimnaziju) je završio u Beogradu. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde danas radi kao redovni profesor. Sarađivao je kao gostujući profesor i predavač po pozivu na više univerziteta u Srbiji i inostranstvu.

U periodu od 2016. do 2018. godine obavljao je dužnosti prodekana, a potom i dekana Filozofskog fakulteta u Beogradu, a trenutno je prodekan za finansije. Stručni je konsultant za National Geographic Srbija, predsednik Etnološkog i antropološkog društva Srbije, osnivač i rukovodilac Centra za istraživanje alternativnih religija.

Sinani je dugogodišnji predsednik Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije, za čijeg su mandata na Uneskovu listu reprezentativnog svetskog kulturnog nasleđa upisana trenutno jedina tri kulturna elementa poreklom iz Srbije – porodična slava, tradicionalna igra kolo i pevanje uz gusle.

Autor je sedam naučnih monografskih studija, urednik naučnih zbornika i više desetina naučnih radova i priloga iz domena etnologije i antropologije religije.

Otac je dve ćerke, Lene i Ane. U slobodno vreme se bavi fotografijom, muzikom i (sve manje) sportom.